Пројектантски модели за увећање рекреативног квалитета напуштених отворених јавних простора

Abstract

Истраживање је позиционирано у оквирима дисциплине архитектонског пројектовања, с циљем формирања научно заснованих пројектантских модела који би допринели увећању рекреативног квалитета напуштених отворених јавних простора. Ова идеја заснована је на претпоставкама да је могуће успоставити релацију између рекреативног квалитета напуштеног отвореног јавног простора и архитектонске интервенције, као и да су доживљајни потенцијали напуштених простора кључне вредности увећања њиховог рекреативног квалитета. Преглед теоријских достигнућа из домена архитектуре и додирних дисциплина, резултирао је идентификацијом три групе специфичних особина напуштених простора - историјска детерминанта, просторни карактер и локална препознатљивост. Ове особине се у условима савременог окружења сматрају доживљајним потенцијалима. Поред тога истраживање препознаје појам рекреативног квалитета као кључног фактора за промишљање улоге архитектуре у интеграцији напуштених јавних простора у свакодневни живот града. Вишеструком анализом примера добре праксе утврђује се улога архитектонске интервенције у креирању рекреативних ситуација, рашчлањавањем процеса пројектовања на кораке и одлуке. Систематизацијом резултата анализе, препознају се специфичне групе архитектонских интервенција у релацији са доживљајним потенцијалима напуштених простора. На овај начин формира се модел, као сет смерница у пројектовању, заснованих на доживљајним потенцијалима напуштених простора као носиоцима аутентичних архитектонских концепата. Рад са једне стране доприноси надоградњи знања у пољу теорије архитектонског пројектовања, дефинисањем модела просторно-програмских констелација у сврху повећања рекреативног квалитета. Са друге стране, практични допринос односи се на унапређење методологије процеса пројектовања и проширење домена пројектантског деловања у оквиру отворених јавних простора, као и у поступку трансформације напуштених простора.

The research is positioned in the field of architectural design aiming to form scientifically based design models that would contribute to the increasing of the recreational quality of abandoned open public spaces. This idea is based on the assumptions that it is possible to establish a relationship between the recreational quality of abandoned open public space and architectural intervention and that experiential potentials of abandoned spaces are vital values to increase their recreational quality. A review of theoretical advancements in the field of architecture and associated disciplines resulted in the identification of three groups of specific features of abandoned spaces - historical determinant, spatial character, and local authenticity. In the contemporary environment, these characteristics are considered to be experiential potentials. Furthermore, the research recognizes the notion of recreational quality as a critical factor for assessing the role of architecture in the integration of abandoned public spaces into everyday city life. Multiple analysis of good practice examples determines the role of architectural intervention in creating recreational situations by disassembling the design process into steps and decisions. By systematizing the analysis results, research recognizes specific groups of architectural interventions concerning the experiential potentials of abandoned spaces. In this way, a model is created, as a set of guidelines in design, based on the abandoned spaces’ experiential potentials as carriers of authentic architectural concepts. On the one hand, the work contributes to the upgrading of knowledge in the theory of architectural design by defining the model of spatial-program constellations to increase the recreational quality. On the other hand, the practical contribution refers to the improvement of the methodology of the design process and the expansion of the domain of design activities within open public spaces, and the transformation of abandoned spaces as well.