Утицај илегалних миграција на организовани криминалитет и тероризам

Abstract

Независно од тога да ли су унутрашње и прекограничне, добровољне или присилне, појединачне или масовне, организоване или неорганизоване, миграције континуирано обележавају обликовање човечанства. Утврђено је да су узроци масовних присилних прекограничних миграција углавном политички, почев од разноврсног систематског угрожавања људских права, преко кампањских политичких прогона до оружаних унутрашњих и међудржавних сукоба. Наравно, није занемарљив ни учинак економских и еколошких узрока миграција. Установљено је да узрок који пресудно утиче на неко лице да привремено или трајно напусти изворно место живљења с циљем да се настани у другој држави, одређујуће утиче на њен друштвени статус, избеглица – политички мигрант или економски мигрант. Такође, установљено је да независно од мотива - политички, економски или еколошки који покреће неко лице да напусти матичну државу и одређује његов статус, избеглица или економски мигрант, нарочито је важно имати у виду начин његове ангажованости ради остваривања циља, привремено или трајно настањење у другој држави. С тим у вези, утврђено је да оно то може чинити поштовањем уобичајене националне правне процедуре, у ком случају је то лице легални мигрант, односно у питању је легална миграција, која је најчешће појединачна, а изузетно групна. Уколико, пак, мигрант покушава да свој циљ оствари кршењем закона државе стиче статус илегалног мигранта. То је лице које без идентификационих докумената покушава или успева да ван редовних граничних прелаза, или на граничном прелазу преваром граничне контроле, нпр. фалсификованом путном исправом уђе у другу државу. Национална и међународна правна регулатива, узимањем у обзир начина који мигрант примењује ради остваривања замишљеног циља, разврстава миграције на легалне и илегалне. Легалне миграције су планске, односно држава дестинације у складу са својим потребама за страном радном снагом одређује укупан број странаца којима дозвољава усељење у одређеном временском периоду. Легални мигранти напуштају матичну државу и настањују се у другој држави поштовањем законске процедуре и, стога, не представљају социјални, безбедносни или други проблем. Насупрот легалним миграцијама, илегалне миграције нису контролисане, те државама преко чије територије прелазе и држави дестинације представљају краткорочан и/или дугорочан вишедимензионални - социјални, инфраструктурни, културолошки, и нарочито, безбедносни проблем. То, пре свега, због тога што је неприкосновено право државе да ради остваривања сопствене националне безбедности контролише странце на својој територији, а то укључује и њено право да онемогућава неконтролисан улазак и боравак странаца на њеној територији. Кредибилна легална и легитимна моћ државе у процесу спречавања илегалног преласка државне границе и онемогућавања илегалног боравка странаца на сопственој територији, у великој мери ограничава намеру и могућности мигранту да на нерегуларан начин оствари свој циљ, савлада препреке на путу до државе крајње дестинације и, самим тим, доводи у ситуацију да се упушта у разноврсне ризике по личну безбедност. Наиме, мигрант тражи помоћ од лица која су спремна да „поделе“ ризик са њим у илегалном преласку државне границе. Он успоставља контакт са носиоцима организованог криминалитета, конкретно са кријумчарима људи или трговаца људима, који имају разрађен систем за илегални прелазак државне границе и који своје услуге скупо наплаћују. У зависности од тога да ли мигранти користе услуге организованих криминалних група само на делу маршруте ка држави дестинације или нацелој маршрути, постоје полуорганизоване и организоване илегалне миграције. Илегалност, односно поступање мигранта супротно позитивним законима ради остваривања замишљеног циља, избегавање прописа којима се регулише прелазак државне границе и легалан боравак на територији државе, карактерише целокупан мигрантски поступак, независно од тога да ли га мигрант реализује индивидуално или као члан неформалне групе. Илегалност је пресудно утицала на усвајање синтагме илегалне миграције, које се деле на неорганизоване - самостална и најмање ризична ангажованост мигранта, а чине занемарљив део илегалних миграција, полуорганизоване - самоорганизованост миграната у неким аспектима појачавају поједина криминална лица на неким критичним тачкама њихове маршруте и не обухвата велики број миграната од укупне масе миграната и организоване - одражавају привремено договорно илегално поступање илегалних миграната и организованих криминалаца, кријумчара и трговаца људима пре свега, у реализацији појединих фаза или целокупног миграторног процеса. Иако организоване илегалне миграције „носе“ комплекс ризика по личну безбедност мигранта и представљају безбедносну претњу националној безбедности државе, обухватају преко 90% од укупног броја илегалних миграната и по том основу у оптицају су схватања да илегалне миграције представљају облик организованог криминалитета. Имајући на уму да организовани криминалитет представља једну од израженијих безбедносних претњи националној безбедности државе и међународној безбедности, важан аспект овог рада јесте установљавање међусобних односа илегалних миграција и организованог криминалитета и последице које настају из њиховог односа, с једне стране, по личну безбедност миграната, и са друге стране, по систем вредности државе и међународне заједнице. С тим у вези, присутне су масовне илегалне миграције у 21. веку и тенденције њиховог нарастања. Реч је, заправо, о масовном кријумчарењу миграната и трговини људима, као и о стицању велике имовинске користи носилаца организованог криминалитета, што утиче на развој других облика криминала и разноврсно угрожавање националне и међународне безбедности. Глобалне димензије тероризма на почетку овог столећа озбиљно угрожавају територијални интегритет и људска права у многим емиграционим афро-азијским земљама и знатно угрожавају националну безбедност многих западноевропских имиграционих држава. Ваљано сазнавање комплексног односа између илегалних миграција, организованог криминалитета и тероризма претпоставља правно и теоријско одређење ових негативних друштвених појава. Зато ће предмет истраживања у овом раду бити уочавање њихових међусобних односа, као и последица које ти односи проузрокују, како за мигранте, тако и за националну и међународну безбедност.

Nezavisno od toga da li su unutrašnje i prekogranične, dobrovoljne ili prisilne, pojedinačne ili masovne, organizovane ili neorganizovane, migracije kontinuirano obeležavaju oblikovanje čovečanstva. Utvrđeno je da su uzroci masovnih prisilnih prekograničnih migracija uglavnom politički, počev od raznovrsnog sistematskog ugrožavanja ljudskih prava, preko kampanjskih političkih progona do oružanih unutrašnjih i međudržavnih sukoba. Naravno, nije zanemarljiv ni učinak ekonomskih i ekoloških uzroka migracija. Ustanovljeno je da uzrok koji presudno utiče na neko lice da privremeno ili trajno napusti izvorno mesto življenja s ciljem da se nastani u drugoj državi, određujuće utiče na njen društveni status, izbeglica – politički migrant ili ekonomski migrant. Takođe, ustanovljeno je da nezavisno od motiva - politički, ekonomski ili ekološki koji pokreće neko lice da napusti matičnu državu i određuje njegov status, izbeglica ili ekonomski migrant, naročito je važno imati u vidu način njegove angažovanosti radi ostvarivanja cilja, privremeno ili trajno nastanjenje u drugoj državi. S tim u vezi, utvrđeno je da ono to može činiti poštovanjem uobičajene nacionalne pravne procedure, u kom slučaju je to lice legalni migrant, odnosno u pitanju je legalna migracija, koja je najčešće pojedinačna, a izuzetno grupna. Ukoliko, pak, migrant pokušava da svoj cilj ostvari kršenjem zakona države stiče status ilegalnog migranta. To je lice koje bez identifikacionih dokumenata pokušava ili uspeva da van redovnih graničnih prelaza, ili na graničnom prelazu prevarom granične kontrole, npr. falsifikovanom putnom ispravom uđe u drugu državu. Nacionalna i međunarodna pravna regulativa, uzimanjem u obzir načina koji migrant primenjuje radi ostvarivanja zamišljenog cilja, razvrstava migracije na legalne i ilegalne. Legalne migracije su planske, odnosno država destinacije u skladu sa svojim potrebama za stranom radnom snagom određuje ukupan broj stranaca kojima dozvoljava useljenje u određenom vremenskom periodu. Legalni migranti napuštaju matičnu državu i nastanjuju se u drugoj državi poštovanjem zakonske procedure i, stoga, ne