Улога Шангајске организације за сарадњу у геополитичком и геоекономском позиционирању НР Кине

Abstract

Обезбеђивање националне безбедности и економског развоја су два основна циља стратешког деловања држава, у чему НР Кина не представља изузетак. Са друге стране, како је НР Кина остваривала резултате „политике реформе и отварања“ она се све дубље интегрисала у глобалне безбедносне и економске токове, што је истовремено, подизало и ниво њене рањивости на промене у истој равни. То је руководству Комунистичке партије Кине наметало неоходност промене стратешког поимања позиције НР Кине у међународном поретку. Стога, од пасивног посматрача Пекинг постаје један од најактивнијих доносиоца промена и нових стандарда у регионалним и глобалним оквирима како би они погодовали реализацији кинеских националних циљева. Један од инструмената овим параметрима дефинисаног понашања НР Кине представља и Шангајска организација за сарадњу (ШОС). У овом раду ми ћемо истраживати ШОС улогу у геополитичком и геоекономском позиционирању НР Кине у региону Централне Азије. Због географског протезања ШОС-а, у нашу анализу, посредно, укључујемо и геополитичку и геоекономску улогу ШОС-а и у Пацифичком региону и Јужној Азији. Приказаћемо да ли и у ком степену ова Организација помаже НР Кини у стварању, према њеном разумевању, одговарајућег и подстицајног окружења, не само за њен, већ и за глобални развој. Рад ће бити подељен у седам поглавља. У уводном поглављу, представићемо предемет и циљ истраживања, методолошки и теоријски оквир, сажети приказ поглавља, као и научни и друштвени допринос спроведеног истраживања. У другом поглављу, под називом Кинеско схватање спољне и безбедносне политике истражићемо развој геополитичких и геоекономских елемената у спољној политици НР Кине. Потом, приказаћемо разлоге за кинеско актвино ангажовање у мултилатералном повезивању земаља, као један од најзначајних заокрета у спољној политици НР Кине. Ово ће нам помоћи да уочимо и анализирамо на који начин НР Кина демонстрира свој активизам са аспекта структуралне и односне моћи, као и како друге државе доживљавају нову позицију моћи НР Кине у међународним односима. У трећем поглављу под називом Централна Азија од Велике игре до ШОС-а, најпре, вршимо историјски осврт на улогу Централне Азије у стратешком надметању Британске империје и Руског царства у деветнаестом веку. Након тога, анализирамо позицију централноазијског простора у сложеној бирократији Совјетског Савеза. Завршетак Хладног рата, који је уједно значио и крај биполарне структуре међународног поретка, уводи нове непознанице у глобалну безбедносну архитектуру. Наше истраживање постављамо и поткрепљујемо аргументима да је овај део света поново полигон надметања великих сила, чиме се активира Нова велике игра. Из угла нашег истраживања, анализирамо како то утиче на кинеску националну безбедност. У четвртом поглављу рада, који носи назив Улога ШОС-а у спољној политици НР Кине, проблематизујемо како су се на институционални и историјски развој Организације пресликавали начела и спољнополитички циљеви НР Кине. Неизоставно, то указује начин на који се развијао мултилатерализам ШОС, као и на принципе по којима Организација развија међународну сарадњу у контексту регионализације и глобализације. У петом поглављу: Улога ШОС-а у обезбеђивању унутрашње и спољне безбедности НР Кине, приказујемо како и до ког степена борба против „три зла“ ШОС утиче на обезбеђивање националне безбедности НР Кине. Потом, улогу ШОС у обезбеђивању националне безбедности, анализирамо и са аспекта решавања територијалних спорова НР Кине и њених суседа. У оквиру ШОС-а, НР Кина са другим чланицама спроводи билатералне и мултилатералне војне и антитерористичке вежбе, стога, намеће нам се да истражимо како ШОС утиче на војну модернизацију НР Кине. У шестом поглављу, Геоекономски значај ШОС-а за НР Кину, истражићемо како ШОС геоекономски потпомаже реализацију Иницијативе појас и пут. Будући да је НР Кина енергетски зависна земља, а да се у „ШОС региону“ налазе земље са највећим доказаним резервама нафте и гаса, приказаћемо како ШОС, првенствено са аспекта стратешке и географске диверсификације извора и рута допремања нафте и гаса утиче на обезбеђивање кинеске енергетске безбедности. У седмом, то јест закључном поглављу приказаћемо закључке до којих смо дошли спроводећи ово истраживање и потврђивањем већине хипотеза постављених у уводном делу.

The two rudimentary objectives of states’ strategic actions are provision of the national security and economic development, China being no exception. Then again, along with the accomplishing results of “reform and opening-up policy”, China was being more integrated in the global security and economic trends which instantaneously increased the level of vulnerability to changes. Hence, Chinese Communist Party leadership was urged to change understanding of China’s strategic position within the international system. From the passive observer, Beijing turns into the one of the most active game changers and new standards and agendas setters both in the regional and global world all aiming to the realization of Chinese national interests. Shanghai Cooperation Organization (SCO) is the instrument and core example of this Chinese conduct. This paper will examine the SCO role in the geopolitical and geoeconomic positioning of the PR China in the region of Central Asia. Due to the geographical SCO positioning, we will include also geopolitical and geoeconomic role of the SCO in the Pacific Region and South Asia. We will show whether this Organization helps China in establishment, as it understands, a suitable and prompting environment for both its own and global development. The paper shall be divided in seven chapters. The introductory part shall present subject and objective of this research, methodology and theoretical framework, brief presentation of each chapter as well as the scientific and social contribution to this research. In the second chapter, Chinese Understanding of Foreign and Security Politics, we shall research the geopolitical and geoeconomic elements in the Chinese foreign policy. We will present the reasons for the Chinese active engagement in the multilateral relations as the key turnover in the foreign policy of China. This will help to analyse in which way China demonstrates its activism from the aspect of structural and relational power, and how other countries understand the new power position of China in the international relations. The third chapter: Central Asia - from Great Game to the SCO, will present historical review of Central Asia with strategic competition of Great Britain and Russian Empire in the 19th century. Following which we will analyse the position of Central Asian region in the complex bureaucracy of Soviet Union. The end of the Cold War meant also the end of the bipolar international structure and introduction of the new unknown issues in the international security architecture. Our research will present and substantiate arguments that this part of the world once again represents the area for the great power competition, or the New Great Game. From this research angle we shall examine how this affects the Chinese national security. The fourth chapter: The Role of SCO in the Chinese Foreign Policy, examines how the foreign policy objectives of PR China affected the institutional and historic development of the SCO. This also indicates the way in which multilateralism of the SCO developed as well as on its principles of international cooperation in the context of regionalization and globalization. The fifth chapter: The Role of the SCO in the Provision Internal and Foreign Security of China, we shall present how the combating “three evils” affects the provision of national security. Then we shall analyse the SCO role from the aspect of resolving territorial disputes between China and its neighbours. China conducts also numerous bilateral and multilateral military and anti-terrorist exercises within the SCO, hence we wanted to examine how the SCO impacts military modernization of China. The sixth chapter, Geoeconomic Importance of SCO for China will show how this Organization assists the realization of the Belt and Road Initiative. Since China is energy-dependent country and that “SCO region” counts as one of the energy richest region, we will show how the SCO impacts Chinese energy security from the aspects of strategic and geographic diversification of the sources and routes for oil and gas supplies. In the final, conclusion chapter we will state all conclusions that we reached in this research and confirmed the majority of thesis that we presented in the Introduction.