Формирање и историјски развој визуелног идентитета у служби заштите кованог и папирног новца у Србији (1868-2018)

Abstract

У расправама теоретичара из различитих научних области, тема интерпретације визуелног идентитета на новцу све је присутнија. Међу економистима и стручњацима из сродних дисциплина, наглашава се међусобни однос између културе, друштава и економије – „непоправљиво испреплетених неодвојивих области“–. Поједине представе на анализираним ликовним решењима, касније и на оптицајном новцу су истовремено допринеле изградњи перцепције становништва у различитим државним трансформацијама у Србији. Помирење дуалне природе новца тежак је задатак који захтева даља питања у вези са фундаменталним значењем новца. Које су се то поруке преносиле путем папирног и кованог новца и у којим је друштвено – економским праксама он циркулисао? Пропаганда ових симбола, кроз разне жанрове илуструје и конзервативну природу „монетарне културе“, што није велико изненађење, али указује и на начине на које је иконографија папирног и кованог новца учествовала у визуелној конструкцији и јачању друштвених идентитета и сврставњу Србије у Европске и светске токове. Дискусија о формирању „монетарне културе“, а уједно и њене безбедносне улоге, начину на који се креира, прво на ликовним решењима за новчанице, затим и на издатом новцу у истраженом периоду од 1868-2018, заснива се на њиховој усклађености и једнакости. Активности по питању обликовања, израде и борбе против фалсификовања новца у Србији су биле веома интензивне и оне представљају један од предмета истраживања у овом раду. У обновљеној Кнежевини Србији, затим, Краљевини Србији у оптицају је био страни новац све до 1868. године, када се појављује први бакарни српски новац кнеза Михаила Обреновића. Сребрни новац уведен је 1875, а златни 1879. године за време Милана Обреновића. Готово све стране монете (43 врсте) фалсификовале су се одмах по пуштању у оптицај. У Кнежевини Србији, у настојању да се оствари контрола технолошког поступка израде националне монете и истовремено спречи фалсификовање новца свих врста и порекла, именовани су „испитивачи руда и фаличног новца“, хемичар Михајло Рашковић, Сима Лозанић и касније Марко Леко од 1884. до 1920. године. Од оснивања Привилеговане народне банке Краљевине Србије (1884) у оптицају је и српски новац – валута динар. Посебно се истичу периоди када је Банка била, у својим почецима и раној фази, везана за стручњаке и гравере Banque de France и Banque nationale de Belgique. Временом је Народна Банка, мудрим укључивањем српских и југословенских научника и уметника успела да оствари визуелну самосталност и изразитост визуелног идентитета, који одражава и континуитет и данас. Томе је свакако допринело укључивање највећих стручњака за ликовну уметност у Управни одбор и Комисију за сарадњу са уметницима Народне банке – Михаила Валтровића, Уроша Предића, Ђорђа Ђоке Јовановића и Паје Јовановића, Рудолфа Арчибалда Рајса, Младена Јосића, Васе Поморишца и других, који су путем позива или конкурса укључили плејаду уметника и научника у рад за ликовна решења, а затим за оптицајни новац. У процесу развоја токова визуелног идентитета на новцу може се издвојити шест периода: крај XIX века и почетак XX века, период између два рата, период после Другог светског рата, период Социјалистичке изградње, Распад II Југославије и период од 2003. до 2018. године. У процесу развоја токова у оквиру визуелног идентитета, прати се хронолошки след догађаја у оквиру надлежности и функција Народне банке. Анализирана идејна решења за новчанице потичу из збирке Народне Банке Србије, односно из Завода за израду новчаница и кованог новца у Топчидеру. У овом раду се сагледавају уметничко-технолошки аспекти и токови развоја визуелног идентитета у служби заштите новца од фалсификовања. viii Поред тога, развој науке и технологије омогућавао је примену савременијих поступака производње и унапређење система заштите новца, а истовремено и веће техничко-технолошке могућности за израду фалсификата. У другом делу овог рада представљен је потенцијал примене Оптичке микроскопије и Раманове спектроскопије као недеструктивних форензичких метода у анализи историјских и оптицајних новчаница. Циљ истраживања јесте доказати да су Оптичка микроскопија и Раманова спектроскопија успешно примењиве у анализи новчаница. Утврђене су сигурносне технике штампе и сигурносни елементи у оквиру уобличавања визуелног идентитета, односно монетарне културе. Експериментални део рада извршен је на историјским новчаницама које су издате у периоду од 1893. до 2018. године.