predstavljaju socijalni, bezbednosni ili drugi problem. Nasuprot legalnim migracijama, ilegalne migracije nisu kontrolisane, te državama preko čije teritorije prelaze i državi destinacije predstavljaju kratkoročan i/ili dugoročan višedimenzionalni - socijalni, infrastrukturni, kulturološki, i naročito, bezbednosni problem. To, pre svega, zbog toga što je neprikosnoveno pravo države da radi ostvarivanja sopstvene nacionalne bezbednosti kontroliše strance na svojoj teritoriji, a to uključuje i njeno pravo da onemogućava nekontrolisan ulazak i boravak stranaca na njenoj teritoriji. Kredibilna legalna i legitimna moć države u procesu sprečavanja ilegalnog prelaska državne granice i onemogućavanja ilegalnog boravka stranaca na sopstvenoj teritoriji, u velikoj meri ograničava nameru i mogućnosti migrantu da na neregularan način ostvari svoj cilj, savlada prepreke na putu do države krajnje destinacije i, samim tim, dovodi u situaciju da se upušta u raznovrsne rizike po ličnu bezbednost. Naime, migrant traži pomoć od lica koja su spremna da „podele“ rizik sa njim u ilegalnom prelasku državne granice. On uspostavlja kontakt sa nosiocima organizovanog kriminaliteta, konkretno sa krijumčarima ljudi ili trgovaca ljudima, koji imaju razrađen sistem za ilegalni prelazak državne granice i koji svoje usluge skupo naplaćuju. U zavisnosti od toga da li migranti koriste usluge organizovanih kriminalnih grupa samo na delu maršrute ka državi destinacije ili naceloj maršruti, postoje poluorganizovane i organizovane ilegalne migracije. Ilegalnost, odnosno postupanje migranta suprotno pozitivnim zakonima radi ostvarivanja zamišljenog cilja, izbegavanje propisa kojima se reguliše prelazak državne granice i legalan boravak na teritoriji države, karakteriše celokupan migrantski postupak, nezavisno od toga da li ga migrant realizuje individualno ili kao član neformalne grupe. Ilegalnost je presudno uticala na usvajanje sintagme ilegalne migracije, koje se dele na neorganizovane - samostalna i najmanje rizična angažovanost migranta, a čine zanemarljiv deo ilegalnih migracija, poluorganizovane - samoorganizovanost migranata u nekim aspektima pojačavaju pojedina kriminalna lica na nekim kritičnim tačkama njihove maršrute i ne obuhvata veliki broj migranata od ukupne mase migranata i organizovane - odražavaju privremeno dogovorno ilegalno postupanje ilegalnih migranata i organizovanih kriminalaca, krijumčara i trgovaca ljudima pre svega, u realizaciji pojedinih faza ili celokupnog migratornog procesa. Iako organizovane ilegalne migracije „nose“ kompleks rizika po ličnu bezbednost migranta i predstavljaju bezbednosnu pretnju nacionalnoj bezbednosti države, obuhvataju preko 90% od ukupnog broja ilegalnih migranata i po tom osnovu u opticaju su shvatanja da ilegalne migracije predstavljaju oblik organizovanog kriminaliteta. Imajući na umu da organizovani kriminalitet predstavlja jednu od izraženijih bezbednosnih pretnji nacionalnoj bezbednosti države i međunarodnoj bezbednosti, važan aspekt ovog rada jeste ustanovljavanje međusobnih odnosa ilegalnih migracija i organizovanog kriminaliteta i posledice koje nastaju iz njihovog odnosa, s jedne strane, po ličnu bezbednost migranata, i sa druge strane, po sistem vrednosti države i međunarodne zajednice. S tim u vezi, prisutne su masovne ilegalne migracije u 21. veku i tendencije njihovog narastanja. Reč je, zapravo, o masovnom krijumčarenju migranata i trgovini ljudima, kao i o sticanju velike imovinske koristi nosilaca organizovanog kriminaliteta, što utiče na razvoj drugih oblika kriminala i raznovrsno ugrožavanje nacionalne i međunarodne bezbednosti. Globalne dimenzije terorizma na početku ovog stoleća ozbiljno ugrožavaju teritorijalni integritet i ljudska prava u mnogim emigracionim afro-azijskim zemljama i znatno ugrožavaju nacionalnu bezbednost mnogih zapadnoevropskih imigracionih država. Valjano saznavanje kompleksnog odnosa između ilegalnih migracija, organizovanog kriminaliteta i terorizma pretpostavlja pravno i teorijsko određenje ovih negativnih društvenih pojava. Zato će predmet istraživanja u ovom radu biti uočavanje njihovih međusobnih odnosa, kao i posledica koje ti odnosi prouzrokuju, kako za migrante, tako i za nacionalnu i međunarodnu bezbednost.

