Модел интелигентне платформе за оцену квалитета унутрашње средине у сектору зградарства

Abstract

У данашње време, људи просечно проводе 87% времена у затвореним стамбеним и пословним просторима и додатних 6% у возилима. Тиме бивају изложени утицају унутрашњег окружења. Стога је веома важно у потпуности сагледати и разумети све факторе који утичу на квалитет унутрашње средине као и схватити њихов независан, комплексан и динамичан утицај на продуктивност и здравље људи. На основу прегледа постојеће литературе, дисертација даје везу између квалитета унутрашње средине и њеног утицаја на здравље и продуктивност корисника у стамбеним и пословним објектима. Нагласак студије је стављен на факторе који се могу активно мерити и контролисати: термички комфор, квалитет унутрашњег ваздуха, визуелни комфор и акустични комфор. Тренутно, поступци за процену квалитета унутрашње средине често су спорадични, скупи, наметљиви и ограничени на неколико параметара и само изводљиви од стране стручњака. Ово истраживање испитује свеобухватни модел процене квалитета унутрашње средине у оквиру три теренске студије. Процена квалитета унутрашње средине постиже се методологијом за интеграцију релевантних параметара у укупни индекс извођењем њихових појединачних тежинских коефицијената. Развијена је и употребљена нискобуџетна платформа „ENVIRA“ за континуираномерење релевантних параметара квалитета унутрашње средине. У теренским студијама учествовало је укупно 125 испитаника - 69 у две канцеларије отвореног типа и 56 у образовној установи. Резултати регресионе анализе анкете корисника простора за канцеларије показали су да је квалитет унутрашњег ваздуха у просторијама најкритичнији параметар квалитета унутрашње средине са тежинским коефицијентом од 0,35, праћен термичким комфором (0,285), акустичним комфором (0,195) и визуелним комфором (0,17). Преференције корисника разликовале су се у образовном објекту где је термички комфор био најдоминантнија компонента (0,31), праћена квалитетом унутрашњег ваздуха и акустичним комфором подједнако (0,25) и осветљењем (0,19). Резултати показују да појединачни тежински коефицијенти нису еквивалентни и могу се разликовати међу типовима објеката. Коначно, средња апсолутна грешка између просечних резултата истраживања и укупног индекса квалитета унутрашње средине за три теренске студије износила је <3%, што сугерише да се платформа може користити за генерисање великих скупова података о квалитету унутрашње средине у истраживачке сврхе.

U današnje vreme, ljudi prosečno provode 87% vremena u zatvorenim stambenim i poslovnim prostorima i dodatnih 6% u vozilima. Time bivaju izloženi uticaju unutrašnjeg okruženja. Stoga je veoma važno u potpunosti sagledati i razumeti sve faktore koji utiču na kvalitet unutrašnje sredine kao i shvatiti njihov nezavisan, kompleksan i dinamičan uticaj na produktivnost i zdravlje ljudi. Na osnovu pregleda postojeće literature, disertacija daje vezu između kvaliteta unutrašnje sredine i njenog uticaja na zdravlje i produktivnost korisnika u stambenim i poslovnim objektima. Naglasak studije je stavljen na faktore koji se mogu aktivno meriti i kontrolisati: termički komfor, kvalitet unutrašnjeg vazduha, vizuelni komfor i akustični komfor. Trenutno, postupci za procenu kvaliteta unutrašnje sredine često su sporadični, skupi, nametljivi i ograničeni na nekoliko parametara i samo izvodljivi od strane stručnjaka. Ovo istraživanje ispituje sveobuhvatni model procene kvaliteta unutrašnje sredine u okviru tri terenske studije. Procena kvaliteta unutrašnje sredine postiže se metodologijom za integraciju relevantnih parametara u ukupni indeks izvođenjem njihovih pojedinačnih težinskih koeficijenata. Razvijena je i upotrebljena niskobudžetna platforma „ENVIRA“ za kontinuiranomerenje relevantnih parametara kvaliteta unutrašnje sredine. U terenskim studijama učestvovalo je ukupno 125 ispitanika - 69 u dve kancelarije otvorenog tipa i 56 u obrazovnoj ustanovi. Rezultati regresione analize ankete korisnika prostora za kancelarije pokazali su da je kvalitet unutrašnjeg vazduha u prostorijama najkritičniji parametar kvaliteta unutrašnje sredine sa težinskim koeficijentom od 0,35, praćen termičkim komforom (0,285), akustičnim komforom (0,195) i vizuelnim komforom (0,17). Preferencije korisnika razlikovale su se u obrazovnom objektu gde je termički komfor bio najdominantnija komponenta (0,31), praćena kvalitetom unutrašnjeg vazduha i akustičnim komforom podjednako (0,25) i osvetljenjem (0,19). Rezultati pokazuju da pojedinačni težinski koeficijenti nisu ekvivalentni i mogu se razlikovati među tipovima objekata. Konačno, srednja apsolutna greška između prosečnih rezultata istraživanja i ukupnog indeksa kvaliteta unutrašnje sredine za tri terenske studije iznosila je <3%, što sugeriše da se platforma može koristiti za generisanje velikih skupova podataka o kvalitetu unutrašnje sredine u istraživačke svrhe.

Nowadays, people on average spend 87% of their time indoors, primarily in residential and commercial spaces and an additional 6% in vehicles. Thus, people are primarily exposed to the influences of the indoor environment. It is therefore very important to fully review and understand all the parameters that affect the indoor environmental quality. As well as understand their independent, complex and dynamic impact on productivity and health productivity of residential building occupants. Based on a review of the existing literature, the dissertation provides a link between the indoor environmental quality and its impact on the health and productivity of users in residential and commercial buildings. The emphasis of the study is placed on indoor environmental quality parameters that can be actively measured and controlled: thermal comfort, indoor air quality, visual comfort and acoustic comfort. Currently, procedures for assessing the indoor environmental quality are often sporadic, expensive, cumbersome and limited to a few parameters and limited to procedures only accessible to experts. This research examines a comprehensive indoor environmental quality assessment model within three field studies. The indoor environmental quality assessment is achieved by the methodology which integrates relevant parameters in the overall performance index with the derivation of their individual weighting coefficients. The lowbudget platform "ENVIRA" was developed and used for continuous measurement of relevant indoor environmental quality parameters. A total of 125 occupants participated in the field studies - 69 in two open offices and 56 in an educational institution. The results of regression analysis of the survey for office spaces showed that indoor air quality was considered the most critical parameter of indoor environmental quality with a weighting coefficient of 0.35, followed by thermal comfort (0.285), acoustic comfort (0.195) and illumination (0.17). The occupant preference differed in the educational building where thermal comfort was the most dominant component (0.31) followed by indoor air quality and acoustics (0.25), and lighting (0.19). The results show that the individual weighting coefficients are not equivalent and may differ between building types. Finally, the mean absolute error between the average survey results and the overall IEQ index for the three field studies was <3% suggesting that the platform can be used for generating large IEQ datasets for researchers and practitioners.