Интеграција еколошке и визуелне процене предела за потребе планирања просторног развоја Србије

Abstract

Предмет рада је специфично истраживање начина повезивања еколошке и визуелне процене предела у циљу развоја оптималне, квантитативне методе интегрисане процене карактера предела. Проучавање интегративног приступа у процени предела и његове примене у систему планирања просторног развоја Србије било је иницирано потребама савременог планирања предела. Истраживања указују да су превазиђене постојеће методе процене предела, а да су савременом планирању предела неопходне нове методе које интегришу принципе предеоне екологије и визуелне естетике предела као целине у процени вредности (квалитета) предела, основна је теза која је покренула ово истраживање. Савремено конципиран предео се сагледава као холистички, динамичан и перцептибилан просторни ентитет природних и културних вредности који се интерпретира у форми јединственог карактера предела. Карактер предела као резултат холистичке интерпретације вредности предела постаје просторни и истраживачки оквиру у односу на који се планира његов развој и заштита. Савремен концепт предела добио је легитимитет у Европској конвенцији о пределу коју је Република Србија ратификовала 2011. године и обавезала се да интегрише предео у политике просторног и урбанистичког планирања. У раду су понуђени елементи за развој интегративног приступа у планирању предела. Развијен је методски поступак као део исхода савременог просторног концепта и планерских принципа. Методски поступак је заснован на идентификованим индикаторима: кохерентности, комплексности, природности и отворености којима се повезују и комбинују предеоноеколошки и визуелни принципи и симултано процењује стање карактера предела. На основу резултата истраживања еколошке и визуелне процене предела издвојио се приступ који тежиште интеграције заснива на структурним аспектима предела, композицији и конфигурацији, који се квантитативно исказују и анализирају применом метрике предела. Метрика предела представља врло активно истраживачко поље које је резултовало великим бројем параметара и сложених индекса који се примењују у процени еколошких функција и процеса, као и визуелно-перцептивних и естетских карактеристика предела. На бази успостављених каузалних веза дефинисан је методолошки оквир за квантификацију и операционализацију интегрисаних индикатора. Предложен методски поступак за процену индикатора: кохерентности, комплексности, природности и отворености предела, конципиран је у виду тростепене хијерархијске структуре. Процедурално, метода је формулисана у виду алгоритма где улазне податке iii представљају резултати квантификације сигнификантних параметара метрике предела и осталих параметара интегрисане процене предела којима се интерпретирају критеријуми за процену индикатора. Иницијална провера методског поступка извршена је на подручју истраживања - општини Младеновац, односно на нивоу разраде планова јединица локалне самоуправе. Први предуслов за процену интегрисаних индикатора подразумевао је идентификацију типова карактера предела Младеновца. Типови карактера предела су издвојени применом методе карактеризације предела која обједињује холистички и параметарски приступ. На нивоу издвојених типова карактера предела извршена је провера апликативности предложене методе. Резултати су указали на висок ниво интегративности предеоно(еколошких) и визуелно(естетских) принципа који може да оправда употребу индикатора као дијагностичких варијабли у интегрисаној, еколошкој и визуелној анализи и процени стања карактера предела. Резултати анкетног истраживања визуелне перцепције предела Младеновца потврдили су да се издвојеним индикаторима исказују вредности јединственог карактера предела које утичу на визуелне преференце локално становништво и шире јавности, односно да визуелна перцепција квалитета предела зависи од степена предеоне кохерентности, комплексности, природности и отворености. Модалитети примене методског поступка интегрисане процене на националном и регионалном нивоу су илустровани на примеру израде Просторног плана Републике Србије 2021-2035 и у оквиру Студије Типологије предела за потребе обрживог развоја града Београда у складу са принципима Европске конвенције о пределу. Поређењем добијених резултата примене методског поступка на различитим просторним нивоима потврђен је висок степен подударности, на основу чега се може закључити да се интегрисани индикатори могу адекватно и поуздано примењивати у поступку израде просторно-планских докумената Србије.

The subject of this paper is a specific research of the way of connecting ecological and visual landscape assessment in order to develop an optimal, quantitative method of integrated assessment of landscape character. Studying of an integrative approach in landscape assessment and its application in the spatial development planning system of Serbia was initiated by the needs of modern landscape planning. Research indicates that the existing methods of landscape assessment have become outdated, and the fact that modern landscape planning requires new methods that integrate the principles of landscape ecology and visual aesthetics of landscape as a whole in assessment of landscape value (quality), is the basic thesis that initiated this research. The contemporary landscape concept is perceived as a holistic, dynamic and perceptible spatial entity of natural and cultural values that is interpreted in the form of a unique landscape character. The landscape character as a result of the holistic interpretation of landscape value becomes a spatial and research framework in relation to which its development and protection are planned. The contemporary landscape concept of has gained legitimacy in the European Landscape Convention, which the Republic of Serbia ratified in 2011 and committed itself to integrating landscaping into spatial and urban planning policies. This paper offers elements for development of an integrative approach in landscape planning. A methodological procedure has been developed as part of the outcome of the modern spatial concept and planning principles. The methodological procedure is based on the identified indicators: coherence, complexity, naturalness and openness, which connect and combine landscape-ecological and visual principles, and simultaneously assess the state of landscape character. Based on results of the research of ecological and visual landscape assessment, an approach has been singled out that bases the focus of integration on structural aspects of landscape, composition and configuration, which are quantitatively expressed and analyzed by using landscape metrics. Landscape metrics is a very active research field that has resulted in a large number of parameters and complex indices that are applied in the assessment of ecological functions and processes, as well as visual-perceptual and aesthetic landscape characteristics. The methodological framework for quantification and operationalization of integrated indicators is defined on the basis of established causal links. The proposed methodological procedure for assessment of indicators: coherence, complexity, naturalness and openness of landscape, is conceived in the form of a three - level hierarchical structure. Procedurally, the method is formulated in the form of an algorithm where the input data are the results of quantification of significant parameters of landscape metrics and other vi parameters of integrated landscape assessment which interpret the criteria for assessment of indicators. The initial check of the methodological procedure was performed in the research area - the municipality of Mladenovac, i.e. at the level of elaboration of plans of local self-government units. The first precondition for the assessment of integrated indicators was the identification of landscape character types in the Mladenovac area. Landscape character types have been singled out by applying a landscape characterization method that combines a holistic and parametric approach. Verification of the applicability of the proposed method was performed at the level of selected landscape character types. The results indicated a high level of integrative landscape (ecological) and visual (aesthetic) principles that can justify the use of indicators as diagnostic variables in integrated, ecological and visual analysis and assessment of landscape character status. The results of the survey research on visual perception of the Mladenovac landscape confirmed that the selected indicators show the values of a unique landscape character, that affect visual preferences of the local population and general public, namely, that visual perception of landscape quality depends on the degree of landscape coherence, complexity, naturalness and openness. Modalities of application of the methodological procedure of integrated assessment at the national and regional level are illustrated on the example of development of the Spatial Plan of the Republic of Serbia 2021-2035 and within the Study of Landscape Typology for Sustainable Development of the City of Belgrade in accordance with the principles of the European Landscape Convention. By comparing the obtained results of application of the methodological procedure at different spatial levels, a high degree of concordance was confirmed, based on which it can be concluded that integrated indicators can be adequately and reliably applied in the process of drafting spatial planning documents of Serbia.