Whether internal and cross-border, voluntary or forced, individual or mass, organized or unorganized, they have continually been marking the shaping of humanity. The causes of mass forced cross-border migrations have been found to be mainly political, ranging from various systematic threats to human rights, through political persecution campaigns, to armed internal and interstate conflicts. Certainly, the effect of the economic and environmental migration causes is not negligible either. The cause that decisively influences a person to temporarily or permanently leave his/her original place of residence to settle in another country has been found to decisively affect his/her social status, refugee - political migrant or economic migrant. It was also found that regardless of the motive - political, economic, or environmental that makes a person leave the country of origin and determines his/her status, refugee or economic migrant, it is especially important to keep in mind the way he or she is engaged to achieve the goal, temporary or permanent settling in another state. In this regard, it has been found he or she can do so by respecting the usual national legal procedure, in which case the person is a legal migrant, i.e. it is about a legal migration, which is usually individual, and rarely group-based. If, on the other hand, a migrant tries to achieve his or her goal by violating the laws of the country aimed for, he or she acquires the status of an illegal migrant. An illegal migrant is a foreign citizen who enters the territory of a transit and/or destination country in an illegal manner, violating the state border crossing regulations. This is a person who tries or succeeds in entering another country without identification documents, outside the regular border crossings, or at the border crossing by cheating the border control using e.g. a fake travel document. By how the migrant achieves the intended goal, national and international legal regulations classify migrations into legal and illegal. Legal migrations are planned, i.e. in accordance with its needs for foreign labor, the destination country determines the total number of foreigners allowed to immigrate in a certain period. Legal migrants leave their home country and settle in another country following legal procedures and, therefore, do not pose not a social, security, or other issue. In contrast to legal migration, illegal migration takes place by evading regulations governing country border crossings. They are not controlled, so they pose a short-term and/or long-term multidimensional - social, infrastructural, cultural, and especially, security problem to transit and destination countries. This is primarily due to the fact that a country has the inviolable right to control foreigners on its territory to ensure its own national security, and this includes the right to prevent the uncontrolled entry and stay of foreigners on its territory. The credible legal and legitimate power of a country in the process of preventing illegal state border crossing and preventing illegal stay of foreigners on its own territory greatly limits the intention and possibilities of a migrant to achieve his or her goal illegally, to overcome obstacles on the way to the final destination country, and therefore puts the migrant in a situation to take various risks to his or her personal safety. Namely, the migrant asks help from persons who are ready to "share" the risk with him in illegal state border crossing. He establishes contact with the heads of organized crime, specifically with human traffickers, who have an elaborate system for illegal state border crossing and who charge large sums of money for their services. Depending on whether migrants use the services of organized criminal groups only on part of the route to the destination country or on the entire route, there are semi-organized and organized illegal migrations. Illegality, i.e. migrant behavior contrary to positive laws aimed at achieving the set goal, avoidance of regulations governing state border crossing and legal stay on the state’s territory, characterizes the entire migrant procedure, regardless of whether the migrant realizes it individually or as an informal group member. Illegality has decisively influenced the adoption of the illegal migration phrase, which is divided into unorganized - independent and least risky engagement of migrants, which makes up a negligible part of illegal migrations, semi-organized - self-organization of migrants is in some respects supported by certain criminal people at some critical points of the route and does not encompass a large number of migrants out of the total mass of migrants, and organized - reflect the temporary agreed illegal conduct of illegal migrants and organized criminals, smugglers, and traffickers primarily in realizing individual phases or the entire migration process. Although organized illegal migration "carries" a complex of risks to the personal security of migrants and poses a security threat to the country’s national security, it accounts for over 90% of the total number of illegal migrants and therefore illegal migration is considered a form of organized crime. Bearing in mind that organized crime is one of the most pronounced threats to national security and international security, an important aspect of this paper is determining the association between illegal migration and organized crime and the consequences arising therefrom for the personal security of migrants, on the other hand, and the value system of the country and the international community, on the other hand. In this regard, 21st century faces mass illegal migrations with growth tendencies. It is, in fact, about mass smuggling of migrants and human trafficking, as well as about heads of organized crime gaining great material benefits, which incites the development of other forms of crime and various threats to national and international security. The global dimensions of terrorism at the onset of this century seriously endanger the territorial integrity and human rights in many Afro-Asian emigration countries and significantly threaten the national security of many Western European immigration countries. Proper knowledge of the complex relationship between illegal migration, organized crime, and terrorism presupposes a legal and theoretical determination of these negative social phenomena. Therefore, the subject of research in this paper will be to observe their mutual relationships, as well as the consequences these relationships cause, for both migrants and national and international security.