Društvo se zasniva na nastavku kulture, ali se gradi njenim usavršavanjem i nadogradnjom. Sredstvo usavršavanja društva je obrazovanje. Jedan od sastavnih delova obrazovanja, ali i važan izazov kojim se ono bavi je provera usvojenih znanja i stečenih radnih veština. Na akademskim studijama, u oblastima prirodnih i tehničko-tehnoloških nauka, a posebno u računarstvu, provera znanja je u velikoj meri okrenuta utvrđivanju i vrednovanju stepena stečenih radnih veština studenta. U obrazovanje su uvedeni razni postupci provere znanja. Cilj svakog poboljšanja ovih postupaka je postizanje tačnog i nepristrasnog ocenjivanja. U literaturi su opisani načini koji su se pre koristili, kao i oni koji su još uvek u upotrebi. Među njima, najčešći su oni koji se oslanjaju na zadavanje testova i oni koji se oslanjaju na pregledanje rešenja radnih zadataka. Prednost testova je pri utvrđivanju stepena usvojenih znanja, dok je prednost pregledanja rešenja radnih zadataka pri utvrđivanju stepena stečenih ra...dnih veština. Za oba pristupa postoje ručni i automatizovani postupci za ocenjivanje, koji se oslanjaju na to da su testovi i zadaci postavljeni tako da je moguće lako sprovesti automatizovani postupak ocenjivanja bez učešća ispitivača.
Iskustva iz struke su pokazala da je teško obezbediti potreban nivo nepristrasnosti i tačnosti prilikom ručnog ocenjivanja studenata primenom bilo koja od ova dva pristupa. Zbog toga je upotreba automatizovanih postupaka preporučljiva. Međutim, kada je neophodno sprovesti i utvrđivanje istepena usvojenih znanja istepena stečenih radnih veština, postoje poteškoće u primeni ova dva pristupa, jer nisu oba pristupa pogodna za ove dve namene. Pregledom literature, istraženi su najčešći izazovi koji nastaju primenom ova dva pristupa.
Istraživanje, predstavljeno u ovom radu, okrenuto je pronalaženju načina da se obezbedi nepristrasno i tačno ocenjivanje stepena stečenih radnih veština studenata na predmetu na kojem je zastupljeno pisanje programskog koda. Primenjena su dva sopstvena rešenja, koja su korišćena za ocenjivanje po dve generacije studenata, tokom četiri godine, koliko obuhvata istraživanje. Jedno rešenje je zasnovano na upotrebi elektronskog testa kao postupka za proveru znanja studenata, dok je drugo zasnovano na upotrebi programa za automatizovano pregledanje rešenja radnih zadataka.
Istraživanjem podataka, prikupljenih primenom ova dva pristupa ocenjivanju, pokušano je davanje odgovora na nekoliko istraživačkih pitanja. Primenjeni su vrednosni i svojstveni naučni postupci raščlanjavanja podataka i donošenja zaključaka, kao i metod studije slučaja koje obuhvataju razradu dva predstavljena sopstvena rešenja, korišćena za ocenjivanje tokom perioda koje obuhvata istraživanje.
Doneti su odgovori na više pitanja o mogućnosti razvoja sopstvenog alata za automatizovanje pregledanje i ocenjivanje rešenja radnih zadataka studenata koje može u potpunosti zameniti nastavnika u ulozi ispitivača; o proveri usaglašenosti ishoda ocenjivanja studenata primenom dva navedena pristupa automatizovanom ocenjivanju; o upotrebljivosti elektronskog testa za utvrđivanje stepena stečenih radnih veština; kao i o mogućnosti obezbeđivanja nepristrasnog ocenjivanja studenata bez uticaja ispitivača. Prikazana je rasprava o ishodima obrade podataka i o zaključcima.
Ovo istraživanje je pokazalo na koji način je moguće sprovesti utvrđivanje i ocenjivanje stepena stečenih radnih veština studenata na osnovnim akademskim studijama na predmetu iz oblasti računarstva, na kojem se daje velika važnost pisanju programskog koda. Jasno su prikazana sopstvena rešenja kojim je postignut ovaj cilj, te istraživanje ima, pored naučnog, potvrđen i doprinos u službi struke.
