Московски словенски комитет и српско питање: (1858-1875)

Abstract

У раду је детаљно анализирано деловање Московског словенског комитета, друштвене организације, која је као тековина „послекримске епохе” настала међу интелектуалцима, углавном словенофилске оријентације, са циљем да утиче на политички, црквени, културно-просветни и економски развој словенског становништва у Турској и Аустроугарској. Делујући под окриљем Азијског департмана Министарства спољних послова, циљ организације било је јачање руског утицаја међу Словенима, нарочито међу Србима и Бугарима, односно изградња пута који је Русији после пораза у Кримском рату (1853–1856) требало да обезбеди сигуран повратак на међународну европску сцену. Циљ нам је био да анализирамо и преиспитамо улогу Московског словенског комитета у борби српског народа за ослобођење и уједињење, у периоду између 1858. и 1875. године, односно од самог оснивања организације па све до смрти њеног другог председника, водећег словенофила Михаила Петровича Погодина (1800– 1875), да прикажемо све аспекте деловања московских словенофила када је реч о Србима и представимо крајње резултате тог деловања. Рад се у највећој мери заснива на необјављеној архивској грађи архива и библиотека Руске Федерације (Архив внешней политики Российской империи, Государственный архив Российской Федерации, Научно-исследовательский отдел рукописей Российской государственной библиотеки, Отдел рукописей Российской национальной библиотеки, Российский государственный архив древних актов, Российский государственный архив литературы и искусства, Российский государственный исторический архив, Российский государственный военно-исторический архив, Рукописный отдел Института русской литературы (Пушкинского дома) Российской aкадемии наук, Центральный государственный архив города Москвы и Центральный государственный исторический архив Санкт- Петербурга), али и на необјављеној архивској грађи похрањеној у архивима и библиотекама Србије, Црне Горе и Бугарске, те на објављеним изворима, штампи и релевантној литератури.

The paper analyzes in detail the activities of the Moscow Slavic Committee, a social organization that emerged as a legacy of the "post-Crimean era" among Russian intellectuals, mostly of Slavophile orientation, with the aim of influencing the political, ecclesiastic, cultural, educational and economic development of the Slavic population in Turkey and Austria- Hungary. Acting under the auspices of the Asian Department of the Ministry of Foreign Affairs, the goal of the organization was to strengthen the Russian influence among Slavs, especially Serbs and Bulgarians, that is to build a path that should provide Russia with a safe return to the international European scene after the defeat in the Crimean War (1853–1856). Our goal was to analyze and re-examine the role of the Moscow Slavic Committee in the struggle of the Serbian people for liberation and unification, in the period between 1858 and 1875, that is from the very founding of the organization until the death of its second president, leading Slavophile Mikhail Petrovich Pogodin (1800–1875), to show all aspects of the actions of Moscow Slavophiles when it comes to Serbs, and to present the final results of those actions. The paper is mostly based on unpublished archival materials of the archives and libraries of the Russian Federation (The Foreign Policy Archive of Imperial Russia, The State Archive of Russian Federation, The Manuscript Collection of the Russian State Library, The Manuscript Collections of the Russian National Library, The Russian State Archive of Ancient Documents, The Russian State Archive of Literature and Arts, The Russian State Historical Archive, The Russian State Military Historical Archive, The Manuscript Collection of the Institute of Russian Literature (Pushkin House) of the Russian Academy of Sciences, The Central State Archive of the city of Moscow and The Central State Historical Archive of St. Petersburg), but also on unpublished archival materials stored in the archives and libraries of Serbia, Montenegro and Bulgaria, as well as on published sources, press and relevant literature.