Синергија пољопривреде и угоститељства у функцији развоја туризма у Војводини

Abstract

Литературни наводи потврђују да је повезаност пољопривреде, угоститељства и туризма у истраживачком фокусу. То потврђују публиковани научни радови у међународним часописима који су усковезани за тематику истраживања. Радови који имају везе са темом истраживања се реализују у оквиру сваког истраживаног сектора или на релацији туристи–пољопривредници. Пољопривредници који су укључени у туризам не истичу да своје производе пласирају у угоститељске објекте, продају их туристима који су у транзиту, дистибуирају сувенирницама или их презентују на манифестацијама. Релације између два субјекта се базирају на активном учешћу туриста у свакодневном животу домаћина, упознавањем са локалном културом, искуствима у локалној припреми хране, мотивима и задовољством. Однос између туриста и угоститеља идентификован је на основу њихове интеракције. Посетиоци истичу да гастрономију у породичним пољопривредним газдинствима доживљавају боље него у угоститељским објектима. Тиме се перцепција према локалној храни позитивније доживљава на пољопривредним газдинствима. Ово доприноси мањој популаризацији истраживања на релацији туристи–угоститељи. Студије између пољопривредника и угоститеља, наводе ограничења везана за пласман производа и идентификовање оног што је неопходно за успостављање повезаности. Целокупна ситуација доводи до претпоставке да је у угоститељским објектима упитан појам аутентичности јер се пласман локалних производа превасходно одвија током посете газдинствима. У докторској дисертацији дефинисани су истраживачки задаци који су уско везани за тематику рада. Они су следећи: Испитати факторе синергије и ставове пољопривредника,угоститеља и туриста који су значајни за њено остваривање. Истражити разлику у перцепцији пољопривредника, угоститеља и туриста према факторима синергије. Испитати повезаност између скала синергије и ставова испитаника значајних за остваривање синергије. Креирати индикаторе прихода код угоститеља и пољопривредника и испитати њихову повезаност са идентификованим факторима који су значајни за остваривање синергије. Креирати индикаторе за меру потрошеног новца туриста и испитати њихов утицај на ставове испитаника који су значајни за остваривање синергије. Утврдити утицај социодемографских карактеристика на ставове испитаника значајних за остваривање синергије. Анкетно истраживање је спроведено у Војводини (Јужнобачком округу). У њему је учествовало 580 испитаника. Пољопривредника је било 188, угоститеља 201 и туриста 201. Број сакупљених анкета је диктирао анализе које су примењене у изради рада, а то су: истраживање за столом, aнкетирање, статистичке анализе (дескриптивна статистика, факторска анализа, корелације). Софтверски програм SPSS (24.0 for Windows) је коришћен у обради података. Применом УХТ модела дошло се до сазнања да пољопривредници, угоститељи и туристи теже ка остваривању синергије пољопривреде, угоститељства и туризма и да су њихови исказани ставови хетерогени. Анализирајући њихове појединачне ставове закључује се да је ситуација лошија у односу на њихове заједничке ставове.