In discussions of theoreticians from various scientific fields, the issue of interpretation of visual identity on money is increasingly present. Economists and experts from similar disciplines are underlining the mutual relation between culture, societies and economy – “irreparably intertwined areas”–. Some illustrations on analysed design solutions, and later on circulating money, also helped build the perception of residents in various state transformations in Serbia. To reconcile the dual nature of money is a difficult task that requires further questions into the fundamental meaning of money. What are the messages that were conveyed by way of paper banknotes and coins, and in which socio-economic practices did such money circulate? The propaganda of these symbols through various genres also illustrates a conservative nature of the “monetary culture”, which is no big surprise, but it does indicate the ways in which the iconography of banknotes and coins participated in the visual construction and strengthening of social identities, and helped make Serbia part of European and global trends. The discussion about the formation of a “monetary culture”, and at the same time its security role, the manner of creation, first in artistic design solutions for banknotes and then on issued money in the researched period 1868–2018, is based on their harmonisation and equivalency. Activities in terms of shaping, producing and fighting against counterfeit money in Serbia were very intensive and are one of the topics of research in this paper. In the renewed Principality of Serbia, and later the Kingdom of Serbia, foreign money was in circulation until 1868, when the first copper Serbian money of Prince Mihailo Obrenović appeared. Silver money was introduced in 1875, and gold in 1879, during Milan Obrenović. Counterfeits of almost all foreign legal tenders (43 kinds) appeared immediately after money was released into circulation. In the Principality of Serbia, in an effort to establish control of the technological process of manufacturing a national legal tender and simultaneously prevent counterfeits of money of all kinds and origins, “examiners of ores and flawed money” were appointed – chemist Mihajlo Rašković, Sima Lozanić and later Marko Leko, from 1884 until 1920. Since the establishment of the Privileged National Bank of the Kingdom of Serbia (1884), Serbian money has also been in circulation – the dinar. Of particular significance are periods when in its beginnings and the early stage, the Bank had close ties with experts and engravers from Banque de France and Banque nationale de Belgique. Over time, by wisely involving Serbian and Yugoslav scientists and artists, the National Bank managed to achieve visual independence and a particular visual identity, which has been maintained in continuity to date. This was certainly facilitated by the involvement of major arts experts in the National Bank’s Governing Board and the Committee for Cooperation with Artists – Mihailo Valtrović, Uroš Predić, Đorđe Đoka Jovanović and Paja Jovanović, Rodolphe Archibald Reiss, Mladen Josić, Vasa Pomorišac and others. By invitation or a competition, these artists joined a plethora of other artists and scientists engaged in coming up with design solutions, and then in circulating money. The process to develop the trends of visual identity on money can be classified into six periods: the end of the 19th century and the beginning of the 20th century, the period between the two world wars, the period after World War II, the period of the Socialist construction, the Dissolution of Yugoslavia, and the period from 2003 until 2018. In the process to develop trends within visual identity, we monitor the chronological sequence of events under the competences and functions of the National Bank. The analysed design solutions for banknotes come from the collection of the National Bank of Serbia, i.e. the Institute for Manufacturing Banknotes and Coins in Topčider. This paper looks into the artistic-technological aspects and trends of developing a visual identity in the service of protecting money from counterfeiting. x In addition, the development of science and technology enabled the implementation of more modern manufacturing procedures and the improvement of the money protection system, while at the same time it made room for greater technical-technological possibilities for counterfeiting. In the second part of the paper, the authors present the potential for implementing optical microscopy and Raman spectroscopy as non-destructive forensic methods for analysing historical and circulating banknotes. The aim of the research was to prove that optical microscopy and Raman spectroscopy have been successfully applied in banknote analysis. Security printing techniques were defined, as well as security elements within the shaping of visual identity, i.e. monetary culture. The experimental part of the paper was conducted on historical banknotes issued between 1893 and 2018.