Врсте и актери исламистичког екстремизма у Нигерији почетком 21. века

Abstract

Предмет истраживања ове дисертације претежно се односни на анализу врста и актера исламистичког екстремизма у Нигерији почетком 21. века. Посебан акценат стављен је на узроке настанка екстремистичких и терористичких организација попут Исламског покрета Нигерије, Боко Харама, Кала-Катоа, Дарул-ислама, покрета Ахмадија и многих других. Истраживаћемо како најдоминантније теорије објашњавају стање у Нигерији и како гледају на појаву екстремистичких групација а као главни ослонац послужиће нам постколонијална перспектива. Приступ истраживању је претежно квалитативан и има теоријски карактер јер ћемо се претежно ослањати на теоријску анализу свих могућих извора који кoји су се са различитог аспекта бавили узрoцима настанка екстремизма, односно врстама и актерима исламског екстремизма у Нигерији. С обзиром да је настанак и еволуција појединих екстремистичких и терористичких организација које ћемо помињати у овом раду а међу којима је и најутицајнија Боко-Харам и даље обавијено велом мистерије, и да смо у самом наслову истраживања јасно дефинисали временско одређење предмета наш задатак би био да обухватимо период од 2001. године до актуелног тренутка. Када говоримо о резултатима овог истраживања можемо рећи да су они довели су до јасне идентификације и дескрипције водећих врста исламистичког ектремизма у Нигерији. Аутор их сврстава у четри групе: сунитски, шитски, екстремизам муслиманске заједнице Ахмадија и екстремизам кураниста. Такође аутор указује на мањкавости водећих теорија које нуде разнолика објашњења о појави овог феномена на територији Нигерије и одговор тражи у великом утицају колонијализма а касније и постклонијалног наслеђа на стварање услова за појаву екстремних и терористичких групација у Нигерији.

This thesis predominantly focuses on analysing types and actors of the Islamic extremism in Nigeria an the beginning of the 21st century. Particular emphasis are put on the causes of emergence of extremist and terrorist organisations such as the Islamic Movement of Nigeria, Boko Haram, Kala-Katoa, Darul-Islam, Ahmadiyya Movement, and many others. The paper will examine the way in which most dominant theories explain the situation in Nigeria and the way they see the genesis of extremist groups, relying on the postcolonial perspective as the main foundation. The approach used for the research is mostly qualitative and theoretic in nature, as we will predominantly rely on theoretic analysis of all possible sources that, from various aspects, examine causes of extremism and types and actors of Islamic extremism in Nigeria. Having in mind that there is still a veil of mystery surrounding the generation and evolution of some extremist and terrorist organisations that will be mentioned in this paper, including the most influential one, Boco-Haram, and that the title of the research clearly defines the timeframe, our task would be to examine the period from 2021 onwards. As regards the results of this research, we may conclude that they enabled clear identification and description of leading types of the Islamic extremism in Nigeria. The Author divides them into four groups: Sunni extremism, Shi’a extremism, Ahmadiyya Muslim community extremism and Quranists extremism. Moreover, the author indicates shortcomings of leading theories offering various explanation for the generation of this phenomenon on the territory of Nigeria and searches for the answer in the great impact of colonialism and later in the postcolonial heritage impact on creation of conditions for emergence of extremist and terrorist groups in Nigeria.