Кризни менаџмент у Републици Србији на локалном и регионалном нивоу

Abstract

Земље у транзицији суочавају се са разним врстама криза. Оне могу бити изазване на различитим нивоима: од предузећа, локалне заједнице, регије, а могу да обухвате и шири простор па да добију национални или пак међународни карактер. Балкан, а и Република Србија одувек су представљали место на коме су егзистирале разне врсте криза. Иако кризе имају одређене заједничке карактеристике, узроци настајања, обим и произведене последице, динамика и време трајања резличити су за сваку кризу. Природне и технолошке катастрофе, епидемије заразних болести, озбиљно угрожавање животне средине, тероризам и организовани криминал данас захтевају нове стратегије за борбу у смислу припремљености и адекватног одговора. Све ово је посебан изазов за Републику Србију у којој је, релативно функционалан систем кризног менаџмента који је био успостављен у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), и примерен тадашњем комунистичком систему, напуштен, а нови још увек није изграђен, иако се у последње време уочавају одређени помаци, нарочито у области законске регулативе. С обзиром да у домаћој научној и стручној литератури проблем кризног менаџмента није обрађиван и истраживан у довољној мери, циљ овог рада је научна дескрипција и објашњење тренутног стања и реформе кризног менаџмента на локалном и регионалном нивоу у Републици Србији. У оквиру тога анализирано је стање кризног менаџмента у Сремском управном округу (регионални ниво) и општини Сремска Митровица (локални ниво). Имајући у виду комлексност проблема истраживања примењен је мултидисциплинарни приступ и компаративна анализа расположивих извора података са посебним акцентом на Републици Хрватској и Краљевини Шведској. У првом делу рада анализирана је страна стручна литература у циљу појмовног одређења криза и кризног менаџмента. Затим су анализираанализирана прилагођавања концепта кризног менаџмента до 1990. године у СР Србији, као и домаћа литература и развој законске регулативе у овој области у периоду транзиције, са посебним освртом на локални и регионални ниво. У другом делу рада кроз емпиријско истраживање анализирана је перцепција постојећег система пре свега на узорку политичких одлучилаца, односно експерата (анкетни упитник, интервјуи и студије случаја) са циљем да се утврде најзначајнији недостаци, слабости и проблеми у области кризног менаџмента налокалном и регионалном нивоу, те да се на основу тога дефинишу препоруке за даљи развој кризног менаџмента у Републици Србији. Резултати истраживања указали су да су нормативно, политичко и економско окружење динамични, те да систем кризног менаџмента треба да развије капацитете и способност адаптације на те сталне промене. Надаље, менаџери који су директно укључени у процес управљања кризним ситуацијама не познају довољно прописе, па самим тим не могу да суде компетентно о примени прописа у пракси. Рад политичког руководства које узрочно-последично делује на стварање политичке климе, оцењен је у домену кризног менаџмета као лош на свим нивоима, те је препозната потреба лобирања у политичким круговима за промену става о важности и буџетирању кризног менаџмента, ван контекста текуће политичке борбе и економске кризе. Економско окружење посебно је промењено утицајем приватизације и измењеним субјектима, односно учесницима у решавању кризних ситуација, као и стањем њихове техничко-технолошке опремљености и обучености. Као основни проблем кризног менаџмента у Републици Србији на свим нивоима идентификовани су недостатак средстава, необученост субјеката и техничка неопремљеност. На основу резултата истраживања можемо закључити да је неопходно прецизно разрадити законски оквир за кризни менаџмент, извршити обуку кадрова и технички опремити скоро све субјекте кризног менаџмента.

Transitional countries are faced with various types of crises. These crises can be caused on different levels: companies, local community, region, and can also cover a wider area and gain national or international character. Balkans and the Republic of Serbia have always been representing the area where various types of crises existed. Although crises have certain common characteristics, the causes of their occurrence, scope and consequences produced, dynamics and duration are different for each crisis. Natural and technological disasters, epidemics of infectious diseases, serious environment endangerment, terrorism, and organized crime today demand new strategies for combating in context of preparedness and appropriate response. All of the above-mentioned is a special challenge for the Republic of Serbia where, relatively functional crisis management system established in the Socialist Federal Republic of Yugoslavia (SFRY), and appropriate to former communist system, was abandoned without building the new one, although certain shifts can be noticed lately, and especially in the legislative area. Regarding that the problem of crisis management was not covered and researched sufficiently in domestic scientific and professional literature, the aim of this work is scientific description and explanation of the existing condition and reform of crisis management on local and regional level in the Republic of Serbia. Within this, the condition of crisis management in Srem administrative district (regional level) and in municipality of Sremska Mitrovica (local level) was analyzed. Bearing in mind the complexity of the research issue, the multidisciplinary approach and comparative analysis of sources available were applied, , with an emphasis on the Republic of Croatia and Kingdom of Sweden. The first part of the work analyses the foreign professional literature for the purpose of conceptual definition of crises and crisis management. Then, the adjustment of the crisis management concept were analyzed until the year 1990 in the Socialist Republic of Serbia, as well as the domestic literature and development of legislation in this area in the transitional period, with the emphasis on local and regional level. In the second part, through empirical research the perception of the existing system was analyzed, firstly on the sample of political decision-makers and experts (questionnaires, interviews, case studies) with the goal of determination of the most significant lacks, weaknesses, and issues in the area of crisis management on local and regional level. Based on that, the recommendations for further development of crisis management in the Republic of Serbia were defined. The results of the research showed that normative, political, and economic environment are dynamic, so that the crisis management system should develop adaptation capacities and capabilities to those constant changes. Further, managers directly involved in the process of crisis situations management do not know the legislation sufficiently enough, so they cannot judge with competence about the application of legislation in practice. The work of political leadership which is acting through cause and effect on the creation of political climate, was evaluated as poor on all the levels within the crisis management domain, so the need for lobbying in political circles was recognized for the change of attitude about the importance and budgeting of crisis management, outside of the context of existing political struggle and economic crisis. Economic environment is specially changed with the influence of privatization and changed subjects, e.g. participants in crisis situation solving, as well as with the condition of their technical equipment and training. As a basic issues of crisis management in the Republic of Serbia at all the levels, the lack of assets, insufficient training of subjects, and technicly inadequate equipment were identified. Based on the results of the research, we can conclude that it is necessary to elaborate precisely the legislative framework for crisis management, perform the training of personnel, and technically equip almost all of the crisis management subjects.