Концепт јавно-приватног партнерства: са посебним освртом на нормативни аспект у праву Европске уније и државама чланицама

Abstract

Предмет докторске дисертације је истраживање концепта јавно-приватног партнерства уз мултидисциплинарни приступ, са посебним освртом на нормативни аспект у праву Европске уније и државама чланицама. Приликом израде дисертације коришћен је већи број различитих метода научног истраживања и то: историјскоправни, функционални, аналитички, структурални, позитивноправни, упоредноправни, мултидисциплинарни, приказ случаја и логичке методе. Материјали који су коришћени у проучавању предмета рада су превасходно нормативни акти Европске уније, држава чланица и други правни акти, страни и домаћи научни радови, публикације релевантних консултантских кућа и међународних организација и институција. Истраживање је засновано на шест хипотеза: 1) јавно-приватно партнерство није законски појам већ концепт; 2) јавно-приватно партнерство је веома сродан појам у погледу циља који се постиже са појмом приватизације и јавних набавки; 3) концесија и јавно-приватно партнерство су појмови који се често користе као синоними; 4) двострука природа уговора о јавно-приватном партнерству, управно-правни уговор и облигационо-правни однос; 5) јавно-приватно партнерство није у потпуности регулисано у праву Европске уније; 6) јавно-приватно партнерство је концепт који је неизбежан пут развоја реализације делатности у јавном интересу. Свакако да јавно-приватно партнерство као концепт, који заузима широки простор како научни, теоријски тако и позитивноправни у актуелним оквирима окружења и поред субјективних преференција, својим интересантним појавним облицима оправдава указано интересовање. Оно што највише интригира је питање шта је јавно-приватно партнерство, колико је то широк појам, да ли је и на који начин регулисано, а свакако и да ли концепт може да подразумева значење и изван регулаторног оквира. У погледу регулаторног оквира и искустава, истраживање у овом раду је ограничено на простор Европске уније. На основу детаљне анализе претходно наведеног долази и до закључака о перспективи развоја концепта у питању и у смислу примене у пракси и у нормативном оквиру.

The subject of the doctoral dissertation is the research of the concept of public-private partnership with a multidisciplinary approach, with special reference to the normative aspect in the law of the European Union and the Member States. During the preparation of the dissertation, a number of different methods of scientific research were used, namely: historical-legal, functional, analytical, structural, positive-legal, comparative-legal, multidisciplinary, case study and logical methods. The materials used in the study of the subject matter are primarily normative acts of the European Union, Member States and other legal acts, foreign and domestic scientific papers, publications of relevant consulting companies and international organizations and institutions. The research is based on six hypotheses: 1) public-private partnership is not a legal term but a concept; 2) public-private partnership is a very related concept in terms of the goal achieved with the concept of privatization and public procurement; 3) concession and public-private partnership are terms that are often used as synonyms; 4) dual nature of the public-private partnership agreement, administrative-legal agreement and obligation-legal relationship; 5) public-private partnership is not fully regulated in the law of the European Union; 6) public-private partnership is a concept that is an inevitable way of developing the realization of activities in the public interest. Certainly, public-private partnership as a concept, which occupies a wide space, both scientific, theoretical and positive, in the current framework of the reality, and in addition to the subjective preferences of the authors, justifies the interest with its variaty of forms. What is most intriguing is the question of what a public-private partnership is, how broad the concept is, whether and in what way it is regulated, and certainly whether the concept can imply meaning outside the regulatory framework. In terms of regulatory framework and experience, the author in this paper limited himself to the European Union. Based on a detailed analysis of the above, conclusions are reached on the perspective of the development of the concept in question, both in terms of application in practice and in the normative framework.