Show simple item record

dc.contributor.advisorDedić, Nikola
dc.contributor.otherFilipović, Andrija
dc.contributor.otherŠuvaković, Miodrag
dc.contributor.otherMilosavljević, Angelina
dc.contributor.otherCvetić, Mariela
dc.creatorĐorđević, Marko
dc.date.accessioned2021-11-09T12:36:21Z
dc.date.available2021-11-09T12:36:21Z
dc.date.issued2021-11-02
dc.identifier.urihttps://singipedia.singidunum.ac.rs/izdanje/43460-politicka-epistemologija-subjektobjekt-odnosa-u-savremenoj-vizuelnoj-umetnostisr
dc.identifier.urihttps://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/18716
dc.description.abstractPolazište našeg rada je da teorija istorijskog materijalizma ne poseduje koncept državne sile. Ovaj nedostatak vidljiv je u svakoj značajnijoj marksističkoj teorijskoj građi a naročito: u teoretizacijama države, teoriji tranzicije sa jednog načina proizvodnje u drugi, kao i u marksističkim antropološkim teorijama. Liberalistički recidivi poput „prinude“ ili legalističkog termina „sile“ u istorijskom materijalizmu čine da teorija države regresira na nivo ideologije (instrumentalizma) odnosno da teorija ideologije ne može da konceptualizuje odnos fizičkog nasilja i ideoloških praksi. Glavna teza ovog rada je da je Lakanov koncept agresivnosti, kao tenzija između egovog imaga i subjekta nesvesnog, „izvor“ jedne vrste teskobe zbog koje subjekt ideologije trpi dejstvo ili „učinke“ te agresivnosti u sopstvenoj interpelaciji. Nivoi artikulacije te tenzije u fantazmatskim predstavama proizilaze iz strukture skopičkog nagona. Reč je o Lakanovom pogledu koji je rascepljen na imaginarni, simbolički i realni pogled. Realni pogled je nosilac lakanovskog superega. On pokreće dejstvo agresivnosti koje čini da subjekt ispadne iz pozicija koje mu je propisala ideologija. Na nivou individue, to su „učinci agresivnosti“. Na nivou društvene strukture, ovo „ispadanje“ nazivamo fanatizacijom. Fanatizam ima materijalnu egzistenciju, te instituciju koja pritom interpelira subjekta nazivamo „rubnoideološkom“ institucijom. Dok se proces fanatizacije odvija, adresat nekog ideološkog iskaza još uvek ima dovoljno internalne distance prema sopstvenoj interpelaciji fanatizmom. Nastavak procesa fanatizacije, međutim, donosi dalje smanjivanje te distance. Dovršetak procesa predstavlja interpelaciju subjekta rubnoideološkom (RI) institucijom. Hipoteza koja proizilazi iz glavne teze jeste da združeni učinci agresivnosti RI institucije u strukturnoj krizi dominantnog načina proizvodnje dovode do efekta ne-društva (n-d). Reč je o trenutku kada učinci agresivnosti nadodrede čitavu društvenu formaciju. Oni mogu ali ne moraju imati oblik agresivnih činova (kolokvijalnog „nasilja“, ubistava, zlostavljanja) zato što se glavni učinak agresivnosti dešava u polju imaginarne identifikacije odnosno simboličkog mehanizma subjektivacije. Tu tražimo osnove za novu istorijsko-materijalističku teoriju države i opštu teoriju tranzicije sa jednog načina proizvodnje na drugi.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherУниверзитет Сингидунум, Студије при универзитетуsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет Сингидунумen
dc.subjectprinuda, država, teorija ideologije, psihoanaliza, marksistička antropologijasr
dc.subject.classificationUmetnost i medijisr
dc.titlePolitička epistemologija subjekt–objekt odnosa u savremenoj vizuelnoj umetnostisr
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseARRsr


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record