Когнитивнолингвистичко истраживање глаголских префикса у савременом српском језику

Abstract

У овом се истраживању бавимо семантиком глаголских префикса у савременом српском језику. У досадашњим приступима глаголској префиксацији префиксима се поред значења у домену просторног искуства приписују и апстрактнија акционална значења. Наша је основна претпоставка да се префиксно значење може уочити и на нивоу који је апстрактнији од самих сликовних схема али који је истовремено и конкретнији од граматичких суперсхема. Тај смо појмовни ниво означили као протосхему. Иако је типична онтолошка манифестација протосхеме сликовна схема, протосхема се уочава и у искуствима која надилазе просторно-перцептивни домен. У поглављу II бавили смо се каузалном структуром на суперсхематском нивоу глаголског значења. Показали смо да је оправдано претпоставити да аргуметски оквир глагола представља компресовану верзију шире каузалне структуре – различити начини компресије одговарају различитој глаголској дијатези. Та развијена каузалност се састоји од три поља – агентативног, медијалног и резултативног. У последњем се уочавају два типа актаната – Трајектор, као носилац промене положаја (ефективизација), и Оријентир, као носилац промене садржаја (афетивизација). Префиксна протосхема се повезује управо са резултативним пољем, односно представља специфичне искуствене типове ефективизације и афективизације. Поглавље III доноси детаљну анализу глагола са префиксом из-. Као протозначење овог префикса препознаје се протосхема ЕКСКЛУЗИЈЕ, које представља тип ефективизације (повезује се са Трајектором). Типична манифестација протодогађаја ексклузије јесте сликовна схема ИЗНОШЕЊА (изаћи, истрчати, извадити…). Ексклузија се, притом, искуствено преплиће са два типа афективизације (промене које се тичу Оријентира) – ЕКСТРАКЦИЈОМ и ЕКСПОЗИЦИЈОМ. Екстракција се примарно повезује са сликовном схемом ИСТИСКАЊА (исцедити, исисати, измусти…), а експозиција са сликовном схемом ИЗЛАГАЊА (испрскати, ишприцати, исквасити…). Онтолошка дисперзија глагола са префиксом из- описана је у свакој од тих група засебно. Поглавље IV истражује другу велику префиксалну породицу – глаголе са префиксом у-. Уочено је да се на сликовносхематском нивоу у-префиксали могу поделити на две групе према томе који се спацијални примитив ангажује. У најтипичнијем случају реч је о УНОШЕЊЕУ У САДРЖАТЕЉ (утрчати, убацити, ускочити…), али се уочава и сликовна схема ОБУХВАТАЊА ОМОТАЧЕМ (умотати, увити, увезати…). Овим је двема схемама заједничка протосхема ИНКЛУЗИЈЕ. Притом, инклузија се може комбиновати са протозначењем ИНВАЗИВНОСТИ, што се уочава у сликовним схемама ИМПУТАЦИЈЕ (када се напада структура садржатеља: убости, укуцати, ушрафити…) и ИМПЛОЗИЈЕ (када је омотач извор притиска на омотани предмет: утегнути, угушити, угњечити…). Показано је да је онтолошка дисперзија наспрам ових сликовних схема, као и код префикса из-, објашњива примарним метафорама. У поглављу V дата је анализа која на протосхематском нивоу успоставља разлику између префикса об- (протосхема ИНВОЛВИРАНОСТИ) и префикса о- (протосхема АКСИЈАЛНОСТИ). Иако се оба префикса на сликовносхематском нивоу у великој мери подударају, протосхематска дистинкција показује зашто та подударност није потпуна. Постепено појмовно уопштавање, којим се од физичких конфигурација ослобађа одазивни појмовни садржај, објашњава онтолошку разноликост глагола и у овим префиксалним породицама. Понуђене анализе су показале да се префиксно значење може посматрати и на нивоу који надилази просторно искуство и који, као такав, представља предлексички појмовни потенцијал из кога израстају конкретне лексичке схеме у разноврсним доменима стварности. Тако посматран, префикс је семантички заметак префиксала а не модификатор творбене основе. Функција основе се огледа у томе да, ако је семантички транспарентна, асоцијативно укаже на онтолошку конкретизацију префиксног значења. Префиксација у таквој перспективи, стога, постаје творбено-појмовни процес у коме се префиксна протосхема преводи на ниво конкретног догађајног садржаја.

