Метафоричке функције елемената научне фантастике у прозном делу Едгара Алана Поа

Abstract

Циљ тезе је да докаже да су поједине метафоре у одабраном корпусу Поовог прозног дела имале утицај на писце научнофантастичне књижевности приликом избора тема и мотива својих књижевних радова. По је разноврсним темама које је експлоатисао у својим кратким причама свакако заслужио епитет зачетника детективске приче, приче логичке дедукције и једног од најбољих писаца готске хорор приче. Ово истраживање усмерено је на метафоричку анализу појединих Поових прича где је истом утврђено да су метафоре индетификоване у њима имале утицај на појаву тема и мотива научнофантастичне књижевности попут: ентропије, апокалопсе или уништењеа света, свемирских путовања, хибернације, робота, вештачке интелигенције, првог контакта, кибернетике, паралелних светова, утопије и дистопије. Истраживање је показало да је метафора као један од најзначајнијих књижевних тропа у фокусу когнитивне лингвистике и да и даље постоји проблем са јединственом теоријом која би је објаснила у целости. Идеје филозофа језика Доналда Дејвидсона, да метафору треба дословце схватити и филозофа Пола Рикера, да она има хеуристички карактер, примењене у анализи Поових метафора, показале су се корисним јер је анализом доказано да су писци научнофантастичне књижевности попут Артура Кларка, Џејмса Баларда и Станислава Лема користили горе наведене теме око којих су градили заплете својих наратива. Дејвидсонови и Рикерови опречни ставови о метафори скоро да се поклапају са супротним запажањима појединих теоретичара научне фантастике попут Адама Робертса, Роузмери Џексон, Дарка Сувина и Семјуела Дилејнија по којима је научнофантастична књижевност изразито метафорична, када су Робертс и Сувин у питању, до ставова Џексонове и Дилејнија да њу треба посматрати као низ слика у метеонимијском премештању.

The aim of the thesis is to prove that some metaphors in the chosen corpus of Edgar Allan Poe’s prose work had an influence on certain science fiction writers in selection of their literary themes and motifs. Po was the author of detective stories, stories of ratiotination and one of the best writer of gothic horror stories. On the other hand, metaphorical analysis of some of his short stories proved that some metaphors had an impact on emergence of science fiction literary themes and motifs such as: enthropy, apocalypse, space travels, hibernation, robots, artificial intelligence, first contact, cybernetics, parallel universes, utopia and dystopia. Investigation proved that the metaphor as one of the most important rhetorical figures is in the focus of cognitive linguistics and that there is still a problem of the uniqe theory which would entirely explain it. The opposite positions of philosopher of language Donald Davidson and philosopher Paul Ricoeur who say that metaphor has to be understand literally and that it has heuristic power, turned to be useful in analysis of Po’s metaphors because it was proven that some science fiction authors such as Arthur C Clarke, James Graham Ballard and Stanislaw Lem used them in structuring their plots around previously mentioned themes. Davidson’s and Ricoeur’s opposite ideas should be compared with attitudes of some science fiction theorists like Adam Roberts, Rosemary Jackson, Darko Suvin and Samuel Delany who stand on two opposite position that science fiction is distinctly metaphorical literature and, on the other hand, that it should be viewed as sliding of one form into another, in a metonymical displacement.