Кривичноправна заштита привредних односа с посебним освртом на кривична дела у вези с производњом и трговином

Abstract

Аутор докторскe дисертације се бави анализом кривичноправне заштите привредних односа с посебним акцентом на анализу кривичних дела у вези с производњом и трговином. Кривичноправна заштита привредних односа добија све већи значај, посебно након завршетка Другог светског рата. Са развојем привреде, долази до промена у области инкриминације кривичних дела против привреде, као и кривичних дела у вези с производњом и трговином, што представља један од разлога за константно праћење законске легислативе из ове области. Поред тога, вршење кривичних дела у вези с производњом и трговином угрожава привредни систем у целини или одређене његове институте, а посебну пажњу изазивају појаве организованог вршења ових кривичних дела која попримају карактеристике професионалног криминалитета, те се намеће потреба за детаљнијом анализом релевантних питања, како са нормативног, тако и са аспекта заступљености ових кривичних дела у привреди наше земље. Стога предмет овог истраживања представља анализа посебне групе кривичних дела против привреде из Кривичног законика Републике Србије, и то кривичних дела у вези с производњом и трговином, у која се убрајају: недозвољена производња (чл. 234), недозвољена трговина (чл. 235), кријумчарење (чл. 236) и неовлашћена употреба туђег пословног имена и друге посебне ознаке робе или услуга (чл. 238). Научни циљ истраживања огледа се у провери дефинисаних хипотеза: да Kривична дела против привреде немају велику заступљеност у структури укупног криминалитета (Х1), да је у Републици Србији усвојена адекватна законска регулатива којом су прописана кривична дела у вези с производњом и трговином (Х2), Број осуђених лица за кривична дела у вези с производњом и трговином је знатно мањи у односу на број пријављених лица за та дела (Х3), Уједначена је казнена политика за кривична дела у вези с производњом и трговином (Х4) и Пријављена кривична дела у вези с производњом и трговином равномерно су заступљена на територији Републике Србије (Х5). Друштвени циљ се огледа у доприносу који смо настојали да остваримо систематичним приказом кривичних дела у вези с производњом и трговином, ради што свеобухватнијег упознавања научне и шире друштвене заједнице са проучаваном тематиком. У оквиру дисертације смо анализирали кривична дела у вези с производњом и трговином са теоријског аспекта, затим са аспекта легислативног регулисања у кривичном законодавству Републике Србије, као и њиховог регулисања у упоредном законодавству. Поред тога, приказали смо и став судске праксе по питању наведених кривичних дела. Образлагање и анализирање питања која се тичу кривичних дела у вези с производњом и трговином као предмета ове дисертације систематизовано је у шест глава. Узимајући у обзир наведено, у првој глави дисертације смо дефинисали предмет, циљ, хипотезе и методолошки оквир који смо користили у истраживању, док смо у другој глави направили општи осврт на кривичноправну заштиту привредних односа, кроз њихово дефинисање и анализу. Поред тога, у оквиру ове главе, приказали смо историјскоправни развој кривичноправне заштите производње и трговине у свету и у Србији. У оквиру треће главе, анализирали смо карактеристике кривичних дела против привреде и положај кривичних дела у вези с производњом и трговином у систему ових дела. Четврта глава садржи анализу кривичних дела у вези с производњом и трговином која се огледа кроз систематичан и темељан приказ њихових специфичности, карактеристика, објеката заштите, релевантних теоријских полазишта, законске легислативе која је посвећена наведеним кривичним делима, као и ставу судске праксе у вези са њима. У оквиру пете главе смо спровели истраживање на основу статистичких података Републичког завода за статистику Републике Србије који се односе на пријаве, оптужења и осуде за кривична дела у вези с производњом и трговином за временски перод од 2015. до 2019. године, У шестој глави смо анализирали кривична дела у вези с производњом и трговином у упоредном законодавству и ставили посебан нагласак на законодавства Руске Федерације, Француске, Немачке, Хрватске, Црне Горе, Словеније, Северне Македоније и Босне и Херцеговине. У оквиру закључка смо сумирали резултате истраживања који су утемељени на сагледавању, приказу и анализи кривичних дела у вези с производњом и трговином у нашем и упоредном законодавству, као и на основу истраживања које је засновано на анализи статистичких података који се односе на пријаве, оптужења и осуде за кривична дела у вези с производњом и трговином у одређеном временском периоду. На крају рада, у оквиру списка литературе, на систематичан и прецизан начин су наведене библиографске референце коришћене приликом израде дисертације.

