Утицај природног зеолита и дробљене опеке на својства кречних малтера намењених за рестаурацију историјских објеката

Abstract

Током XX века сазнања о своjствима, начинима справљања и могућностима примене кречних малтера су у великоj мери изгубљена. Ипак, током последњих тридесетак година, ови материjали се користе у санациjама и рестаурациjама историjских обjеката, како због компатибилности са постоjећим материjалима коришћеним за зидање и облагање, тако и због повољних физичко-механичких своjстава. За потребе ове дисертациjе изабрани су локално доступни компонентни материjали, у циљу справљања малтера компатибилних са кречним малтерима за малтерисање, коришћеним на простору Србиjе до средине XIX века. У свим малтерима испитиваним у склопу експерименталног рада као везиво jе коришћено кречно тесто одлежало 6 месеци и речни песак "дунавац", у две различите фракциjе: крупниjи (0/4 mm) и ситниjи (0/0,5 mm). У првом делу експеримента испитиване су две групе малтера: малтери у коjима jе креч делимично замењен природним зеолитом и малтери у коjима jе речни песак делимично или потпуно замењен дробљеном опеком. Ове врсте малтера справљане су за два односа креча и агрегата, 1:3 и 1:1 (запремински), коришћењем два начина неге. На укупно 19 мешавина су вршена испитивања у свежем и очврслом стању при различитим старостима (пре свега хидрофизичка, микроструктурна и механичка своjства). У другом делу експеримента на одабраним малтерима са додатком зеолита, нанетим на подлогу од природног камена, користећи иновативну методу припреме узорака, извршена су испитивања траjности (отпорности на деjство мраза и отпорности на деjство растворљивих соли). Показано jе да оба коришћена додатка, када су малтери неговани у влажноj средини, утичу на повећање чврстоће при притиску, укупне порозности и коефициjента капиларног упиjања и доводе до промена у микроструктури кречних малтера. Показано jе да jе предложени начин формирања композитних узорака адекватан за извођење испитивања траjности ових материjала.

In the course of XX century, the knowledge on the properties, preparation methods and the possibilities for the application of lime mortars has been lost to a large degree. However, during the last three decades these materials have been used in the reparations and restorations of historical buildings, both for their compatibility with the existing mortars used for building and rendering, and for their favorable physico-mechanical properties. Locally available component materials were chosen for the purposes of this dissertation, with the aim of preparing the mortars compatible with lime mortars that were used for rendering on the territory of Serbia until the first half of XIX century. The lime putty, aged for six months, and river sand “Dunavac” were used as binders in two different fractions: with larger grains (0/4 mm) and with smaller grains (0-0,5 mm) in all the investigated mortars examined within the experimental part of work. In the first part of the experiment were investigated two groups of mortars: the mortars in which the lime was partially replaced with natural zeolite and the mortars in which the river sand was partially or completely replaced with crushed brick. These mortar types were prepared for two lime/aggregate ratios, 1:3 and 1:1 (volume), using two types of care. Investigations were performed on 19 mixtures in total, in fresh and hardened states, at different ages (mainly hydrophysical, microstructural and mechanical properties). In the second part of the experiment durability tests (resistance to the effects of frost and soluble salts) were performed. It has been shown that both additions that were used, when the mortars were cured in the humid environment, affected the strength increase with the pressure increase, total porosity and the coefficient of capilary absorption. Both additions induced changes in the lime mortars microstructure. It was concluded that the suggested method of preparation of composite samples was adequate for performance of investigations of the durability of these materials.