Финансијскоправни аспекти управљања јавним добрима

Abstract

Јавна добра у праву разликују се од економског појма јавног добра. У овој дисертацији истраживање елемената управљања јавним добрима у области финансијског права почели смо одређењем правног појма јавног добра. Узевши у обзир релативну запостављеност појма јавног добра у српској и ранијој југословенској правној науци, прво смо самостално извели дефиницију јавног добра, неке елементе дефиниције провјерили кроз самосталан научни рад, и тиме потврдили хипотезу да је појам јавног добра могуће одредити и у правима, а самим тим и у финансијском праву, и то као дио материјалне стварности који због значаја за људску заједницу има у одговарајућем правном поступку утврђен посебан статус, попут природног богатства, добра у општој употреби и добра од општег интереса, а поводом чијег управљања настају јавни расходи и јавни приходи и доносе се општи и појединачни финансијскоправни акти (буџет или финансијски план и др.; управни акт са финансијскоправним елементима – рјешење и др; затим, јавни уговор о јавно-приватном партнерству са елементима концесије, управни уговор и др.). У наставку смо сагледали управљање јавним добрима кроз финансијскоправне аспекте – јавне расходе, јавне приходе, државно рачуноводство, као и кроз надлежности, поступак и правне акте управљања јавним добрима, чиме смо потврдили хипотезу да управљање јавним добрима има финансијскоправне аспекте. Указивањем на бројне недоречености у српском позитивном праву и нуђењем рјешења de lege ferenda, сматрамо да смо дали претпоставке за потврду треће хипотезе – усклађивањем законодавства са теоријским појмом јавног добра могуће је поједноставити поступак управљања јавним добрима и повећати правну сигурност.

Legal context of public good differs signficantly from the economic public good theory. This doctoral dissertation sheds light on various legal elements of public good management. To begin with, the author defines public good in legal context. While relying on excessive legal research and often contradictory existing definitions, in this effort, the author at the same time offers unique definition which enables him to proceed, test the definition independently.This supports the hypothesis that such a definition is plausible in public finance law and law in general. Public good, in legal context, is segment of physical environment, which is given a special legal regime due to its importance for the human community, e.g. natural resources, goods in general use and goods of general interest, the managment of which constitutes public expenditure and public revenue, general and individual legal acts (budget, financial plan ets., administrative acts with financial elements, public-private partnership contract with the elements of concession, administrative contract etc.). Further attention is given to legal public good management through public expenditure, public revene, government finance statistics, legal powers and competences, legal procedures and legal acts of public good management, which confirms the second hypothesis – public good management is related to public finance law. Pointing out numerous vague provisions concernig public goods managementin serbian positive law, and offering, at the same time, de lege ferenda solutions to these problems, the author contributes to the verification of the third hypothesis – public goods management can be improved, and legal certainty enhanced, by theory and positive law compliance and coordination.