Међународни политички положај као одредница спољне политике малих држава: студија случаја Републике Србије од 2000. до 2018. године

Abstract

Спољна политика малих држава се, као последица непостојања кохерентних студија о њима, налази на маргинама изучавања међународних односа. Упркос њиховом све већем броју, видљивости, спољнополитичким успесима и установљеним обрасцима њиховог понашања и деловања, стање се у периоду за нама није променило. Овај рад представља допринос теоријској дебати о значају малих држава за управљање међународним пословима. Чини се то кроз покушај прецизног дефинисања и разврставања различитих група малих држава. Указује се на заједничке особине њихове спољне политике и потенцијале коришћења спољнополитичких стратегија, неправедно резервисаних за ‘крупније’ актере међународних односа. Надоградњом прегршт постојећих анализа усмерених ка описивању спољних политика малих држава, настојимо да задиремо у саму суштину спољнополитичког процеса малих држава, са крајњим циљем постизања научног објашњења. Кључно истраживачко питање овог истраживања, стога, гласи: зашто мале државе бирају различите спољнополитичке стратегије, у истом временском раздобљу, иако су под утицајем истих, или сличних, подстрека и ограничења међународног система? Трагање за одговором вођено је поставкама неокласичног релизма ‘треће врсте’. У овој теорији доказивано преимућство системских фактора утицаја на утврђивање и спровођење спољне политике, уз интервенишућу улогу унутрашњих детерминанти, чини се адекватним оквиром за управљање прибављеним подацима током истраживања. Допуњено је резултатима испитивања значаја одредница спољне политике које проналазимо у деловима великих теорија (grand theories) међународних односа, покушајима изградње опште теорије спољне политике и спољнополитичкој анализи. Искуствена провера истраживачких резултата постигнутих у домену теорије биће учињена применом методе студије случаја на спољну политику Републике Србије у периоду од 2000. до 2018. године. Представљање основних спољнополитичких одредница у различитим раздобљима (2000-2003; 2003-2006; 2006-2008; 2008-2012; 2012-2018) које су пресудно утицале на карактер спољне политике Србије биће допуњено објашњењем одабира различитих спољнополитичких стратегија у односима са великим силама, процесу европских интеграција, очувању територијалног интегритета и суверенитета и сарадњи у региону. Тежиште целокупног теоријско-емпиријског истраживања усмерено је ка доказивању основне претпоставке од које се у раду полази: опажање међународног политичког положаја Републике Србије, као мале државе, било је одлучујућа детерминанта њене спољне политике и избора спољнополитичких стратегија у периоду од 2000. до 2018. године. Надмоћ системских ограничења и подстицаја, предвиђена неокласичним реализмом, биће конкретизована међународним политичким положајем као најважнијом, системском, одредницом спољне политике малих држава. Међународни политички положај се поима у складу са схватањем професора Висковића да су то чиниоци попут: чланства у међународним универзалним и регионалним организацијама, (не)припадности политичким и војним савезима, односа са великим силама, односа са суседима, става према тенденцијама развоја међународних односа (њихово прихватање или супротстављање њима).

The International Relations theories lack coherent studies of the small states’ foreign policy. Despite their increasing number, international visibility, foreign policy successes, and many established patterns of their foreign behavior, that fact hasn’t been changed so far. In order to improve small states’ foreign policy studies and ameliorate them from the point of IR marginality, this paper contributes to the theoretical debate on the importance of small states for global governance. This is done through an attempt of producing precise definition of small state, as well as assembling classification of relevant groups among them. The author envisages the common features of their foreign policy and the potentials of using FP strategies, unfairly reserved for ‘larger’ actors in international relations. By ascending up a handful of existing analyzes aimed at describing the foreign policies of small states, we seek to delve into the very essence of the foreign policy process of small states, with the ultimate goal of achieving a scientific explanation. The key research question of this research, therefore, is: why do small states choose different foreign policy strategies, in the same time period, even though they are influenced by the same, or similar, incentives and constraints from the international system? In seeking for the answer, the author was conducted by the presumptions of the ‘type III’ neoclassical realism. In this theory, the proven ascendency of systemic factors influencing the creation and implementation of foreign policy, with the intervening role of internal determinants, seems to be an adequate framework for managing the data obtained during the research. It is complemented by the results of examining the significance of foreign policy determinants that we find in parts of grand theories of international relations, attempts to build a general theory of foreign policy and foreign policy analysis. Experimental verification of research results achieved in the domain of theory will be done by applying the case study method to the foreign policy of the Republic of Serbia in the period from 2000 to 2018. The description of the basic foreign policy determinants in different periods (2000-2003; 2003-2006; 2006-2008; 2008-2012; 2012-2018) that decisively influenced the character of Serbia's foreign policy will be supplemented by an explanation of the choice of different foreign policy strategies in relations with the great powers, the process of European integration, preservation of territorial integrity and sovereignty and cooperation in the region. The focus of the entire theoretical and empirical research is directed at vindicating the basic premise of the paper: the perception of the international political position of the Republic of Serbia, as a small state, was a crucial determinant of its foreign policy and choice of foreign policy strategies in the period from 2000 to 2018. The preponderance of systemic constraints and incentives, presumed by neoclassical realism, will be specified by the international political position as the most important, systemic, determinant of the foreign policy of small states. The international political position is grasped in accordance with Professor Visković’s comprehension that involves factors such as: membership in international universal and regional organizations, (non) membership in political and military alliances, relations with great powers, relations with neighbors, attitude towards tendencies of the development of international relations (their acceptance or opposition to them).