Autor doktorske disertacije se bavi analizom krivičnopravne zaštite privrednih odnosa s posebnim akcentom na analizu krivičnih dela u vezi s proizvodnjom i trgovinom. Krivičnopravna zaštita privrednih odnosa dobija sve veći značaj, posebno nakon završetka Drugog svetskog rata. Sa razvojem privrede, dolazi do promena u oblasti inkriminacije krivičnih dela protiv privrede, kao i krivičnih dela u vezi s proizvodnjom i trgovinom, što predstavlja jedan od razloga za konstantno praćenje zakonske legislative iz ove oblasti. Pored toga, vršenje krivičnih dela u vezi s proizvodnjom i trgovinom ugrožava privredni sistem u celini ili određene njegove institute, a posebnu pažnju izazivaju pojave organizovanog vršenja ovih krivičnih dela koja poprimaju karakteristike profesionalnog kriminaliteta, te se nameće potreba za detaljnijom analizom relevantnih pitanja, kako sa normativnog, tako i sa aspekta zastupljenosti ovih krivičnih dela u privredi naše zemlje. Stoga predmet ovog istraživanja predstavlja analiza posebne grupe krivičnih dela protiv privrede iz Krivičnog zakonika Republike Srbije, i to krivičnih dela u vezi s proizvodnjom i trgovinom, u koja se ubrajaju: nedozvoljena proizvodnja (čl. 234), nedozvoljena trgovina (čl. 235), krijumčarenje (čl. 236) i neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga (čl. 238). Naučni cilj istraživanja ogleda se u proveri definisanih hipoteza: da Krivična dela protiv privrede nemaju veliku zastupljenost u strukturi ukupnog kriminaliteta (H1), da je u Republici Srbiji usvojena adekvatna zakonska regulativa kojom su propisana krivična dela u vezi s proizvodnjom i trgovinom (H2), Broj osuđenih lica za krivična dela u vezi s proizvodnjom i trgovinom je znatno manji u odnosu na broj prijavljenih lica za ta dela (H3), Ujednačena je kaznena politika za krivična dela u vezi s proizvodnjom i trgovinom (H4) i Prijavljena krivična dela u vezi s proizvodnjom i trgovinom ravnomerno su zastupljena na teritoriji Republike Srbije (H5). Društveni cilj se ogleda u doprinosu koji smo nastojali da ostvarimo sistematičnim prikazom krivičnih dela u vezi s proizvodnjom i trgovinom, radi što sveobuhvatnijeg upoznavanja naučne i šire društvene zajednice sa proučavanom tematikom. U okviru disertacije smo analizirali krivična dela u vezi s proizvodnjom i trgovinom sa teorijskog aspekta, zatim sa aspekta legislativnog regulisanja u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije, kao i njihovog regulisanja u uporednom zakonodavstvu. Pored toga, prikazali smo i stav sudske prakse po pitanju navedenih krivičnih dela. Obrazlaganje i analiziranje pitanja koja se tiču krivičnih dela u vezi s proizvodnjom i trgovinom kao predmeta ove disertacije sistematizovano je u šest glava. Uzimajući u obzir navedeno, u prvoj glavi disertacije smo definisali predmet, cilj, hipoteze i metodološki okvir koji smo koristili u istraživanju, dok smo u drugoj glavi napravili opšti osvrt na krivičnopravnu zaštitu privrednih odnosa, kroz njihovo definisanje i analizu. Pored toga, u okviru ove glave, prikazali smo istorijskopravni razvoj krivičnopravne zaštite proizvodnje i trgovine u svetu i u Srbiji. U okviru treće glave, analizirali smo karakteristike krivičnih dela protiv privrede i položaj krivičnih dela u vezi s proizvodnjom i trgovinom u sistemu ovih dela. Četvrta glava sadrži analizu krivičnih dela u vezi s proizvodnjom i trgovinom koja se ogleda kroz sistematičan i temeljan prikaz njihovih specifičnosti, karakteristika, objekata zaštite, relevantnih teorijskih polazišta, zakonske legislative koja je posvećena navedenim krivičnim delima, kao i stavu sudske prakse u vezi sa njima. U okviru pete glave smo sproveli istraživanje na osnovu statističkih podataka Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije koji se odnose na prijave, optuženja i osude za krivična dela u vezi s proizvodnjom i trgovinom za vremenski perod od 2015. do 2019. godine, U šestoj glavi smo analizirali krivična dela u vezi s proizvodnjom i trgovinom u uporednom zakonodavstvu i stavili poseban naglasak na zakonodavstva Ruske Federacije, Francuske, Nemačke, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. U okviru zaključka smo sumirali rezultate istraživanja koji su utemeljeni na sagledavanju, prikazu i analizi krivičnih dela u vezi s proizvodnjom i trgovinom u našem i uporednom zakonodavstvu, kao i na osnovu istraživanja koje je zasnovano na analizi statističkih podataka koji se odnose na prijave, optuženja i osude za krivična dela u vezi s proizvodnjom i trgovinom u određenom vremenskom periodu. Na kraju rada, u okviru spiska literature, na sistematičan i precizan način su navedene bibliografske reference korišćene prilikom izrade disertacije.

