Издавачка делатност Божидара и Вићенца Вуковића у Венецији (1519-1561)

Abstract

Романсирана представа о Божидару Вуковићу, у основи уобличена још у раној историографији девeтнаестог столећа, истрајавала је готово до данашњих дана, за разлику од представе о Вићенцу Вуковићу, која је знатно раније постављена у реалне историјске оквире. Иако су у међувремену откривени бројни извори, дуго је сматрано да је Божидар Вуковић основао српску штампарију у Венецији, коју је наследио његов син Вићенцо и која је под њиховим именом радила „од краја друге деценије до шездесетих година XVI столећа“, подстакнут првенствено патриотским и верским мотивима. Међутим, интегралним и интертекстуалним приступом у интерпретацији литерарних и историјских извора, као и смешта- њем Божидара и Вићенца Вуковића у друштвено-историјске оквире, показано је да су и они, попут осталих венецијанских велетрговаца и предузетника који су инвестирали у сектор штампарства, били првенствено финансијери издавачког пројекта, а да су њихове књиге штампане у штампаријама професионалних ти- пографа. С друге стране, ни њихова издавачка делатност не може се посматрати као систематски осмишљен пројекат меценатског карактера, већ се у њој, осим патриотских и верских мотива, могу препознати и лукративни и други подсти- цаји. Када је пак реч о морфолошким аспектима палеотипа Божидара и Вићен- ца Вуковића, ни они нису сагледани као изоловани феномени, већ су интерпре- тирани у контексту интердисциплинарних теорија медија, што су у први план истицале поруку коју они преносе, како текстуалну тако и визуелну. Отуда су и морфолошки аспекти разматраних издања, који се пре свега очитују у графичкој опреми, и поред постојања извесних иновативних елемената, углавном обликова- ни под непосредним утицајем јужнословенске рукописне традиције, чији је осве- штани ауторитет потврђивао и канонску исправност њихове садржине.

The romanticized view of Božidar Vuković, having received its basic outline already in the early historiography of the 19th century, has endured almost to the present day, unlike the picture of Vicenzo Vuković, which had been scaled back to its realistic historical framework much earlier. Despite the discovery of many sources in the meantime, Božidar Vuković was long believed to have founded a Serbian print shop in Venice – which later passed down to his son Vicenzo and continued to operate under their name until the ‘late 1510s to the 1560s’ – driven primarily by patriotic and religious motives. However, an integral and intertextual approach to the interpretation of literary and historical sources, as well as the placement of Božidar and Vicenzo Vuković into a socio-historical context, shows that, like other Venetian wholesale merchants and entrepreneurs that invested in the printing industry, they were, above all, financiers of publishing projects and that the printing of their books took place in the printing shops of professional typographers. On the other hand, their publishing business should not be seen as a systemically conceptualized project of cultural patronage: besides patriotic and religious motives, it also involved lucrative and other reasons. As for the morphological aspects of Božidar and Vicenzo Vuković’s paleotypes, instead of being seen as isolated phenomena, they are interpreted in the context of interdisciplinary media theories that highlighted the message they conveyed both through their text and imagery. Hence, the morphological aspects of the editions under consideration, most prominently reflected in their graphic design, although containing some innovative elements, were mostly shaped under the influence of the South Slavic manuscript tradition, whose sacrosanct authority also confirmed the canonical orthodoxy of their contents.