Печати српских средњовековних владара између западних и византијских узора

Abstract

Печати средњовековних српских владара и раније су били предмет истраживања, али сигилографска пракса српских владара није досад обрађивана као целина, због чега сигилографски обрасци нису могли бити сагледани у ширем контексту сигилографских пракси Византије и средњовековног Запада. Детаљним поређењем са сигилографским обрасцима византијских и западних владара (првенствено на пољу иконографије), ми смо истакли византијске и западне утицаје које је трпела сигилографска пракса српских владара. Нашавши се на размеђи ова два културно-цивилизацијска круга, српски владари су преузимали њихове сигилографске обрасце као узоре, али су их и модификовали тако да је створен и одржаван аутохтони модел, у значајној мери самосвојнији него што је то био случај код владара суседне Бугарске и Босне. Печат је у средњем веку вршио три основне функције: 1) средство за обележавање власништва; 2) средство затварања и гарантовања неизмењеног садржаја; 3) средство аутентификације докумената, тј. дипломатичке овере, што је најзначајнија функција печата у Византији и на Западу, па и у Србији. Међутим, као визуални медијум, печат је у средњем веку био и средство (ре)презентације кроз које је ауктор документа истицао своје порекло и статус, идеологију, схватање власти, политичке претензије, и у овоме српски владари нису били изузетак. Да бисмо сагледали функцију српског владарског печата као средства овере, анализирали смо га у ширем контексту дипломатичких састојака докумената српских владара, а да бисмо оценили његову улогу као средства владарске (ре)презентације, поредили смо сигилографске обрасце са нумизматичком и хералдичком изворном грађом.

The seals of medieval Serbian rulers have been the subject of research before, but thus far sigillographic practices of Serbian rulers have not been treated as a whole. As a result, sigillographic patterns could not be considered in the broader context of sigillographic practices of Byzantium and Medieval West. By detailed comparison with sigillographic patterns of Byzantine and Western rulers (primarily in the field of iconography), we have identified Byzantine and Western influences on the sigillographic practices of Serbian rulers. Located on the border between these two cultural-civilizational spheres, Serbian rulers adopted their sigillographic patterns as models, but they also modified them to create and maintain an autochthonous model much more independent than in the case of neighboring Bulgarian and Bosnian rulers. The seal in the Middle Ages fulfilled three basic functions: 1) the means for indicating property; 2) the means for closing and guaranteeing unaltered contents; 3) the means of authentication of documents, i. e. diplomatic verification, which is the most important function of the seal in Byzantium and in the West, and also in Serbia. However, as a visual medium, the seal in Middle Ages was also a means of (re)presentation, by which the author of the document asserted their background and status, ideology, concept of governance, political pretensions, and in this, the Serbian rulers were not an exception. In order to ascertain the function of the Serbian rulers' seal as the means of verification, we analyzed it in the broader context of diplomatic components in the documents of Serbian rulers, and in order to evaluate its role as the means of rulers' (re)presentation, we compared sigillographic patterns with numismatic and heraldic material.