Од приватне заоставштине до музејске збирке: проблем музеализације легата Милана Злоковића у Музеју града Београда

Abstract

Ова докторска дисертација је настала у спрези вишегодишње музејске праксе и континуираног праћења музеолошке теорије, а са циљем да се потраже одговори на нека од питања са којима се музејски запосленици сусрећу на дневном нивоу, попут тога зашто неки предмет постаје део музејске збирке, а други не, који су наједекватнији третмани и начини обраде којима предмет треба подвргнути када уђе у музеј, која све значења један предмет има и колико су она променљива. Другим речима, тема овог истраживања је процес музеализације, током којег предмет улази у музејски контекст и постаје музејски предмет. Зато је оно спроведено у циљу ближе идентификације, а додатно и формирања процедура које чине процес музеализације, у складу са начелима савремене музеолошке теорије и праксе. Као студија случаја, на којој су провераване претходно представљене теоријске поставке, законске регулативе и друга практична искуства, изабрана је заоставштине архитекте Милана Злоковића, чији процес музеализације и трансформација у музејски легат су у току. Одабрани проблем и студија случаја су директно утицали на садржај и структуру рада, као и примењену методологију, која се углавном базирална на аналитичко- синтетичким и компаративним методама. Тако је у склопу прве целине истражена релевантна литература из области теоријске музеологије и разматрано како се у теорији посматрају значајне појаве и термини из ове области, попут музеализације, музејског предмета или музеалности. Пажња је посвећена појму легат, са посебним освртом на музејски контекст, и то на примеру Музеја града Београда, који је препознат као музејска установа која руководи највећим бројем легата и у оквиру које се обавља и формирање Легата Милана Злоковића. Представљене су законске одредбе и подзаконска акта којима се регулише рад у музејима и са музејским предметима. Друга целина је посвећена архитекти Милану Злоковићу и његовој заоставштини. Приказани су садржај заоставштине и њена претходна истраживања, а посебна пажња је усмерена на Злоковићеву пројектантску делатност, односно онај њен сегмент који раније није био познат у историји архитектуре. Циљ оваквог приступа је био да се испита колики су значај и допринос процеса музеализације употпуњавању знања о културном наслеђу. У трећој целини су детаљно представљене музеализације заоставштине Милана Злоковића и њена трансформација у музејски легат. Појединачно су разматране све активности који чине овај процес (прикупљање предмета, музејска документација, заштита и истраживање предмета и комуникација). Појмови и процеси који су током истраживања препознати као најзначајнији, а које су на тај начин формулисани и у оквиру почетних хипотеза, конкретно могућност објективности и утицаји спољних фактора у избору музејског предмета, промена контекста и значења предмета у музеју, као и фиксираност знања које проистиче из музејског предмета, разматрани су у засебној целини. Циљ рада је био да се преиспитају значај процеса музеализације и његов допринос очувању културног наслеђа, а истраживање је допринело и доношењу једног броја закључака у којима се огледају проблеми савремене музеолошке праксе, али и смернице за њено побољшање у будућности.

This doctoral dissertation has been the product of a recurrent museum practice that has lasted for several years and a continuous pursuance of the museological theory. The objective was to seek the answers to certain questions that the museum employees come across on a daily basis, such as why some objects become part of a museum collection аnd others don’t, which are the most adequate treatments and the ways to handle the object upon its arrival to the museum, what are the meanings an object bears within and how changeable they are. In other words, the topic of this dissertation is the process of musealization, during which an object reaches the museum context and becomes a museum object. The presented research has been taken in order to reach a closer identification, but also to additionally form the procedures which make the process of musealization, in accordance with the principles of contemporary museological theory and practice. As a case study, which was previously used to check the presented theoretical principles, legal regulations and other practical experiences, the legacy of the architect Milan Zloković has been chosen, which is currently in the process of the musealization and transformation in the museum bequest. The chosen problem and case study have directly influenced the content and structure of the dissertation, as well as the applied methodology, which is mostly in domain of analyticalsynthetic method and comparative research. Thus, within the first part, the relevant literature from the theoretical museology has been researched and the way discussed on the topic of regarding in theory the significant phenomena and terms in this field, such as musealization, museum objects or museality. The focus has been turned onto the term of bequest, with the special retrospect onto the museum context, and thus has been done in the example of the Belgrade City Museum, recognized as the museum institution dealing with the greatest number of the bequests, including the forming of Bequest of Milan Zloković. The provisions of the law and subordinate legislation regulating the work in the museums with the museum objects have been presented. The second part is dedicated to the architect Milan Zloković and his legacy. The content of the legacy and its previous research has been shown, and a special concern has been given to Zloković’s design activity, the segment of which was not formerly known in history of architecture. This kind of approach aimed at presenting the significance and contribution of the process of musealization to completing the knowlegde on the cultural heritage. In the third part the musealization of the Bequest of Milan Zloković and its transformation into a museum bequest have been presented in details. All the activities regarding the process have been considered individually (collecting, museum documentation, preserving objects, research and communication). The terms and processes that have been recognized during the research as the most significant, thus formulated within the initial hipotheses, especially the possibility of objectivity and outer factors’ effect in choosing the museum object, the change in context and significance of the objects in the museum, as well as the knowledge fixation coming from the museum objects, were all considered in a separate part. The aim of this dissertation was to revise the meaning of the process of musealization and its contribution to preserving the cultural heritage, аnd the research brought a certain number of conclusions which encompass the problems of the contemporary museological practice, but also the tendencies for its improvement in the future.