Кнежевина Србија и Османско царство: (1839-1858)

Abstract

У раду су детаљно анализирани односи Кнежевине Србије и Османског царства у периоду од 1839. до 1858. године. Пажња је посвећена како улози српског заступника у Цариграду – капућехаје, тако и мухафизима Београда – командантима београдске тврђаве и управницима Београдског ејалета, који су имали значајну улогу у српско-турским односима. Унутрашњи сукоби у Србији који су током наведеног периода прошли кроз више фаза имали су за последицу пет смена на српском престолу и нарушавање српске аутономије, чему је Висока Порта знатно допринела. У обзир су узете међународне околности и улога великих сила у односима аутономне Кнежевине и сизерена. Представљено је уређење српско-турске границе, административно-територијална подела Османског царства и детаљно су анализирани односи српске владе и суседних османских провинцијских управника, погранични спорови и проблеми са шверцерима, дрвокрадицама, пљачкашима и хајдуцима. Политика Србије према хришћанима у околним турским провинцијама итекако представља један од важних аспеката српско-турских односа, па је и томе посвећена посебна пажња. У циљу што свеобухватније анализе односа Кнежевине и Царства представљени су и трговински односи. Рад је највећим делом написан на основу необјављене архивске грађе похрањене у Државном архиву Србије и Архиву Српске академије наука и уметности. Коришћена је сва расположива публикована грађа домаће и стране провенијенције, као и научни резултати српске и турске историографије. Наш циљ у овом раду је био да покушамо да пружимо одговоре на нерасветљена питања и питања којима је до сада било посвећено мало или нимало пажње у историографији.

The paper analyzes in detail the relations between the Principality of Serbia and the Ottoman Empire in the period from 1839 to 1858. Attention is directed toward Serbian representative in Constantinople – kapı kâhyası/kapı kethüdası, as well as to the muhafiz of Belgrade – the commanders of the Belgrade Fortress and the administrators of the Belgrade Eyalet, which played a significant role in Serbian-Turkish relations. The internal conflicts in Serbia, to which the Sublime Porte significantly contributed, went through several phases during the mentioned period, resulted in five shifts on the Serbian throne and also damaged Serbian autonomy. International affairs and the role of the Great powers also affected relations between the Autonomous Principality and the Suzerain. The arrangement of the Serbian-Turkish border, the administrative-territorial division of the Ottoman Empire were presented, and in detail were analyzed relations between the Serbian government and neighboring Ottoman provincial governors, border disputes and problems with smugglers, wood thieves, robbers and haydukes. Serbia's role towards Christians in the surrounding Turkish provinces is mentioned since it is indeed one of the more important aspects of Serbian-Turkish relations. In order to make a more comprehensive analysis of the relations between the Principality and the Empire, trade relations were presented. The paper was mostly written on the basis of unpublished archival material stored in the State Archives of Serbia and the Archives of the Serbian Academy of Sciences and Arts. All available published material of domestic and foreign provenance was used, as well as the scientific results of Serbian and Turkish historiography. Our goal is to try to provide answers to unresolved questions and questions that have so far received little or no attention in historiography.