Историјска статистика српског народа од половине 19. века до почетка Првог светског рата: демографске, друштвене и привредне прилике

Abstract

Тему рада представља анализа главних статистичких извора и података о демографским, друштвеним и привредним приликама српског народа на подручју Србије, Османског царства, Хабзбуршке монархије и Црне Горе у периоду од половине 19. века до почетка Првог светског рата. Рад је посвећен обједињавању резултата који се односе на различита подручја и сагледавању српског народа као целине кроз призму статистике. Презентован је преглед расположивих извора и анализа статистичких података о кључним демографским показатељима попут прираштаја, наталитета, морталитета, миграционим кретањима, полној и старосној структури. Развој образовања, као битног сегмента у процесу модернизације друштва је представљен с аспекта статистичких података о броју српских школа, ученика или нивоу писмености. Православна црква је одиграла важну улогу у очувању идентитета народа због чега је анализиран развој црквене мреже у виду броја и распрострањености богомоља и свештеничког кадра. Основни подаци о карактеру привреде код Срба сагледани су кроз статистичку анализу главних занимања, земљопоседа и базичне пољопривредне продукције. Обрађени су и основни подаци о комуникационим везама (путевима, железници, пошти и телеграфу).

The subject matter of the dissertation is the analysis of statistical sources and data concerning demographics, social and economic conditions related to the Serbian people living in Serbia, the Ottoman and Hapsburg empires and in Montenegro from the mid-19th Century until World War I. The paper combines statistical results from different areas and analyses the conditions of the Serbian people as a whole. An overview of available sources and the examination of key demographic indicators (growth rates, natality, mortality, migration, gender and age structure) are presented. The development of educational structures using data оn schools and literacy rates is offered as well. The network of the Orthodox Church, since of most significance for the preservation of Serbian identity, is presented evaluating the quantity of places of worship and strength of the clergy. The economic conditions of the Serbian people are studied using occupation, landownership and agricultural statistics. Basic data about communication networks (roads, railways, post offices and telegraphs) are processed as well.