Комунистичка партија Југославије и албанско питање у Југославији: 1919-1946

Abstract

Докторска дисертација „Комунистичка партија Југославије и албанско питање у Југо- славији 1919–1946“ написана је на основу необјављених и објављених архивских извора, периодике, мемоарске и стручне литературе. Хронолошки оквир теме омеђен је, с једне стране, уједињењем југословенских социјалдемократских странака средином априла 1919, а с друге усвајањем Устава Федеративне Народне Републике Југославије крајем јануара 1946. Дисертација прати развој националне политике Комунистичке партије Југославије према албанском становништву на југословенском тлу у наведеном периоду. Насупрот значају албанског питања за прилике на југословенском југу, током прве деценије постојања Партије југословенски комунисти нису говорили о проблему положаја албанске мањине. За руковод- ство КПЈ умногоме значајније било је хрватско питање, као кључно питање за опстанак југо- словенске државе. Деловање комуниста на југословенском југу током двадесетих година остало је у сенци унутарпартијских распри везаних за питање процене „револуционарне ситуације“ у земљи, затим односа КПЈ према сељаштву, радничким синдикатима и омладин- ским организацијама, учешћу комуниста у парламентарном животу југословенске државе. Албанско питање отворено је унутар КПЈ крајем двадесетих и почетком тридесетих година под инерцијом револуционарног расположења партијског руководства, у време најоштријих борби југословенског режима са остацима комунистичких организација у земљи. Истовреме- но је започет процес преобликовања партијских структура на југу земље, наговештавајући будући развој аутономије простора Косова и Метохије. Осим тога, међу југословенским комунистима сазревала је свест о значају албанског питања, мада је оно најчешће посматрано у суженом обиму, као „косовско питање“. Утврђена крајем тридесетих година, национална политика КПЈ према албанском становништву оснажена је током Другог светског рата. Њено исходиште представљало је стварање јединствених албанских партизанских одреда, албан- ских партијских организација и органа „народних власти“ на терену Косова и Метохије, Прешева и западне Македоније. Ипак, Албанци су углавном остали изван токова развоја народноослободилачке борбе. О таквом расположењу већине албанског становништва све- дочила је и масовност албанске побуне против нових југословенских власти након рата, која је текла упоредо са напорима југословенске државе на пољу националне, политичке и кул- турне еманципације албанске мањине.

Doctoral dissertation “The Communist Party of Yugoslavia and the Albanian question in Yugoslavia 1919 – 1946” has been written using both published and unpublished archival sources, periodicals, memoirs and academic literature. The chronological span of the dissertation starts with unification of Yugoslav social democratic parties which occurred during the middle of April of 1919 and ends with the proclamation of constitution of Federal People’s Republic of Yugoslavia at the end of January of 1946. The dissertation follows the development of national policy towards the Albanian population within Yugoslavia in the aforementioned period. Despite the significance of the Albanian question in the southern parts of Yugoslav territory during the first decade of the Party’s activity, Yugoslav communists were not discussing the issue of the position of Albanian minority. The CPY leadership considered the Croatian question to be more important, as they considered it to be a part of the key issue, which was the existence of Yugoslavia itself as a state. Communist activities in the south of the country during the twenties were overshadowed by the Party’s inner dissents regarding the assessment of “revolutionary situation” in the country, its attitude towards farmers, workers’ unions and youth organizations, and the participation of communists in country’s parliamentary activities. The Albanian question was opened within the CPY at the end of the twenties and the beginning of the thirties under the inertia of the Party’s revolutionary disposition, which was during the time of the fiercest persecutions by the Yugoslav ruling regime against the remnants of communist organizations within the country. At the same time the process of reshaping the Party’s structure at the south of the country was started, hinting at the upcoming development of autonomy for the area of Kosovo and Metohija. Besides that, there was a growing awareness among the Yugoslav communists about the importance of the Albanian question, though it was mostly viewed in its narrower form as the “Kosovo question”. The national policy of CPY towards the Albanian population, which was formed at the end of the thirties, gained its prominence during the Second World War. The policy resulted in forming of distinctive Albanian partisan units, Albanian organizations within the Party and the organs of “people’s government” on the territory of Kosovo and Metohija, and Presevo and western Macedonia. Nonetheless, the Albanians took very little part in the development of national liberation struggle. The massive scope of Albanian insurrection against the new Yugoslav regime which occurred after the war and which was concurrent to the efforts of the new regime to politically and culturally emancipate the Albanian minority, testifies to the disposition of the majority of the Albanian populace.