Show simple item record

dc.contributor.advisorMarkovic, Maja
dc.contributor.otherPaunović, Tatjana
dc.contributor.otherDelić, Vlado
dc.contributor.otherSredojevic, Dejan
dc.contributor.otherMarkovic, Maja
dc.creatorJakovljevic, Bojana
dc.date.accessioned2021-09-23T09:56:22Z
dc.date.available2021-09-23T09:56:22Z
dc.date.issued2021-04-28
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija160932863215136.pdf?controlNumber=(BISIS)117413&fileName=160932863215136.pdf&id=17408&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=117413&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije160932865720667.pdf?controlNumber=(BISIS)117413&fileName=160932865720667.pdf&id=17409&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/18490
dc.description.abstractOva disertacija predstavlja eksperimentalnu korpusnu studiju koja se bavi temporalnim odlikama graničnih segmenata prozodijskih jedinica u engleskom i srpskom jeziku, fokusirajući se prvenstveno na proces finalnog duženja (Byrd – Saltzman, 2003) u intonacijskim frazama. Prema formalnim pristupima proučavanju prozodije, najbitnija razlika između intonacijske fraze u engleskom i srpskom jeziku tiče se prominentnosti osnovnog tona na desnoj granici intonacijske fraze koja sadrži finalni informacioni fokus (Ladd, 2008 [1996]; Godjevac, 2000). Finalni informacioni fokus u engleskom jeziku odlikuje značajna prominentnost osnovnog tona, te je osnovni ton pouzdan pokazatelj desne granice intonacijske fraze kako u slučaju uzlazne, tako i u slučaju silazne intonacije. S druge strane, finalni informacioni fokus u srpskom jeziku prvenstveno je označen temporalnim odlikama govornih segementa, dok je prominentnost osnovnog tona informativna isključivo u slučaju uzlazne intonacije. Stoga, glavni cilj ovog istraživanja jeste da utvrdi stepen i opseg finalnog duženja u engleskom i srpskom jeziku, te da dalje ukaže na prirodu odnosa između prominentnosti osnovnog tona i finalnog duženja uopšte budući da oba obeležja markiraju desnu granicu intonacijske fraze (Wang – Hirschberg, 1992; Ladd, 2008 [1996]; Selkirk, 2005). Pored finalnog duženja, u disertaciji se takođe analizira ponašanje pauza u engleskom i srpskom jeziku, pri čemu je akcenat stavljen na njihovu interakciju sa ostalim temporalnim odlikama intonacijske fraze. Istraživanje se zasniva na akustičkoj analizi govornog korpusa. U oba jezika, korpus obuhvata okvirno jedan sat govora, a čine ga tekstovi koje čitaju dve glavne ispitanice: jedna izvorna govornica engleskog jezika i jedna izvorna govornica srpskog jezika. Obe ispitanice su profesionalni spikeri, a korpusi su uporedivi u pogledu brzine artikulacije, tematike i kvaliteta snimaka. Snimci su analizirani u programu Praat (Boersma – Weenink, 2017; verzija 6.0.29), a merenja su vršena u prozodijskim jedinicama definisanim u skladu s formalnim pristupima proučavanju prozodije i sintaksičko-prozodijskim interfejsom. Rezultati merenja su statistički obrađeni. Rezultati koji se tiču glavnih ciljeva istraživanja, testirani su na manjim govornim korpusima koje čine tekstovi koje je čitalo pet engleskih i pet srpskih ispitanika, koji su takođe profesionalni spikeri. Glavni rezultati istraživanja pokazali su da se engleski i srpski jezik razlikuju kako u pogledu stepena, tako i u pogledu opsega finalnog duženja. U slučaju rime finalnih postakcenatskih slogova, kako naglašenih, tako i nenaglašenih, stepen duženja veći je u engleskom jeziku, dok je u slučaju rime nefinalnih naglašenih slogova, stepen duženja veći u srpskom jeziku. Takođe, u srpskom jeziku primećen je i širi opseg duženja, koje pored rime finalnog sloga višesložne prozodijske reči pred granicom intonacijske fraze, obuhvata i rimu nefinalnog naglašenog, kao i rimu svih postakcenatskih nenaglašenih slogova između njih. S druge strane, u engleskom jeziku postakcenatski nefinalni nenaglašeni slogovi ne podležu finalnom duženju. Budući da se finalno duženje manifestuje kako kroz stepen, tako i kroz opseg duženja, dobijeni rezultati pokazuju da je proces finalnog duženja prominentniji u srpskom jeziku, te se može posmatrati kao kompenzacija za odsustvo prominenentnosti osnovnog tona.sr
dc.languagesr (latin script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Филозофски факултетsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Technological Development (TD or TR)/32035/RS//
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectLingvistika, fonologija, prozodija / finalno duženje, pauze, prozodijske jedinice, sintaksičko-prozodijski interfejs, govorni korpus, akustička analiza, engleski jezik, srpski jezik, fonologija, prozodijasr
dc.titleTemporalne odlike graničnih segmenata prozodijskih jedinica u engleskom i srpskom jeziku: korpusno istraživanjesr
dc.typedoctoralThesissr
dc.rights.licenseAttribution-NonCommercial-ShareAlike
dcterms.abstractМарковиц, Маја; Делић, Владо; Марковиц, Маја; Пауновић, Татјана; Средојевиц, Дејан; Јаковљевиц, Бојана; Темпоралне одлике граничних сегмената прозодијских јединица у енглеском и српском језику: корпусно истраживање; Темпоралне одлике граничних сегмената прозодијских јединица у енглеском и српском језику: корпусно истраживање;
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/75989/Izvestaj_komisije_11432.pdf
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/75988/Disertacija_11432.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_18490


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record