Геопросторне детерминанте мегаклизишта Србије
Geospatial determinants of mega-landslides in Serbia
Author
Milošević, MarkoMentor
Dragićević, Slavoljub
Committee members
Novković, IvanFilipović, Dejan
Manojlović, Predrag
Milevski, Ivica
Metadata
Show full item recordAbstract
Полазиште у овој дисертацији било је да се дефинише појам
мегаклизишта. На основу прегледа највећих клизишта на Земљи као референтан
критеријум за класификацију клизишта према величини узета је запремина
клизишта. Уважавајући запреминску класификацију клизишта ICL-a и номенклатуру
међународног система јединица (SI) као основни квантитативни критеријум за
издвајање мегаклизишта узета је запремина од 106m3. Основни извор података за
истраживање представљали су дигитални модели терена (ДМТ) који су самостално
креирани на основу картографске основе високе резолуције. У следећој фази
приступило се инвентаризацији мегаклизишта. Границе појединих мегаклизишта
преузете су из ранијих истраживања. Границе осталих клизишта самостално су
реконструисане на основу анализе ДМТ, топографских карата и теренских
истраживања. На овај начин, задовољавајући квантитативни критеријум (запремина
>106m3), издвојено је 25 мегаклизишта на територији Србије. На основу просторне
дистрибуције извршена је њихова рег...ионализација на Подунавска, Поморавска и
Посавинска клизишта. У наредном кораку спроведена је њихова геоморфометријска
анализа. Као основни елементи ове анализе били су контурна и топографска
морфометрија. Најзначајнији природни услови за формирање мегаклизишта
препознати су у геолошкој подлози (кластични седименти), неотектоници и
геоморфологији (умерена и велика вертикална рашчлањеност рељефа, долинска
асиметрија). Најчешћи узрочник клизишта је речна ерозија (поткопавање ножице
клизишта) док су у улози активатора издвајају падавине (Јовачко тециште, Умка,
Дубоко, Крчедин). Приликом класификације клизишта према механизму кретања и
активности дефинисани су квалитативни и квантитативни индикатори на основу којих
су одређени типови клизишта. Утврђено је да се мегаклизишта у географској
средини не понашају инертно већ постоји одређена интеракција која је условљена
стањем активности клизишта као и свешћу човека (лаика и стручњака). У зависности
да ли их човек доживљава као природан услов или као хазард разликују се она која
су се интегрисала од оних која се нису интегрисала у географску средину. У случају
да се нису интегрисала у простору доћи ће до појаве трансформације и
транспозиције географских објеката и процеса.
The starting point of this dissertation was a search for the definition of megalandslides.
Analysing the data related to the largest landslides on the Earth, the landslide
volume was chosen to be the indicator of size. Taking into account the ICL volume
classification and SI nomenclature, the main quantitative criterion is the volume of 106m3.
The main data sources were the Digital Terrain Models (DTMs); the high resolution models
created particularly for this purpose on the basis of official topographical maps. The next
step was inventorization. For some of the selected mega-landslides, the boundaries were
taken from the available sources. For all the other landslides, the boundaries have been
created within the present research, using the DTM analysis, topographical maps and field
research/mapping. In this way, the total of 25 mega-landslides in Serbia were selected,
fulfilling the volume criterion. Their spatial distribution enabled the regionalization based on
the river systems, to... Danube- , Morava- and Sava- related landslides. The next step of the
research was the geomorphometric analysis, the main elements of which are the outline
and topographic morphometry. The most significant natural conditions for mega-landslide
development are geological composition (clastic sediments), tectonics and
geomorphological characteristics (moderate or large vertical dissection, valley asymmetry).
The most usual cause of sliding is a river erosion (landslide toe undercutting), while heavy
precipitation is the most usual reason of landslide activation (e.g. Jovac earthflow, Umka,
Duboko, Krčedin landslides). Landslide classification according to the movement
mechanism and activity defines the qualitative and quantitative indicators for the definition
of their typology. Within the geographical environment, the landslides are not inert – there
is a particular interaction conditioned by landslide activity degree, as well as by human
perception (both expert and laymen). Depending on human perception of particular
landslides (either as natural features or as hazards), it is possible to distinguish between
those which are integrated into geographical milieu and those which are not. In case they
are not integrated, the transformation and transposition of geographical objects and
processes will occur.