Утицај термина дефолијације и асимилационе површине заперака на квалитет и фенолни састав грожђа и вина сорте винове лозе Прокупац

Abstract

Трогодишња истраживања (2014-2016) су обављена у производном засаду винове лозе винарије „Топлички виногради“ код Прокупља и укључивала су испитивање утицаја различитог термина дефолијације и асимилационе површине заперака на квалитет и фенолни састав грожђа и вина сорте винове лозе Прокупац, фенолошка осматрања, показатеље приноса грожђа, механичку анализу грозда и бобице, фенолни састав грожђа и вина, квалитет грожђа и хемијску и сензорну анализу вина. Огледи су постављени по случајном блок систему (RCBD) са три блока и четири третмана по блоку: варијанта I – рана дефолијација у фази цветања 50% отворених цветова; варијанта II – рана дефолијација код величине бобице 3–5 mm, варијанта III – касна дефолијација пред почетак сазревања грожђа и контрола без дефолијације. Третмани дефолијације су значајно утицали на промену укупне лисне површине основних ластара и заперака, број цвасти и гроздова, као и принос грожђа по окцу и развијеном ластару. Највише фенолних једињења идентификовано је у покожици, а најмање у мезокарпу у свим варијантама огледа. Највећи број фенолних једињења у семенкама квантификован је у варијанти I (16), а најмањи у варијанти II (9). У покожици контролног узорка регистровано је 19 фенолних једињења, у варијанти II 14 једињења, док је у варијанти I и варијанти III екстрахован исти број фенолних једињења (16). Највећи број фенолних једињења у мезокарпу добијен је у варијанти II (12), а најмањи у варијанти I (6). Примењена касна дефолијација у фази шарка и рана дефолијација у фази пораста бобица 3–5 mm позитивно је утицала на садржај укупних полифенолних једињења у вину. Највећи садржај шећера у грожђаном соку добијен је у контролној варијанти, а најмањи у варијанти I где је примењена рана дефолијација у фази пуног цветања. Највећу сензорну оцену у просеку добило је вино из варијанте II са дефолијацијом у фази пораста бобица 3–5 mm, а најмању вино из контролног узорка.

The three year investigation (2014–2016) was carried out in a productive vineyard of the Toplicki Vinogradi Winery near Prokuplje, Serbia, and the following parameters were recorded: assimilation area of primary and secondary shoots, phenological observations, grape yield indicators, mechanical analysis of grape clusters and grapes, phenolic composition of grapes and wine, grape quality, as well as chemical and sensory analysis of wine. The trials were set in a random complete block design (RCBD) with three blocks and four treatments per block: variant I – early defoliation at the flowering stage when 50% of the flowers were open, variant II – early defoliation at the stage when the grape size was 3 to 5 mm, variant III – late defoliation at veraison, and control – no defoliation. Defoliation treatments significantly affected number of flower and grape clusters, as well as grape yield per bud and developed shoot. The highest number of phenols was found in skin, and the lowest one in mesocarp. In seeds, the highest number of phenols was found in variant I (16), and the lowest one in variant II (9). Skin of control variant contained 19 phenols, variant II 14 phenols, while in variants I and III 16 phenols were detected. The highest number of phenols in mesocarp was found in variant II (12), and the lowest one in variant I (6). Late defoliation at veraison and early defoliation at berry size of 3–5 mm positively affected total polyphenols content of wine. The greatest sugar content of grape juice was observed in control variant, and the lowest one in variant I with early defoliation at full flowering. The best sensory graded wine in average was the wine of variant II defoliated at berry size of 3–5 mm , and the worst graded wine was the one from control variant.