Реорганизација јединица локалне самоуправе као фактор просторно-функционалног развоја Републике Српске

Abstract

Предмет истраживања докторске дисертације јесте утврђивање критеријума у циљу стварања рационалне територијалне реорганизације јединица локалне самоуправе (ЈЛС) као фактора просторног и функционалног развоја Републике Српске. Основни циљ истраживања односио се на идентификацију свих битних критеријума који су у директној вези са територијалном организацијом ЈЛС и њиховом улогом у укупном развоју. Према расположивим подацима и литератури, у току рада се највише користило аналитичким, компаративним и синтезним методом. Извршена је анализа искустава и модела организовања локалних јединица других земаља у региону и Европи, законске регулативе, анализа стања територијалне организације Босне и Херцеговине и Републике Српске, анализа републичких просторно-функционалних обиљежја и спроведена истрживања којима су утврђени критеријуми за формирање ЈЛС, a у циљу дефинисања најбољег модела будуће рационалне просторно-функционалне територијалне организације. Теоријско-методолошке основе истраживања засноване су на доктринама просторно-функционалне организације и улоге и значаја ЈЛС, базираним на моделима организовања у другим земљама (примјери добре праксе) и законској регулативи. Дефинисано је четрнаест научно елаборираних основних критеријима за утврђивање рационалности територијалне организације локалне самоуправе. На основу предмета, циља и постављених задатака истраживања, као и свих спроведених истраживања, формирана је основна хипотеза и подхипотезе. Основна хипотеза рада полази од претпоставке да се коријен неравномјерног територијалног развоја, као један од ограничавајућих фактора одрживог и планског развоја, налази великим дијелом у неодговарајућој територијалној организацији ЈЛС и одсуству адекватне регионалне подјеле. Дефинисано је пет подхипотеза. Надлежности су узете као сидро за дефинисање критеријума, а као основни и елиминаторни критеријум број становника који уједно условљава и испуњавање осталих критеријума. Предложен је минимум од 4.000 становника који је утврђен на основу секторске законске регулативе и неопходношћу да територијална јединица буде у могућности да самостално преко својих органа вршити сва права и дужности које су њима прописане, како би грађани могли да остваре своје уставно право на локалну самоуправу. Овај праг не испуњава шеснаест ЈЛС. Спроведено истраживање неоспорно је потврдило чињеницу да Република Српска располаже са нерационалном територијалном организацијом ЈЛС, која значајно кочи и цјелокупан развој Републике. Утврђен је велики степен централизације која представља препреку, посебно ако се узме у обзир изглед Републике. Потврђено је како су најнеразвијеније јединице заправо оне које су наслиједиле мањи дио територије без ранијег сједишта некадашњих локалних јединица Босне и Херцеговине.

The subject matter of this doctoral thesis research is establishing criteria in order to create a rational territorial reorganisation of local self-government units (LSGU) as the factor for spatial and functional development of the Republic of Srpska. The main objective of the research referred to an identification of all relevant criteria directly correlated with the territorial organisation of LSGU and their role in general development. In terms of available data and literature, in this work analytic, comparative and synthetic research methods were mostly used. An analysis was carried out of experiences and organisation models of local units in other countries in the region and Europe, their legal regulations, analysis of current territorial organisation of Bosnia and Herzegovina and the Republic of Srpska, analysis of the republic spatial and functional marks, while performing research which established the criteria for founding LSGU, in order to define the best model for future rational spatial and functional territorial organisation. Theoretic and methodological research foundations were grounded in paradigms of spatial organisation and role and significance of LSGU, set up on organisational models in other countries (good practice examples) and legal regulation. Fourteen scientific elaborated principal criteria have been defined for establishing rationality of territorial organisation of the local self-government. The major hypothesis of this paper starts from an assumption that the root of an uneven territorial development, as one of the limitation factors of sustainable and planned development, mainly lies in an inadequate territorial organisation of LSGU and absence of an adequate regional division. Five sub-hypotheses have been defined. Competences were taken as an anchor for defining of criteria, and a number of citizens as a principal and eliminatory criterion, which simultaneously also preconditions fulfillment of other criteria. Determined by means of legal regulations of the sector and the necessity for the territorial unit to be capable to independently perform all rights and obligations set out for them by the law, so that the citizens could realise their constitutional right to their local self-government, the minimum of 4,000 citizens, was proposed. This threshold has not been fulfilled by sixteen LSGU. The performed research undisputably confirmed the fact that the Republic of Srpska has at its disposal an irrational territorial organisation of LSGU, which restrains considerably an overall development of the Republic of Srpska. A large degree of centralisation was determined, representing an obstacle, especially bearing in mind the shape of the Republic. Apart from that, it was found out that the least developed units were indeed those that inherited smaller part of the territory, without previously having there former centres of local units of Bosnia and Herzegovina.