Утицај подлоге на биолошко-помолошке особине и хемијски састав плода шљиве (Prunus domestica L.)

Abstract

У оквиру дисертације испитиван је утицај три вегетативне подлоге (Јулијанка А, Пикси, Ферлеј) и једне генеративне подлоге (сејанци џанарике као контрола) на биолошко- помолошке особине три стоне сорте шљиве (Чачанска рана, Чачанска лепотица и Чачанска најбоља). Испитивања су обухватила најзначајније фенолошке особине (време цветања и зрења), морфолошке карактеристике родних гранчица, клијавост полена in vitro, заметање плодова, морфометријске особине листа и садржај хлорофила, параметре бујности и родности, физичке особине плода (маса плода и коштице, димензије плода), хемијски састав плода (растворљива сува материја, укупне киселине, укупни шећери, шећерни профил, укупни полифеноли, укупни антоцијани, полифенолни профил, антиоксидативна активност, минерални састав), те органолептичке карактеристике плода. Истраживања су обављена у засаду шљиве на Огледном добру „Радмиловац” Пољопривредног факултета, Универзитета у Београду, у периоду од 2013. године до 2015. године, коришћењем стандардне методологије. Подлоге нису утицале на фенофазу цветања, док је време зрења на вегетативним подлогама било 3–5 дана касније у односу на генеративну подлогу. Број цветних пупољака, на дугим и кратким родним гранчицама, био је значајно већи код стабала окалемљених на вегетативним подлогама. Подлога Ферлеј је утицала на највеће иницијално и финално заметање плодова при слободном опрашивању. Подлоге су испољиле статистички значајан утицај на површину и ширину листа, дужину петељке, садржај хлорофила b и каротеноида, док њихов утицај није био значајан на дужину и индекс облика листа, као и на садржај хлорофила a. У односу на сејанце џанарике, све три вегетативне подлоге су се одликовале мањом бујношћу на основу свих проучаваних параметара. У односу на генеративну подлогу, површина попречног пресека дебла у последњој години истраживања је била мања за 28,6% код стабала на подлози Пикси, за 18,1% код стабала на подлози Ферлеј и за 6,4% код стабала на подлози Јулијанка. Све вегетативне подлоге су оствариле значајно вишу родност у поређењу са генеративном подлогом. У односу на џанарику, највећи принос по хектару добијен је на подлози Ферлеј (већи за 58%), а за њом следе подлоге Пикси (већи за 53%) и Јулијанка А (већи за 49%). Подлоге су испољиле статистички значајан утицај на све испитиване физичке особине плода, осим на рандман мезокарпа. Значајно већа маса плода у односу на џанарику добијена је код плодова са стабала окалемљених на подлоге Јулијанка А и Ферлеј. Плодови са стабала окалемљених на сејанцима џанарике су имали највећи садржај растворљиве суве материје. Утицај подлоге на садржај укупних шећера, инвертних шећера, укупних киселина, укупних полифенола, укупних антоцијана и антиоксидативну активност није установљен. У покожици плода идентификовано је 20 полифенолних једињења, a 14 у месу плода. Комбинације сорта/подлога значајно су утицале на садржај већине фенолних једињења у покожици и месу плода. Главнo фенолнo једињење у покожици плода био је рутин, а у месу плода цинаминска киселина и катехин. Највећи садржај глукозе и сахарозе установљен је у плодовима са стабала окалемљених на сејанцима џанарике, а најнижи у плодовима са стабала окалемљених на подлози Јулијанка А. Подлоге су испољиле значајан утицај на садржај калијума, калцијума, бакра, алуминијума, баријума, никла, олова и стронцијума у плоду. Највишу укупну органолептичку оцену добили су плодови са стабала окалемљених на генеративној подлози. На основу добијених резултата може се закључити да су сорте окалемљене на све три испитиване вегетативне подлоге оствариле већу густину цветних пупољака, мању бујност, већу родност и масу плода у односу на сорте гајене на сејанцима џанарике...

