Предиктивна вредност активности фактора хемостазе каскаде измерене у раној фази акутне плућне тромбоемболије у процени раног морталитета

Abstract

VTE koji obuhvata DVT i PE je treći najčešći kardiovaskularni poremećaj posle infarkta miokarda i moždanog udara. Godišnja incidenca PE u opštoj populaciji je 1 na 1000 ljudi, ali se ta incidenca znaĉajno razlikuje u zavisnosti od životne dobi, te je za populaciju 40-49 godina ta incidenca 1,4 na 1000 ljudi, a za starije od 80 godina ona iznosi čak 11,3 na 1000 ljudi.1–3 Ukupna incidenca je nešto ćešća kod muškaraca, ali je kod žena češća u odnosu na muškarce u starosnoj dobi pre 45 godina i nakon 80 godina. Ta interakcija starosne dobi i pola je najverovatnije posledica prisustva estrogena i faktora rizika vezanih za trudnoću kod mlađih žena i dužeg očekivanog života u odnosu na muškarce kod starijih žena. Zato je najveća incidenca PE kod žena u dobi od 15-55 i preko 80 godina života. Kada je u pitanju rana tj. tridesetodnevna smrtnost, podaci nekih studija pokazuju da je ta incidenca značajno veća kod ņena, dok druge studije pokazuju da nema značajne razlike u odnosu na muškarce. Rizik od umiranja od PE je najveći u prvih 30 dana, i postepeno opada približavajući se stopi mortaliteta u opštoj populaciji. Ukupni tridesetodnevni mortalitet od PE iznosi oko 9,7%, ali može bitno da varira u zavisnosti od prisutnih komorbiditeta, te je tako mortalitet kod pacijenata sa PE i malignitetom 19,1%, dok kod onih bez maligne bolesti iznosi 3,6%. Oko 50% VTE je povezan sa tranzitornim faktorima rizika kao što je skorašnja hirurgija ili hospitalizacija zbog akutnog pogoršanja zdravstvenog stanja. Oko 20% je udruženo sa postojanjem maligniteta, a ostatak je posledica nekog manje značajnog faktora ili bez identifikovanog faktora te se često naziva neprovocirana.