Show simple item record

dc.contributor.advisorЧпајак, Горан Ж.
dc.contributor.otherПротић, Јулијана М.
dc.contributor.otherКајтез, Слободан Б.
dc.contributor.otherДенић, Десимир Ж.
dc.contributor.otherМлађовић, Миодраг
dc.creatorНићифоровић, Марина И.
dc.date.accessioned2022-09-06T10:31:36Z
dc.date.available2022-09-06T10:31:36Z
dc.date.issued2022-05-19
dc.identifier.urihttp://eteze.arts.bg.ac.rs/handle/123456789/545
dc.identifier.urihttps://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/20611
dc.description.abstractВраћајући се корак уназад започели смо рад кроз ново оживљавање сећања и уједно започели ново уметничко поглавље које се концентрише према пет кључних аспеката: личном, сећајућем, уметничком, истраживачком, документацијском. Водећи се изворима из периода о којем говоримо, компаративним увидима и претходним истраживањима, у тексту се кроз неколико различитих фаза, историјских и практичних, испитује однос уметника према поетици хабитуса као и према вајарској поетици. Рад указује на сећајуће принципе као уметничке праксе и с тим у вези доноси визуелни закључак - скулпторски ансамбл. Уједно се у раду и закључује да, ако се у скулпторском раду доследно прати свака етапа креативног сећања, од оних првих бледих слика простора детињства које прате тупе тактилне сензације, до врелине осећања која се јављају када нас сећања одвуку да поново стварно газимо по стазама одрастања, скулптор ће с великом поузданошћу и у савременом окружењу наћи и материјал и технику и просторну композицију које ће код посматрача побудити сензацију која ће симболички одговарати оној коју је на уму имао скулптор када је својим радовима настојао да испровоцира реакцију публике. Рад се састоји из четири поглавља и прилога који илуструје развој пројекта. У првом (предмет, хипотезе, методе) се општи значај добре скулпторске форме приказује кроз питање зашто су лична сећања у рукама скулптора пресудна за креативност. Истовремено, текст преиспитује значај и улогу историографије личних сећања кроз стандардно документовање извора (стварних и виртуелних), њихове анализе и обликовног тумачења. Друго поглавље је теоријама уметности на које је истраживање ослоњено, а обухвата и излагање сопственог поетичког модела на примерима који су били пресудни за уобличавање нашег уметничког пројекта а односе се на просторе које памтимо, објекате који су одредили наша сећања као и на процесе који су утицали на наше ликовно сазревање и усвајање језика симболичког изражавања. У трећем поглављу је таматски и хронолошки изложена, према постављеним хипотезама, главнина свих наших истраживања пријављене теме. У том поглављу сабирамо закључке нашег истраживања. Излажемо их у три дела. Најпре у односу на теоријски аспект истраживачких претпоставки, потом кроз напор да јасније издвојимо оно што смо наговестили као сопствену поетику и сажимамо допринос који истраживање даје у односу на главну тезу уметничког рада, то јест на оно што је синергија добре форме и дубоког сећања. На крају следе прилози који илуструју развој уметничког пројекта где су изложени кључни моменти развоја од идеје до скулпторске реализације.en
dc.language.isoscen
dc.publisherУниверзитет уметности у Београду, Факултет примењених уметностиsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет уметности у Београдуsr
dc.subjectскулптура; сећање; поетика; визуелно; баштина; простор; култура памћења; историографија; реконструкцијаen
dc.titleФорме обликовног система као уточишта драгоценог сећања - скулпторално-мултимедијска целинаen
dc.typeotheren
dc.identifier.fulltext$DSPACE_URL/bitstream/id/145422/bitstream_145422.pdf
dc.identifier.fulltext$DSPACE_URL/bitstream/id/145423/bitstream_145423.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_20611


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record