Персуазивност у политичком дискурсу кроз употребу појмовних метафора и модалних средстава у енглеском и српском језику

Abstract

Предмет истраживања у овом раду је персуазивност у политичком дискурсу која се остварује употребом појмовних метафора и модалних средстава у енглеском и српском језику. Персуазивна снага метафора објашњава се кроз теорију о појмовним (концептуалним) метафорама Лејкофа и Џонсона према којој се тврди да метафоре обликују начин мишљења, односно, утичу на начин концептуализације наше реалности. Персуазивност модалних средстава посматрамо у политичким слоганима и она се реализује у оквирима динамичке и деонтичке модалности, тј. кроз директивне, комисивне и волитивне исказе, као и исказе способности. Овом истраживању приступамо интердисциплинарно ослањајући се на теоријске постулате из различитих лингвистичких области – когнитивне лингвистике, прагматике, интеркултурне прагматике, контрастивне анализе, затим реторике и критичке анализе дискурса. У анализи примењујемо интегративни модел имајући у виду комплексност персуазивних намера и сва језичка и нејезичка средства која се са истим циљем користе. Метода која је коришћена је комбинација квантитативне и квалитативне. Корпусна грађа обухватила је текстове на енглеском и српском језику објављене у периоду од 2008. до 2017. године у дневним и недељним листовима на српском и енглеском језику, као и обраћања политичких кандидата у току изборне кампање и непосредно након објављивања изборних резултата. У емпиријском делу истраживања нашле су се најфреквентније метафоричке структуре, односно, доминантни примери метафоричког језика у политичком дискурсу на два језика – српском и енглеском као и централни слогани политичких партија који имају модални карактер. Сви издвојени примери посматрани су као језичка средства са великим персуазивним и манипулативним потенцијалом. Резултати истраживања су показали да се персуазивни ефекат и персуазивне стратегије кроз језичка средства, у нашем случају кроз појмовне метафоре и модализоване исказе, постижу на исти или готово исти начин како у српском, тако и у енглеском језику. Такозваним намерним метафоричким уоквиривањем, односно, игнорисањем и занемаривањем непожељног садржаја и наглашавањем пожељног садржаја, потврђује се да појмовне метафоре утичу на концептуализацију нашег апстрактног искуства и усмеравају наше деловање као реципијената политичких порука. Кратке модализоване дискурсне форме попут слогана чине синтезу свеукупне политичке поруке и имају резонантну функцију у политичком дискурсу, што додатно појачава персуазивни ефекат метафоричког језика у једном политичком говору са којим се заједно могу јавити. Резултатима истраживања потврђујемо да персуазивност постигнута језичким средствима представља први ниво у стварању стратешког вишеслојног персуазивног ефекта на бирачко тело и да се сви остали ванјезички убеђивачки инструменти на језички само надограђују.

The subject of the thesis is persuasiveness in political discourse that is realized through the use of conceptual metaphors and modal means in English and Serbian. The persuasive power of metaphors is explained through the theory of the conceptual metaphors established by Lakoff and Johnson according to which metaphors shape the way we think or influence the way we conceptualize our reality. Persuasiveness of modal means is considered through political slogans and it is realized within the framework of dynamic and deontic modality, more precisely through directives, commissives, volitives and abilitives. In this research we take the interdisciplinary approach relying on theoretical postulates from different linguistic fields - cognitive linguistics, pragmatics, intercultural pragmatics, contrastive analysis, as well as rhetoric and critical discourse analysis. In the analysis, we apply an integrative model, considering the complexity of persuasive intentions and all the linguistic and non-linguistic means that are being used simultaneously for the same cause. The method we used was a combination of quantitative and qualitative analysis. The corpus included texts in English and Serbian published between 2008 and 2017 in daily and weekly newspapers in Serbian and English, as well as official address by political candidates during the election campaign and immediately after the election results were announced. The empirical part of the research included the most frequent metaphorical structures, that is, dominant examples of metaphorical language in political discourse in Serbian and English, as well as central political slogans of modal character. All the examples listed were observed as linguistic instruments with great persuasive and manipulative potential. The results of the research have shown that the persuasive effect and the persuasive strategies through linguistic means, i.e. through conceptual metaphors and modalized statements, are achieved in the same or almost the same way in both Serbian and English. The so-called intentional metaphorical framing, which refers to ignoring and neglecting unwanted content and emphasizing desirable content, confirms that conceptual metaphors influence the way we conceptualize our abstract experience and direct our actions as we receive political messages. Short modalized discourse forms such as slogans constitute a synthesis of the overall political message and have a resonant function in political discourse, further enhancing the persuasive effect of metaphorical language in one political speech with which they can co-occur. The results of the research confirm that the persuasiveness achieved by linguistic means is the first and the basic level in creating a strategic multilayered persuasive effect on the electorate and that all other nonlinguistic persuasive instruments are simply an upgrade to that basic linguistic level.