Show simple item record

dc.contributor.advisorJokić, Jasmina
dc.contributor.otherPesikan-Ljustanovic, Ljiljana
dc.contributor.otherDelić, Lidija
dc.contributor.otherPerić, Dragoljub
dc.creatorDrakulić, Kozić, Nataša
dc.date.accessioned2021-09-23T09:56:25Z
dc.date.available2021-09-23T09:56:25Z
dc.date.issued2021-07-19
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija161916098838437.pdf?controlNumber=(BISIS)117773&fileName=161916098838437.pdf&id=17744&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=117773&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije161916107987346.pdf?controlNumber=(BISIS)117773&fileName=161916107987346.pdf&id=17745&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/18494
dc.description.abstractProblem rodnog identiteta i načini njegovog pomeranja u srpskim usmenim epskim pesmama kompleksan je i u nauci nedovoljno istražen. Ova tema sistematičnije je razmatrana kada je reč o obrednoj lirici, oblicima obrednog prerušavanja i aspektima obrednog teatra. Iako interesovanje za motiv maskiranja muškarca u ženu, odnosno žene u muškarca nije novo, nedostajalo je analitičko i sintetičko sagledavanje njegove prirode i značenja na široj građi, u kontekstu poetičkih načela usmene epike. Istraživanje je sprovedeno na zbirkama usmenih epskih pesama predvukovskog perioda (Narodnim pesmama u zapisima XV–XVIII veka Miroslava Pantića, Erlangenskom rukopisu, Narodnim pjesmama iz starijih, najviše primorskih zapisa Valtazara Bogišića), zatim Pjevaniji crnogorskoj i hercegovačkoj Sime Milutinovića Sarajlije i ukupnom korpusu beleženja Vuka Stefanovića Karadžića (bečkom i državnom izdanju, te pesmama iz njegovih neobjavljenih rukopisa). Pored toga, kao kontekst proučavanja zahvaćena je obimnija građa (postvukovska beleženja epike, ali i širi žanrovski obuhvat) uz konsultovanje Indeksa motiva narodnih pesama balkanskih Slovena Branislava Krstića. Za patrijarhalnu kulturu karakteristična je podela na feminine i maskuline društvene uloge, pri čemu se žena prevashodno poima kao negativna strana niza dihotomija; ona je najčešće predstavnik prirodnih, telesnih, iracionalnih načela, i kao takva potčinjena je „kulturnom”, „duhovnom” i „razumnom” muškarcu. Zbog fiziološke predispozicije da rađa, njen delokrug ograničen je na zatvoren prostor, poslove u kući i uskom krugu oko nje, što je uslovljeno obavezom vaspitavanja dece, dok su otvoreni ambijent, državničkosveštenička, ratnička i zemljoradnička funkcija rezervisani za pripadnike „jačeg” pola. Pri tome, treba imati na umu činjenicu da je ovakva podela uopštena, te da u usmenoj književnosti nailazimo na niz primera koji ukazuju na racionalnost junakinja (verne sestre, ljube, stare majke). Uostalom, motiv delije devojke, odnosno žene ratnice, direktno opovrgava ovakav normativ, ali je propraćen uslovima koji dopuštaju odstupanje od ustaljenog reda stvari kroz inverziju i travestiju. Strogo utvrđen kodeks ponašanja izokretan je jedino u prazničnoj atmosferi obreda, ali i tada prema propisima zajednice. Baba/ mlada/ snaška neizostavan je deo koledarske povorke, a podrazumeva prerušavanje mladića u nevestu ili staricu, dok Lazar, odnosno kralj i barjaktar imaju povlašćen status u lazaricama, to jest kraljicama, a iziskuju preoblačenje devojaka u momke, sve s ciljem da se u istopolnim grupama predstave i muškarac i žena. U srpskim usmenim epskim pesmama do zamene rodnog identiteta dolazi kad je uobičajeni red stvari poremećen, u specifičnim situacijama koje onemogućavaju održanje šireg ili užeg kolektiva. Stoga nam se učinilo svrsishodnim da prerušenog epskog junaka, deliju devojku i ženu ratnicu posmatramo s obzirom na tročlanu shemu obreda prelaza i u njenim okvirima odredimo