This doctoral dissertation analyses criminal protection of commercial relations with a special emphasis on the analysis of criminal acts related to production and trade. Criminal protection of commercial relations gained increasing importance, especially after the end of the Second World War. With the development of the economy, changes arose in the field of criminalization of crimes against commerce, as well as crimes related to production and trade, which is one of the reasons for the constant need for monitoring the legislation in this area. In addition, crimes related to production and trade endanger the economic system as a whole or certain of its institutes, where the special emphasis should be put on the occurrence of organized crimes that take on the characteristics of professional crime, and there is a need for more detailed analysis of relevant issues in a normative, as well as from the aspect of the presence of these crimes in the economy of our country. Therefore, the subject of this research is the analysis of a special group of offenses against economic interests, in other words, crimes related to production and trade, which include illegal production (Art. 234), illegal trade (Art. 235), smuggling (Art. 236), and unauthorized use of another person’s business name and other special designation of goods or services (Article 238). The scientific goal of the research is reflected in the confirmation of defined hypotheses: that offenses against economic interests are not widely represented in the structure of total offenses (H1), that the Republic of Serbia has adopted adequate legislation when it comes to crimes related to production and trade (H2), The number of convicted persons for criminal offenses related to production and trade is significantly lower than the number of persons indicted for these offenses (H3), the Unified penal policy for criminal offenses related to production and trade (H4) and reported criminal offenses related to production and trade are evenly widespread within the territory of the Republic of Serbia (H5).The social goal is reflected in the contributionthat we tried to achieve, by a systematic presentation of criminal acts related to production and trade, to more comprehensively familiarize the scientific and wider community with the studied topic. Within the dissertation, we analyzed criminal offenses related to production and trade from the theoretical aspect, then from the aspect of legislative regulation in the criminal legislation of the Republic of Serbia, as well as their regulation in comparative legislation. In addition, we have presented the case law and court stances on the issue of these crimes. Explanation and analysis of issues related to crimes related to production and trade as the subject of this dissertation are systematized in six chapters. Taking into account the above-mentioned, in the first chapter of the dissertation, we defined the subject, goal, hypotheses, and methodological framework we used in the research, while in the second chapter we made a general review of legal protections against offenses against economic interests, through their definition and analysis. Furthermore, within this chapter, we have presented the historical development of criminal law protecting production and trade. In addition, within this chapter, we have presented the historical and legal development of criminal protection of production and trade globally and in Serbia.In the third chapter, we analyzed the characteristics of commercial crimes and the systemic position of crimes related to production and trade.The fourth chapter contains an analysis of crimes related to production and trade, which is reflected in a systematic and thorough presentation of their specifics, characteristics, objects of protection, relevant theoretical starting points, legal legislation dedicated to these crimes, as well as the position of case law related to them.) The third chapter analyses the characteristics of commercial crimes, as well as the systematization and characteristics of commercial crime in our legislation. The fourth chapter contains an analysis of criminal offenses related to production and trade - illegal production (Art. 234), illegal trade (Art. 235), smuggling (Art. 236) and unauthorized use of another person’s business name and other special designation of goods or services (Art. 238) - which is reflected through a systematic and thorough presentation of their specifics, characteristics, objects of protection, relevant theoretical starting points, legal legislation dedicated to these crimes, as well as the position of jurisprudence concerning them. Within the fifth chapter, we conducted a survey based on statistical data of the Republic Statistical Office of the Republic of Serbia relating to reports, indictments, and convictions for criminal offenses related to production and trade for the period from 2015 to 2019. In the sixth chapter, we analyzed criminal acts related to production and trade in comparative legislation and placed special emphasis on the legislation of the Russian Federation, France, Germany, Croatia, Montenegro, Slovenia, Northern Macedonia, and Bosnia and Herzegovina. As part of the conclusion, we summarized the results of the research based on the review of crimes related to production and trade, the presentation and analysis of crimes related to production and trade in our and comparative legislation, as well as research, based on the analysis of statistical data relating to reports, indictments and convictions for crimes related to production and trade in a certain period. At the end of the thesis, within the list of literature, bibliographic references used during the preparation of the dissertation are listed in a systematic and precise way.