Имагинарна Европа у српској документарно-уметничкој прози 18. и првих деценија 19. века

Abstract

Тема докторске дисертације дефинисана је у складу с намером да се темељно проучи слика о Другом, у српској документарно-уметничкој прози 18. и првих деценија 19. века. Дијахронијско и синхронијско истраживање примарне грађе биће спроведено на делима Путовањe ка граду Јерусалиму Јеротеја Рачанина (друга половина 17. века – после 1727), Петру Великом Захарије Орфелина (1726-1785), првом и другом делу Живота и прикљученија Доситеја Обрадовића (1742-1811), Мемоарима Симеона Пишчевића (1731-1797), Мом животу Александра Пишчевића (1764-1820), Дневнику и Мемоарима Саве Текелије (1761-1842) и Житију Герасима Зелића (1752-1828). У овој докторској дисертацији биће детаљно анализирана функција ауто-слика и хетеро-слика у књижевном опусу наведених писаца, уз ослањање на парадигматске књижевнотеоријске и културолошке поставке научнорелевантне имаголошке литературе.

Tema doktorske disertacije definisana je u skladu s namerom da se temeljno prouči slika o Drugom, u srpskoj dokumentarno-umetničkoj prozi 18. i prvih decenija 19. veka. Dijahronijsko i sinhronijsko istraživanje primarne građe biće sprovedeno na delima Putovanje ka gradu Jerusalimu Jeroteja Račanina (druga polovina 17. veka – posle 1727), Petru Velikom Zaharije Orfelina (1726-1785), prvom i drugom delu Života i priključenija Dositeja Obradovića (1742-1811), Memoarima Simeona Piščevića (1731-1797), Mom životu Aleksandra Piščevića (1764-1820), Dnevniku i Memoarima Save Tekelije (1761-1842) i Žitiju Gerasima Zelića (1752-1828). U ovoj doktorskoj disertaciji biće detaljno analizirana funkcija auto-slika i hetero-slika u književnom opusu navedenih pisaca, uz oslanjanje na paradigmatske književnoteorijske i kulturološke postavke naučnorelevantne imagološke literature.