Еволуционизам као теоријска основа ране научно-фантастичне имагинације Х. Џ. Велса

Abstract

Дисертација показује да је рано књижевно дело Х. Џ. Велса утемељено на еволуционизму, и то на општој еволуционистичкој теорији Томаса Хакслија. Порука коју Хакслијев космолошки, биолошки и социјални еволуционизам шаље у вези са изгледима човечанства за остварење трајно одрживе утопије на земљи одрична је и превреднујућа, јер је у време када је Велс почињао своју списатељску каријеру преовладавао оптимистични еволуционизам Огиста Конта и Херберта Спенсера. Насупрот контовско-спенсеровској квазинауци, која заговара капиталистичко-технократски утопизам, Велс, идући Хакслијевим трагом, заговара научнију идеју да је људски род, у контексту природних закона, осуђен на истребљење. Рад анализира петнаест Велсових дела (шест романа и девет приповедака), насталих у периоду 1895–1905, а ослања се на упоредно-аналитичку методу (успостављање аналогија између Хакслијевих еволуционистичких постулата и одабраних Велсових текстова и спровођење анализе на основу тих аналогија). Дисертација се састоји од шест поглавља, при чему се у прва два уопштено указује на нераздвојивост Хакслијевог и Велсовог раног еволуционистичког становишта, док се у преосталима детаљно говори о примени конкретних хакслијевских (научних) идеја у Велсовом раном (уметничком) делу. У Велсовој раној прози заступљене су следеће научне теорије: катастрофизам и други закон термодинамике у погледу космолошке (неорганске) еволуције; дарвинистички појам непредвидиве еволуције која људски род нужно не привилегује у односу на друге врсте у природи, као и дарвинистичко поимање човека као еволуцијом недовршене животиње која тешко сузбија своје агресивне пориве (у погледу биолошко-социјалне, тј. органске еволуције). Узимајући у обзир свемоћ неантропоцентричне природе, маштовити Велс оповргава концепт друштвеног прогреса, а заговара антрополошки песимизам.

The dissertation shows that H. G. Wells’s early literary oeuvre is based on evolutionism, that is, on the general evolutionary theory of Thomas Huxley. The message that Huxley’s cosmological, biological, and social evolutionism conveys in relation to mankind’s chances of achieving a perennial utopia on earth is negative and transvaluing, for the time in which Wells was beginning his career as a writer was marked by the prevalence of Auguste Comte’s and Herbert Spencer’s optimistic evolutionism. In contrast to Comte’s and Spencer’s quasi-science advocating capitalist and technocratic utopianism, Wells, following in the footsteps of Huxley, argues in favour of a more scientific idea that the human species is, in the context of natural laws, condemned to extinction. The study analyses Wells’s fifteen works (six novels and nine stories), written between 1895 and 1905, while relying on the compare-and-analyse method (establishing analogies between Huxley’s evolutionary postulates and the selected texts by H. G. Wells, and conducting an analysis based on those analogies). The dissertation consists of six chapters, the first two pointing in general to the inseparability of early Wells’s evolutionary standpoint from that of Huxley, and the remaining ones telling in much detail about the application of specific Huxleyan (scientific) ideas in Wells’s early (artistic) works. Wells’s early fiction contains the following scientific theories: catastrophism and the second law of thermodynamics apropos of cosmological evolution; the Darwinian notion of unpredictable evolution which does not necessarily privilege the human race over other species in nature, and the Darwinian understanding of man as an imperfect product of evolution who has difficulties suppressing his aggressive urges (in terms of bio-social, that is, organic evolution). Taking into account the omnipotence of non-anthropocentric nature, the imaginative Wells invalidates the concept of social progress and advocates anthropological pessimism.