Културноспецифични елементи из фламанске културе у преводу на српски језик

Abstract

Дисертација се бави анализом преводних еквивалената културноспецифичних елемената из фламанске културе у српском језику. Основни циљ истраживања је да се идентификују правилности у одлукама преводилаца, као и да се испита да ли постоји корелација између преводилачких стратегија и поступака за превођење културноспецифичних елемената с једне стране, и друштвеног контекста, природе ових елемената и њихове позиције у тексту са друге. Истраживање је смештено у оквире теорије полисистема и дескриптивне науке о превођењу, и полази од становишта да се преводи не могу посматрати сами за себе, већ као део система са сопственом динамиком и законитостима које утичу на одлуке и понашање преводилаца. Поред тога, овај систем заснован је на структури центра и периферије, а позиција коју преводна књижевност заузима у том систему огледа се и у преводима као материјалним производима преводилачке активности, односно у одлукама преводилаца о преводилачким стратегијама и поступцима. У складу с тим, на основу анализе преводних еквивалената културноспецифичних елемената, у овом истраживању покушаћемо да тестирамо следећу хипотезу: „У периферним језичким групама, у којима преводна књижевност има већи значај, биће доминантније начело интерференције.“ Будући да одлике културноспецифичних елемената обавезују преводиоце да доносе одлуке које нису мотивисане самим језичким факторима, сматрамо да они представљају погодан предмет истраживања за тестирање хипотезе о корелацији са друштвеним факторима. Очекујемо да ће се анализом установити већа заступљеност начела интерференције, имајући у виду чињеницу да се српски језик налази међу периферним језицима за које је карактеристично то да преводна књижевност има велики значај. Међутим, поред друштвеног контекста, испитивали смо и утицај природе културноспецифичних елемената и њихове позиције у тексту на избор преводилачких стратегија и поступака. У том смислу тестирали смо следећу хипотезу: „Постоји корелација између семантичког поља и потпоља коме припада културноспецифични елемент, и начела интерференције, односно начела растуће стандардизације.“ И овде очекујемо да ће семантичко поље и потпоље имати утицај на избор преводилачког поступка, а тиме и на већу заступљеност једног начела у односу на друго. Истраживање се заснива на анализи паралелног корпуса који је посебно састављен за потребе ове дисертације. При одабиру текстова у обзир су узети следећи критеријуми: а) заступљеност културноспецифичних елемената, б) различити аутори, ц) различити преводиоци, д) време настанка превода, е) директност превода. Такав дизајн корпуса нам омогућава да испитамо и утицај варијабли попут временског периода и преводиоца. Текстови који нису били доступни у електронској форми, скенирани су и конвертовани у електронски текст, а изворни текст и превод затим су поравнати на нивоу реченице. Имајући у виду предмет и циљеве истраживања одлучили смо се за комбиновану квалитативну и квантитативну методу. Овакав приступ омогућава нам да ову сложену појаву сагледамо из више углова. Квантитативна анализа која је заснована на установљавању фреквенци има за циљ да нам укаже на одређене патерне и тенденције у преводилачким решењима. С друге стране, квалитативна анализа је адекватнија за идентификацију фактора на текстуалном нивоу, који могу да утичу на преношење ових елемената у преводу. Циљ овог дела истраживања јесте да се установе и илуструју одређене правилности и одступања у примени преводилачких поступака код различитих преводилаца, али и у различитим периодима, а које су мотивисане комуникативном функцијом културноспецифичног елемента и његовом позицијом у изворном тексту.

The dissertation deals with the analysis of Serbian translation equivalents of culture-specific items from Flemish culture. The main goal of the research is to identify regularities in the decisions of translators, and to determine if there is a correlation between the strategies and procedures for translating culture-specific items, on one hand, and the social context, nature of these items and their position in the text, on the other. The research is set within the framework of the Polysystem Theory and Descriptive Translation Studies and its starting point is the position that translations cannot be observed in and of themselves, but as a part of a system with its own dynamics and regularities that affect the decisions and actions of translators. In addition, this system is based on the center-periphery structure, and the position that translated literature occupies within the system is reflected both in translations as material products of translation activity, and in the translators‟ decisions regarding translation strategies and procedures. Accordingly, by analyzing translation equivalents of culture-specific items, in this research we will attempt to test the following hypothesis: In peripheral language groups, where literature in translation has more importance, the law of interference will be more dominant. Since the features of culture-specific items require that translators make decisions which are not motivated by linguistic factors alone, we believe that they are a suitable research topic for testing the hypothesis about the correlation with social factors. We expect our analysis to determine that the law of interference is more prevalent, bearing in mind that Serbian belongs to peripheral languages, characterized by assigning great importance to translated literature. However, apart from social context, we also examined the influence of the nature of culture-specific items and their position in the text on the choice of translation strategies and procedures. In this respect, we tested the following hypothesis: There is a correlation between the semantic field and subfield that a culture-specific item belongs to and the law of interference or rather, the law of growing standardization. Once again, we expect that the semantic field and subfield will affect the choice of translation procedure, and, by the same token, result in one law being more prevalent than the other. The research is based on the analysis of a parallel corpus compiled for the purpose of this dissertation. The choice of texts was made according to the following criteria: a) the prevalence of culture-specific items, b) different authors, c) different translators, d) the time period when the translation was made, and e) the directness of the translation. Such a corpus design allows us to also examine the effect of variables like the time period and the translator. The texts which were not available in electronic format were scanned and converted into electronic text, and the source text and its translation were then aligned at the sentence level. Considering the topic and aims of the research, we decided to combine qualitative and quantitative methods. This approach allows us to look at this complex phenomenon from multiple angles. The goal of quantitative analysis, which is based on determining frequencies, is to point out specific patterns and tendencies in translators‟ solutions. Qualitative analysis, on the other hand, is more suitable for identifying factors at the level of text which can affect conveying the meaning of these items in translation. The aim of this part of the research is to establish and illustrate specific regularities and deviations in the application of translation procedures with regard to different translators and different time periods, which are motivated by the communicative function of a culture-specific item and its position in the source text.