In this research we investigate the semantics of verb prefixes in the Contemporary Serbian language. In addition to the meanings in the domain of spatial experience, in previous approaches to verb prefixation more abstract aspectual meanings are ascribed to prefixes. Our basic assumption is that the meaning of the prefix can be observed at a level which is more abstract than the image schemas themselves, but which is at the same time more concrete than the grammatical superschemas. We have marked this conceptual level as a proto-schema. Although the typical ontological manifestation of the proto-schema is the image schema, the proto-schema is also observed in experiences which transcend the spatial-perceptual domain. In Chapter II we investigate the causal structure at the superschema level of the verb‘s meaning. We show that it is reasonable to assume that the argument framework of the verb represents a compressed version of a broader causal structure – different modes of compression correspond to verbs of a different diathesis. This uncompressed causality consists of three fields – the agentive, medial and resultative. In the latter, two types of actants are observed – the Trajector, as a carrier of position change (effectivization) and Landmark, as a carrier of content change (affectivization). The prefix proto-schema is connected to the result field, that is, it represents specific experiential types of effectivization and affectivization. Chapter III provides a detailed analysis of verbs with the prefix iz-. The meaning of EXCLUSION is recognized as the proto-meaning of this prefix, which represents the type of effectivization (connected to the Trajector). A typical manifestation of the proto-event of exclusion is the image schema of TAKING SOMETHING OUT (izaći, istrčati, izvaditi…). At the same time, exclusion is experientially intertwined with two types of affectivization (changes concerning the Landmark) – EXTRACTION and EXPOSURE. Extraction is primarily associated with the image schema of SQUEEZING OUT (iscediti, isisati, izmusti…) and exposure with the image schema of EXPOSING (isprskati, išpricati, iskvasiti…). The ontological dispersion of verbs with the prefix iz- is described in each of these groups separately. Chapter IV explores a large group of verbs with the prefix u-. We have found that u- prefixed verbs can be divided into two groups at the image-schema level, based on which spatial primitive is engaged. The most typical case is the image schema ENTERING INTO THE CONTAINER (utrčati, ubaciti, uskočiti…) and the image schema of WRAPPING (umotati, uviti, uvezati). These two schemas have a common proto-schema of INCLUSION. In this case, inclusion can be combined with INVASIVENESS, which is present in the image schemas IMPUTATION (when the structure of the container is invaded: ubosti, ukucati, ušrafiti…) and IMPLOSION (when the wrapper is the source of pressure upon the wrapped object: utegnuti, ugušiti, ugnječiti…). It is shown that the ontological dispersion, in contrast to these image schemas, can be explained by primary metaphors, as is the case with the prefix iz-. Chapter V provides an analysis which establishes the difference between the prefixes ob- (the proto-schema of INVOLVMENT) and o- (the proto-schema of AXIALITY) on the proto-schema level. Although both prefixes largely coincide on the image-schema level, the proto-schema distinction indicates why this coincidence is not complete. A gradual conceptual generalization, which frees a responsive conceptual content from physical configurations, also explains the ontological diversity of verbs in these prefixal families. The offered analyses have shown that the prefix meaning can be observed at a level which transcends spatial experience and which, as such, represents the pre-lexical conceptual potential from which concrete lexical schemas unfold into various domains of reality. Viewed in this way, a prefix is a semantic inception of a prefixed verb, not a modifier of the derivational base. The function of the base is reflected in the fact that, if it is semantically transparent, it associatively indicates the ontological concretization of the proto-meaning. In such a perspective, prefixation becomes a derivational-conceptual process in which the prefix proto-schema is translated onto the level of a specific event‘s content.