Културни идентитет муслимана у Београду 1841-1867.

Abstract

Премда је појам култура дефинисан као интегрисан образац људског знања, веровања и понашања, а идентитет нас упућује на истоветност и једнакост, можемо рећи да је културни идентитет муслимана у Београду 1841-1867 пре свега заснован на припадности појединца исламској верској заједници: уми. У складу са поштовањем исламског закона: шеријата, муслимани су након освајања Београда, 1521. године, почели са прилагођавањем новоосвојене области свим одликама свог културног идентитета. Насупрот периоду XVI века када се несметано ширила исламска цивилизација и култура у оној мери у којој су то друштвено- политичке околности дозвољавале, у XIX веку су београдски муслимани ограничени одредбама неколико хатишерифа, те последњим из 1838. године, настојали да опстану на тлу на коме су некада несметано баштинили своју културу. Радом који је подељен на три поглавља: Положај муслимана у Кнежевини Србији након Хатишерифа из 1830. године (1), Муслимани у Београду: тврђава и варош (2) и Друштвени живот (3) настојали смо да прикажемо све облике испољавања културе муслимана. Најпре смо се осврнули на положај муслимана у шест утврђених градова Кнежевине Србије, а затим приказали све облике друштвеног деловања муслимана у граду: имплементацију традиционалног исламског образовања, исповедање вере, изградњу задужбинских установа: вакуфа, учешће у привредном животу чаршије и правосудном систему Кнежевине Србије, те изградњу меморијалних споменика. Рад је заснован на интердисциплинарном приступу теми и коришћењу архивских извора на османском турском и српском језику, али и релевантне литературе и периодике.

Term culture is defined as integrated form of human knowledge, believs and behaviour, identity refers us on commonality and total sameness, so we could say that cultural identity of Muslims in Belgrade 1841-1867 was based on belonging of an individual to Islam community: umma. In accordance with Islamic Sharia Law, Muslims started, after conquest of Belgrade in 1521, to adopt new territories to all characteristics of their own cultural identity. Contrary to period of XVI century when islamic civilisation and culture spread as much as socio-political atmosphere allowed, in XIX century Belgrade Muslims tried to survive on the territory on which they used to inherit their culture, but now limited with regulations of several hatti-sherifs. We tried to represent the manifestation of Muslim cultural identity in every aspect through three chapters: The Position of Muslims in the Kingdom of Serbia after 1830 (1), Muslims in the fortress and town (2) and Social life (3). At first, we represented the position of Muslims in six fortified cities of the Kingdom of Serbia and after we tried to present all aspects od social life of Muslims: implementation of traditional islamic education, maintenance of religion, foundation of several institutions (waqfs), participation in economic life in tradezone and juridical life of the Kingdom of Serbia. This work is based on a interdisciplinary approach to the subject and use of archival sources of Ottoman Turkish and Serbian provenance, so relevant literature and periodical.