The dissertation examines the influence of three clonal rootstocks (‛St. Julien Aʼ, ‛Pixyʼ and ‛Fereleyʼ) and one seedling rootstock (Myrobalan as a control) on the biological and pomological characteristics of three plums cultivars ‛Ţaţanska Ranaʼ, ‛Ţaţanska Lepoticaʼ, and ‛Ţaţanska Najboljaʼ). The research covered the most important phenological characteristics (time of flowering and maturation), morphological properties of fruiting twigs, in vitro pollen germination, fruit set, morphometric characteristics of the leaf and chlorophyll content, tree vigour and productivity parameters, physical characteristics of the fruit (fruit and stone weight, fruit dimensions), chemical composition of the fruit (soluble solids, total acids, total sugars, sugar profile, total polyphenols, total anthocyanins, polyphenolic profile, antioxidant activity, mineral composition), and organoleptic characteristics of the fruit. The research was conducted in the plum orchard at the Experimental Station „Radmilovac” of the Faculty of Agriculture, University of Belgrade in the period from 2013 to 2015, using the standard methodology. The rootstocks did not influence the flowering time, while the time of maturation on clonal rootstocks was from 3 to 5 days later compared to the seedling rootstock. The number of flower buds on long and short fruiting twigs was significantly higher on trees grafted on clonal rootstocks. ‛Fereleyʼ rootstock resulted in the highest initial and final fruit set in open pollination. The rootstocks showed a statistically significant effect on leaf surface area and width, stem length, chlorophyll b and carotenoid content, while their effect on leaf length and shape index, as well as on chlorophyll a content, was not significant. Compared with Myrobalan rootstock, all the three clonal rootstocks were characterised by lower tree vigour, based on all studied parameters. Compared with the seedling rootstock, the trunk cross-sectional area in the last year of the research was 28.6% lower when grafted on ‛Pixyʼ rootstock, 18.1% lower when grafted on ‛Fereleyʼ rootstock, and 6.4% lower on the ‛St. Julienʼ rootstock. All clonal rootstocks resulted in significantly higher yield, compared with the seedling rootstock. Compared with the control rootstock, the highest yield per hectare was obtained on the ‛Fereleyʼ rootstock (58% higher), followed by the ‛Pixyʼ rootstock (53%) and the ‛St. Julien Aʼ rootstock (49%). The rootstocks showed a statistically significant effect on all physical characteristics of the fruit, except for flesh percentage. A considerably larger fruit weight, compared with the Myrobalan rootstock, was obtained in fruits from the trees grafted on the ‛St. Julien Aʼ and ‛Fereleyʼ rootstocks. Fruits from the seedling rootstock had the highest soluble solids content. The influence of rootstocks on the contents of total sugars, inverted sugars, total acids, total polyphenols, total anthocyanins and antioxidant activity was not statistically significant. Twenty polyphenolic compounds were identified in fruit skin, and fourteen were identified in fruit flesh. The cultivar/rootstock combinations had a significant effect on the content of most phenolic compounds in the fruit skin and flesh. The major phenolic compound in fruit skin was rutin, while in fruit flesh these were cinnamic acid and catechin. The highest contents of glucose and sucrose were found in fruits from the trees grafted on the Myrobalan rootstock, while their lowest contents were found in fruits from the trees grafted on the ‛St. Julien Aʼ rootstock. The rootstocks showed a significant effect on the content of potassium, calcium, copper, aluminum, barium, nickel, lead and strontium in the fruit. Fruits from the trees grafted on the seedling rootstock had the highest total organoleptic score of the fruit. Based on the results obtained, it can be concluded that all three examined clonal rootstocks have shown higher density of flower buds, lower tree vigour, higher yield and fruit weight than the Myrobalan rootstock. These rootstocks can be recommended for establishing intensive plum orchards with high density planting system. The best results in terms of yield and fruit size were obtained on all cultivars grafted on the ‛Fereleyʼ rootstock...