preliminalnu, liminalnu i postliminalnu fazu. Elementi inicijacije potvrđuju vezu između usmenih epskih pesama gde je zastupljen motiv maskiranja muškarca u ženu i žene u muškarca s obrednom lirikom i praksom, kao i sveukupnom tradicijskom kulturom. Izlazak iz sopstvenog domena moći ima jasan cilj očuvanja zajednice i njenih principa. Analizirajući epsku građu utvrdili smo uzroke zamene rodnog identiteta, otkrili ko se maskira, odnosno kakve karakteristike poseduje, istakli kojim se postupcima premodeluje telo, kako se osoba ponaša dok deluje incognito i na koji se način vraća prvobitnoj ulozi. Time je otvorena mogućnost izrade zajedničke morfologije i tipologije ovih pesama, na osnovu koje je izveden zaključak da promena rodnog obeležja epskog junaka, odnosno delije devojke i žene ratnice može uticati na transformaciju sižejnog modela usmene epske pesme. Pošto je kategorija roda socijalno obeležena, motiv maskiranja muškarca u ženu i žene u muškarca posmatran je u kontekstu šireg motiva socijalnog prerušavanja, kao njegova podvrsta. Telesne transformacije, propraćene promenama u ponašanju, imaju smehovnu i erotsku dimenziju, posebno kad maskirani epski junak, odnosno delija devojka i žena ratnica stupe u fizički kontakt s pripadnikom istog pola, koji nije svestan autentičnog identiteta osobe pored sebe. Kada je reč o metodologiji, građa je tumačena u kontekstu studija: Obredi prelaza Arnolda van Genepa, Mistična rođenja, Sveto i profano, Mefistofeles i androgin Mirče Elijadea, The Ritual Process. Structure and Anti-Structure (Obredni proces. Struktura i antistruktura), Od rituala do teatra: ozbiljnost ljudske igre Viktora Tarnera i Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse Mihaila Bahtina, s ciljem da se pokaže kako pomeranje rodnog obeležja u srpskim usmenim epskim pesmama donekle funkcioniše poput obreda prelaza. Tragovi karnevalske atmosfere naziru se u škakljivim situacijama u čijoj je osnovi fizički „nedostatak”; neposedovanje grudi kod epskog junaka, odnosno snage, potencije, kada je reč o deliji devojci i ženi ratnici. Izvor moći nalazi se u maski koja se stavlja samo kad je neophodna, a skida u trenutku dosezanja višeg cilja. Činjenica da preobučeni muškarac, odnosno prerušena žena jednako dobro funkcionišu u okvirima novog, privremeno osvojenog delokruga potvrđuje tezu da je rod društveni konstrukt. Ipak, primeri naše građe pokazuju da do njegove dekonstrukcije u srpskim usmenim epskim pesmama uglavnom ne dolazi, te da se granice roda ne menjaju, već se, naprotiv, iznova potvrđuju tipičnim demaskiranjem i povratkom u prvobitno stanje stvari.sr
dc.languagesr (cyrillic script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Филозофски факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectMuško, žensko, pol, rod, identitet, maskiranje,srpske usmene epske pesme, obredi prelaza,inicijacija, karnevalizacijasr
dc.titleMaskiranje muškarca u ženu i žene u muškarca kao vid zamene rodnog identiteta u srpskim usmenim epskim pesmamasr
dc.typedoctoralThesissr
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dcterms.abstractЈокић, Јасмина; Делић, Лидија; Перић, Драгољуб; Песикан-Љустановиц, Љиљана; Дракулић, Козић, Наташа; Маскирање мушкарца у жену и жене у мушкарца као вид замене родног идентитета у српским усменим епским песмама; Маскирање мушкарца у жену и жене у мушкарца као вид замене родног идентитета у српским усменим епским песмама;
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/76001/Izvestaj_komisije_11437.pdf
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/75998/Disertacija_11437.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_18494


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record