Literaturni navodi potvrđuju da je povezanost poljoprivrede, ugostiteljstva i turizma u istraživačkom fokusu. To potvrđuju publikovani naučni radovi u međunarodnim časopisima koji su uskovezani za tematiku istraživanja. Radovi koji imaju veze sa temom istraživanja se realizuju u okviru svakog istraživanog sektora ili na relaciji turisti–poljoprivrednici. Poljoprivrednici koji su uključeni u turizam ne ističu da svoje proizvode plasiraju u ugostiteljske objekte, prodaju ih turistima koji su u tranzitu, distibuiraju suvenirnicama ili ih prezentuju na manifestacijama. Relacije između dva subjekta se baziraju na aktivnom učešću turista u svakodnevnom životu domaćina, upoznavanjem sa lokalnom kulturom, iskustvima u lokalnoj pripremi hrane, motivima i zadovoljstvom. Odnos između turista i ugostitelja identifikovan je na osnovu njihove interakcije. Posetioci ističu da gastronomiju u porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima doživljavaju bolje nego u ugostiteljskim objektima. Time se percepcija prema lokalnoj hrani pozitivnije doživljava na poljoprivrednim gazdinstvima. Ovo doprinosi manjoj popularizaciji istraživanja na relaciji turisti–ugostitelji. Studije između poljoprivrednika i ugostitelja, navode ograničenja vezana za plasman proizvoda i identifikovanje onog što je neophodno za uspostavljanje povezanosti. Celokupna situacija dovodi do pretpostavke da je u ugostiteljskim objektima upitan pojam autentičnosti jer se plasman lokalnih proizvoda prevashodno odvija tokom posete gazdinstvima. U doktorskoj disertaciji definisani su istraživački zadaci koji su usko vezani za tematiku rada. Oni su sledeći: Ispitati faktore sinergije i stavove poljoprivrednika,ugostitelja i turista koji su značajni za njeno ostvarivanje. Istražiti razliku u percepciji poljoprivrednika, ugostitelja i turista prema faktorima sinergije. Ispitati povezanost između skala sinergije i stavova ispitanika značajnih za ostvarivanje sinergije. Kreirati indikatore prihoda kod ugostitelja i poljoprivrednika i ispitati njihovu povezanost sa identifikovanim faktorima koji su značajni za ostvarivanje sinergije. Kreirati indikatore za meru potrošenog novca turista i ispitati njihov uticaj na stavove ispitanika koji su značajni za ostvarivanje sinergije. Utvrditi uticaj sociodemografskih karakteristika na stavove ispitanika značajnih za ostvarivanje sinergije. Anketno istraživanje je sprovedeno u Vojvodini (Južnobačkom okrugu). U njemu je učestvovalo 580 ispitanika. Poljoprivrednika je bilo 188, ugostitelja 201 i turista 201. Broj sakupljenih anketa je diktirao analize koje su primenjene u izradi rada, a to su: istraživanje za stolom, anketiranje, statističke analize (deskriptivna statistika, faktorska analiza, korelacije). Softverski program SPSS (24.0 for Windows) je korišćen u obradi podataka. Primenom UHT modela došlo se do saznanja da poljoprivrednici, ugostitelji i turisti teže ka ostvarivanju sinergije poljoprivrede, ugostiteljstva i turizma i da su njihovi iskazani stavovi heterogeni. Analizirajući njihove pojedinačne stavove zaključuje se da je situacija lošija u odnosu na njihove zajedničke stavove.

Literature citations confirm that the connection between agriculture, hospitality and tourism is in the research focus. This is confirmed by the published scientific papers in international journals that are closely related to the research topic. Papers related to the research topic are carried out within each research sector or on the tourist-farmer relation. Farmers involved in tourism do not point out that they place their products in a hospitality facility, sell them to tourists in transit, distribute them in souvenir shops or present them at events. The relations between the two subjects are based on the active participation of tourists in the daily life of the host, their acquaintance with the local culture, experiences in local food preparation, motives and pleasure. The relation between tourists and caterers is identified based on their interaction. Visitors point out that they experience gastronomy on family farms better than in hospitality facilities. Thus, the perception of local food is more positively experienced on the agricultural farms. This contributes to less popularization of the research between tourists and caterers. Studies between farmers and caterers cite restrictions in regards to product placement and the identification of what is necessary to establish that connection. The overall situation leads to the assumption that the notion of authenticity in hospitality facilities is questioned, because the placement of local products takes place primarily during farm visits. The doctoral dissertation defines the research tasks that are closely related to the topic of the paper. These are as follows: Examine the synergy factors and farmer’s, caterer’s and tourist’s stances, which are relevant for its realization. Explore the difference in the perception of farmers, caterers and tourists towards synergy factors. Examine the relation between synergy scales and the stances of respondents relevant to achieving synergy. Create income indicators for caterers and farmers and examine their connection with the identified factors which are relevant for achieving synergy. Create indicators for the measure of tourists' money spent and examine their impact on the attitudes of respondents, which are relevant for achieving synergy. Determine the influence of socio-demographic characteristics on the stances of respondents relevant for achieving synergy. The survey was conducted in Vojvodina (South Bačka District). 580 respondents took part in it. There were 188 farmers, 201 caterers and 201 tourists. The number of collected surveys was dictated by the analyses applied in the preparation of the paper, namely: desk research, surveys, statistical analyses (descriptive statistics, factor analysis, correlations). The software program SPSS (24.0 for Windows) was used in data processing. By applying the UHT model, it was found that farmers, caterers and tourists strive to achieve synergies between agriculture, hospitality and tourism and that their views are heterogeneous. Analyzing their individual stances, it is concluded that the situation is worse than their common stances.