Приказ основних података о дисертацији

Art and court culture in Serbia 1872-1903

dc.contributor.advisorMakuljević, Nenad
dc.contributor.otherBrajović, Saša
dc.contributor.otherKostić Đekić, Ana
dc.contributor.otherJovanović, Vladimir
dc.creatorCvetković, Snežana
dc.date.accessioned2021-12-10T14:10:16Z
dc.date.available2021-12-10T14:10:16Z
dc.date.issued2021-07-12
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=8384
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:24446/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=48238857
dc.identifier.urihttps://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/18725
dc.description.abstractДокторска дисертација Уметност и дворска култура у Србији 1872-1903, бави се проучавањем уметности и дворске културе на дворовима српских владара од формалног ступања на престо кнеза/краља Милана Обреновића 1872. године, до убиства његовог наследника, краља Александра Обреновића 1903. године. Овом темом су обухваћени Стари и Нови двор у Београду, дворови у Нишу, Крагујевцу, Смедереву и Такову. Дворови су као резиденција владара и простор његове репрезентације представљени у односу на историјске околности и симболику географије на којима су подизани, кроз архитектуру, функције и опремање њихових простора. Анализирана је персонална улога владара и владарки у формирању дворских колекција, дворска уметничка патронажа, опремање дворских простора стилским и персонализованим намештајем, портретима владара и делима са националном тематиком и мотивима историјских композиција. Циљ писања наведене докторске дисертације је да се њоме покаже развој, идејно обликовање и основне карактеристике уметности и дворске културе у Србији између 1872. и 1903. године, од темеља на којима је почивала 1872. године, преко развојног периода и коначног дефинисања. Методологија истраживања је заснована на комплексном повезивању историографског метода са мултидисциплинарним приступом савремених историјско-уметничких и културно-историјских студија. Доминантне карактеристике дворске културе у Србији овог периода огледају се у усклађености са општим обрасцима актуелних европских дворских стилова у архитектури и опремању простора, пре свега центара у Бечу и Паризу. Паралелно, на дворовима је негован континуитет династије и наглашаван национални идентитет кнежевине/краљевине Србије маркиран представама владара, опремањем простора предметима националне традиционалне културе и визуелним представама са националном и историјском тематиком.sr
dc.description.abstractDoctoral dissertation Art and Court Culture in Serbia 1872 – 1903 deals with the study of art and court culture at Serbian courts ever since prince/king Milan Obrenović formally came to the throne in 1872 until the murder of his successor king Aleksandar Obrenović in 1903. The topic encompasses The Old and the New Palace in Belgrade, palaces in Niš, Kragujevac, Smederevo, and Takovo. The palaces, like the rulers` residences, are presented considering historical circumstances and the symbolism of geographical areas where they were founded, through architecture, functions, and their furnishing. The paper analysis the following: the personal role of rulers and their wives in founding court collections, court art patronage, furnishing the court with period and personalized furniture, the portraits of rulers, and paintings covering national and historical topics. The aim of the paper is to display the development, idea forming, and basic features of art and court culture in Serbia between 1872 and 1903, starting from their foundation in 1872, over the developing period until gaining their final features. The research methodology is based on the complex connection between historical methods with the multi-disciplinary approach of contemporary historical-artistic and cultural-historical studies. Prevailing characteristics of court culture in Serbia of the time, considering architecture and furnishing, are visible in their harmony with general forms of European court styles at the time, especially in Vienna and Paris. At the same time, the continuity of the dynasty was cherished at the courts and the national identity of the Serbian principality/kingdom was pronounced together with the rulers` images, furnishing the space using objects from Serbian traditional culture and paintings and pieces of art with national and historical motifs.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Филозофски факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/
dc.subjectдворска култураsr
dc.subjectcourt cultureen
dc.subjectдворsr
dc.subjectуметностsr
dc.subjectдинастија Обреновићsr
dc.subjectрепрезентацијаsr
dc.subjectБеоградsr
dc.subjectБечsr
dc.subjectПаризsr
dc.subjectcourten
dc.subjectarten
dc.subjectObrenović dynastyen
dc.subjectpresentationen
dc.subjectBelgradeen
dc.subjectViennaen
dc.subjectParisen
dc.titleУметност и дворска култура у Србији 1872-1903sr
dc.title.alternativeArt and court culture in Serbia 1872-1903en
dc.typedoctoralThesis
dc.rights.licenseBY-NC
dcterms.abstractМакуљевић, Ненад; Брајовић, Саша; Јовановић, Владимир; Костић Ђекић, Aна; Цветковић, Снежана; Umetnost i dvorska kultura u Srbiji 1872-1903;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/77541/Disertacija_11716.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/77542/Referat.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_18725


Документи за докторску дисертацију

Thumbnail
Thumbnail

Ова дисертација се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о дисертацији