Остваривање и заштита права на рад у дигиталној економији

Abstract

Право на рад представља једно од основих људских права. Настало је релативно касно, у периоду непосредно након Првог светског рата, када бива гарантовано у уставима појединих европских држава. Врло брзо постаје неизоставан део уставних аката већег броја држава, а средином ХХ века почиње да буде део и међународних извора права о људским правима. Међутим, иако постоји више од једног века, у вези са правом на рад присутно је и низ неодговорених питања. Она су у првом реду последица специфичне природе овог права. Тако данас нема јединствене и целовите дефиниције права на рад. Заправо, не само да нема јединственог појмовног одређења права на рад, већ постоје различити ставови у погледу садржине овог права и његове сврхе. Такође, размимоилажења су присутна и у домену питања који субјект је дужан да обезбеди испуњење овог права и каква је садржина те дужности. Да ли је остваривање права на рад обавеза државе, послодаваца, синдиката или самих радника? У чему се састоји право на рад? Да ли оно подразумева право свих људи на запослење? Или право појединца да заснује радни однос на конкретном радном месту? Сва ова питања своје исходиште имају у неистражености појма и садржине права на рад, као и у постојању различитих формулација права на рад у различитим изворима права. У таквом амбијенту намеће се потреба за истраживањем проблема остваривања и заштите права на рад. Али, остваривање и заштита права на рад не зависе само од правног оквира, већ пре свега од друштвено-економских прилика у једном друштву. Данас, тај друштвено-економски оквир оличен је у дигиталној економији. Иако не постоји јединствен став у погледу тога шта се сматра дигиталном економијом, дилеме нема у вези са чињеницом да су данашњи продукциони односи резултат процеса дигитализације, који се јавља као последица Четврте индустријске револуције. Тако је развој технологије радикално изменио не само начин функционисања продукционих односа, већ и функционисање тржишта рада. У том новом друштвено-економском амбијенту отварају се нова питања везана за остваривање и заштиту права на рад. Ово истраживање усмерено је најпре ка откривању тих нових питања, а потом и ка пружању одговора на њих.

Pravo na rad predstavlja jedno od osnovih ljudskih prava. Nastalo je relativno kasno, u periodu neposredno nakon Prvog svetskog rata, kada biva garantovano u ustavima pojedinih evropskih država. Vrlo brzo postaje neizostavan deo ustavnih akata većeg broja država, a sredinom HH veka počinje da bude deo i međunarodnih izvora prava o ljudskim pravima. Međutim, iako postoji više od jednog veka, u vezi sa pravom na rad prisutno je i niz neodgovorenih pitanja. Ona su u prvom redu posledica specifične prirode ovog prava. Tako danas nema jedinstvene i celovite definicije prava na rad. Zapravo, ne samo da nema jedinstvenog pojmovnog određenja prava na rad, već postoje različiti stavovi u pogledu sadržine ovog prava i njegove svrhe. Takođe, razmimoilaženja su prisutna i u domenu pitanja koji subjekt je dužan da obezbedi ispunjenje ovog prava i kakva je sadržina te dužnosti. Da li je ostvarivanje prava na rad obaveza države, poslodavaca, sindikata ili samih radnika? U čemu se sastoji pravo na rad? Da li ono podrazumeva pravo svih ljudi na zaposlenje? Ili pravo pojedinca da zasnuje radni odnos na konkretnom radnom mestu? Sva ova pitanja svoje ishodište imaju u neistraženosti pojma i sadržine prava na rad, kao i u postojanju različitih formulacija prava na rad u različitim izvorima prava. U takvom ambijentu nameće se potreba za istraživanjem problema ostvarivanja i zaštite prava na rad. Ali, ostvarivanje i zaštita prava na rad ne zavise samo od pravnog okvira, već pre svega od društveno-ekonomskih prilika u jednom društvu. Danas, taj društveno-ekonomski okvir oličen je u digitalnoj ekonomiji. Iako ne postoji jedinstven stav u pogledu toga šta se smatra digitalnom ekonomijom, dileme nema u vezi sa činjenicom da su današnji produkcioni odnosi rezultat procesa digitalizacije, koji se javlja kao posledica Četvrte industrijske revolucije. Tako je razvoj tehnologije radikalno izmenio ne samo način funkcionisanja produkcionih odnosa, već i funkcionisanje tržišta rada. U tom novom društveno-ekonomskom ambijentu otvaraju se nova pitanja vezana za ostvarivanje i zaštitu prava na rad. Ovo istraživanje usmereno je najpre ka otkrivanju tih novih pitanja, a potom i ka pružanju odgovora na njih.

The right to work is one of the fundamental human rights. It arose relatively late, in the period immediately after the First World War, when it was guaranteed in the constitutions of several European countries. It quickly became an indispensable part of the constitutional acts of a number of states. In the middle of the twentieth century it began to be a part of international sources of human rights law. However, although it has existed for more than a century, there are a number of unanswered questions regarding the right to work. They are primarily a consequence of the specific nature of this right. Thus, today there is no one complete definition of the right to work. In fact, not only is there no single conceptual definition of the right to work, but there are different views regarding the content of this right and its purpose. Also, disagreements are present in the domain of the question who is obliged to ensure the fulfillment of this right and what is the content of that duty. Is exercising the right to work an obligation of the state, employer, trade union or the workers themselves? What is the content of right to work? Does it imply the right to employment? Or the right of an individual to establish an employment relationship in a specific workplace? All these issues have their origin in the unexplored concept and content of the right to work, as well as in the existence of different formulations of the right to work in different sources of law. In such an environment, there is a need to research the problems of exercising and protecting the right to work. However, the realization and protection of the right to work does not depend only on the legal framework, but above all on the socio-economic conditions in a society. Today, that socio-economic framework is embodied in the digital economy. Although there is no single position on what is considered the digital economy, there is no dilemma regarding the fact that today's production relations are the result of the digitalization process, which occurs as a consequence of the Fourth Industrial Revolution. Thus, the development of technology has radically changed not only the way production relations function, but also the functioning of the labor market. In this new socio-economic environment, new issues are opening up related to the exercise and protection of the right to work. This research is aimed first at discovering these new questions, and then at providing answers to them.