Правно регулисање одговорности продавца из уговорног односа у погледу недостатака ствари у Републици Србији

Abstract

Одговорност продавца за материјалне недостатке ствари представља важан институт за уговорно право. У теорији је предмет интересовања како домаћих тако и страних аутора, али и правника из судске или адвокатске струке. Из друштвеног и економског значаја уговора о продаји, односно одговорности продавца за ствари са недостатком, произлази и његов истраживачки значај. Како свако лице свакодневно закључи уговор о продаји што конклудентним радњама, тако и кроз уговорну форму, то су питања дефинисања одговорности продавца – у ком обиму, мери и када одговара – од изузетног значаја за правну праксу. Иако је уговор о продаји именован уговор, он је и даље у фази уобличавања, нарочито када су у питању све заступљеније online (онлајн) прoдаје. Главни предмет истраживања је заснован на одговорности продавца за материјалне недостатке ствари због одређених непрецизности извора који регулишу овај институт. Закон о облигационим односима регулише овај институт у оквиру одредаба који се односе на уговор о продаји, а с тим у вези правила из наведених одредаба се примењују на све двострано обавезујуће уговоре, зависно од природе конкретног уговора. Поједине одредбе Закона о облигационим односима које регулишу ову материју су прецизне и јасне, док друге, иако делују јасно, ипак нису довољно прецизне. Истраживање је засновано на домаћој и страној литератури, која је коришћена у складу са усвојеним методима правне науке и теорије права. Детаљно је анализирана одговорност продавца за недостатке ствари, као институт у оквиру уговора о продаји, и то кроз његов појам, настанак, историјски развој, правну природу, модалитете уговора о продаји, права и обавезе уговорних страна из предметног уговора. Такође, разматране су одговорности продавца из уговорног односа у погледу недостатака ствари – на основу актуелне судске праксе, са критичким аспектом и упоредном анализом предметног института и позитивних решења у другим правним системима, и то како на националном тако и на међународном нивоу.

Odgovornost prodavca za materijalne nedostatke stvari predstavlja važan institut za ugovorno pravo. U teoriji je predmet interesovanja kako domaćih tako i stranih autora, ali i pravnika iz sudske ili advokatske struke. Iz društvenog i ekonomskog značaja ugovora o prodaji, odnosno odgovornosti prodavca za stvari sa nedostatkom, proizlazi i njegov istraživački značaj. Kako svako lice svakodnevno zaključi ugovor o prodaji što konkludentnim radnjama, tako i kroz ugovornu formu, to su pitanja definisanja odgovornosti prodavca – u kom obimu, meri i kada odgovara – od izuzetnog značaja za pravnu praksu. Iako je ugovor o prodaji imenovan ugovor, on je i dalje u fazi uobličavanja, naročito kada su u pitanju sve zastupljenije online (onlajn) prodaje. Glavni predmet istraživanja je zasnovan na odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari zbog određenih nepreciznosti izvora koji regulišu ovaj institut. Zakon o obligacionim odnosima reguliše ovaj institut u okviru odredaba koji se odnose na ugovor o prodaji, a s tim u vezi pravila iz navedenih odredaba se primenjuju na sve dvostrano obavezujuće ugovore, zavisno od prirode konkretnog ugovora. Pojedine odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje regulišu ovu materiju su precizne i jasne, dok druge, iako deluju jasno, ipak nisu dovoljno precizne. Istraživanje je zasnovano na domaćoj i stranoj literaturi, koja je korišćena u skladu sa usvojenim metodima pravne nauke i teorije prava. Detaljno je analizirana odgovornost prodavca za nedostatke stvari, kao institut u okviru ugovora o prodaji, i to kroz njegov pojam, nastanak, istorijski razvoj, pravnu prirodu, modalitete ugovora o prodaji, prava i obaveze ugovornih strana iz predmetnog ugovora. Takođe, razmatrane su odgovornosti prodavca iz ugovornog odnosa u pogledu nedostataka stvari – na osnovu aktuelne sudske prakse, sa kritičkim aspektom i uporednom analizom predmetnog instituta i pozitivnih rešenja u drugim pravnim sistemima, i to kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou.

The seller's liability for material defects is an important contract law institute. In theory, it is the subject of interest of both domestic and foreign authors, but also lawyers from the judicial or legal profession. Stemming from the social and economic significance of the sales contract, the need for research into the seller's responsibility for defective items rises significantly. As each person concludes a sales contract daily with implicit actions, as well as through a contractual form, these questions, of defining the seller's responsibility, what is its extent, and when it arises are of exceptional importance for legal practice. Although the sales contract is a nominated contract, it is still taking shape today, especially when it comes to, increasingly present, online sales. The main subject of the research is based on the responsibility of the seller for the material defects of the goods due to certain inaccuracies in the sources that regulate this institute. The Law on Contracts and Torts regulates this institute within the provisions related to the contract of sale, and consequently, the rules from the mentioned provisions are applied to all bilaterally binding contracts, depending on the nature of the specific contract. Some provisions of the Law on Contracts and Torts that regulate this matter are precise and clear, while others, although seemingly clear, are still not precise enough. The research is based on domestic and foreign literature, which was used in accordance with the adopted methods of legal science and legal theory. The seller's liability for defects as an institute within the sales contract is analyzed in detail through its concept, origin, historical development, legal nature, modalities of the sales contract, rights and obligations of the contracting parties, and the seller's liability under the contract. With regard to the material defects as defined in the current case law, with a critical aspect and comparative analysis of the subject institute and positive solutions in other legal systems, both at the national and international level.