Perspektive razvoja i institucionalizacije treće misije univerziteta

Abstract

Predmet istraţivanja doktorske disertacije odnosi se na društveno ekonomski kontekst reforme visokog obrazovanja. Dodatno, ukazuje se na znaĉaj sveprisutnijih diskusija o implementaciji treće misije univerziteta. Ukazano je na aktuelnu problematiku odnosa nastave i istraţivanja kao osnovnih misija univerziteta, kao i njihov odnos sa tzv. trećom misijom univerziteta koja u najširem smislu podrazumeva odnos univerziteta i okruţenja. Poseban osvrt dat je na aktuelnu problematiku ekonomske i civilne dimenzije treće misije univerziteta iz razloga što se treća misija univerziteta neretko poistovećuje sa komercijalnom i trţišnom usmerenošću u okviru stvaranja preduzetniĉkih univerziteta. Iako je ekonomska dimenzija dominantnija u odnosu na civilnu dimenziju, treća misija univerziteta ne bi trebalo da se koristi kao sinonim za razvoj preduzetniĉkog obrazovanja. U tom okviru promene u akademskoj profesiji izazvane spoljašnjim ĉiniocima podrazumevaju s jedne strane zahteve za preduzetniĉki usmerenim nastavnicima u okviru razvoja ekonomske dimenzije treće misije univerziteta, dok se s druge strane u okviru razvoja civilne dimenzije treće misije univerziteta istiĉe znaĉaj i uloga nastavnika u promovisanju javnog delovanja i zalaganja u zajednici. Iako postoje brojne razlike u odnosu na realizaciju ekonomske i civilne dimenzije treće misije univerziteta, znaĉajane karakteristike koje povezuju ekonomsku i civilnu dimenziju treće misije univerziteta podrazumevaju: (a) pridavanje većeg znaĉaja odnosu univerziteta i okruţenja; (b) realizacija obe dimenzije zasniva se na savremenoj paradigmi uĉenja u okviru konstruktivistiĉke paradigme uĉenja, (c) usmerenost na onog koji uĉi, umesto na sadrţaj, i konaĉno; (d) oba koncepta ukazuju na znaĉaj iskustvenog uĉenja. Osnovni cilj istraţivanja odnosio se na ispitivanje percepcije univerzitetskih nastavnika i saradnika, kao i studenata Univerziteta u Novom Sadu o trećoj misiji univerziteta, prvenstveno njenoj civilnoj dimenziji koja je manje prouĉena. Istraţivanje je sprovedeno na uzorku od 1048 ispitanika koji su ĉinile dve razliĉite grupe ispitanika: univerzitetski nastavnici isaradnici (466), kao i studenti (582) Univerziteta u Novom Sadu. Ispitanici su popunili upitnik koji se primarno odnosio na civilnu dimenziju treće misije univerziteta, ali su bila ukljuĉena i pitanja o ekonomskoj dimenziji, kao i ostalim misijama univerziteta. Rezultati istraţivanja ukazuju na to da obe grupe ispitanika istim redosledom pridaju znaĉaj razliĉitim misijama univerziteta. TakoĊe, srednje vrednosti pokazuju da nastavnici i saradnici pridaju veći znaĉaj svakoj od misija u odnosu na studente. Obe grupe ispitanika potvrĊuju tezu da nastavnici saradnici i studenti najveći znaĉaj pridaju obrazovnoj misiji univerziteta, odnosno nastavnoj delatnosti univerziteta. Kada je reĉ o civilnoj misiji univerziteta kao dimenziji treće misije univerziteta ona zauzima drugo mesto, treće zauzima izvrsnost u produkciji nauĉnih saznanja dok je doprinos ekonomskom rastu i razvoju univerzitetska misija koja je dobila najmanju proseĉnu vrednost (iako takoĊe ima visoku proseĉnu vrednost). Uvaţavajući ĉinjenicu da su zahtevi za institucionalizacijom treće misije univerziteta i dalje u okvirima regulisanja zakonodavnog okvira istraţivanjem je ispitana i spremnost nastavnika za promene u radu. Rezultati ukazuju na visoku motivisanost za promene u radu koje podrazumevaju saradnju sa kolegama kao i proaktivnost u uvoĊenju promena. Najveću poteškoću u okviru spremnosti za promene u radu predstavlja spoljašnje motivisano uvoĊenje promena. Dobijeni razultati ukazuju na to da je s jedne strane visoko vrednovana stavka da univerzitetski nastavnici treba da budu model i uzor društveno odgovornih i aktivnih graĊana, kao i ĉinjenica da je najniţu vrednost dobila stavka za tvrdnju da nastavu ne treba opterećivati podsticanjem zalaganja studenata u zajednici što upućuje na znaĉaj koji se pridaje dimenziji javne angaţovanosti predstavnika akademske zajednice. Rezultati sprovedenog empirijskog istraţivanja moći će da posluţe kao polazna osnova za buduće analize treće misije univerziteta. Ovim istraţivanjem, pored toga što se doprinosi teorijskom pedagoškom istraţivaĉkom radu, postavljaju se i osnove za uvoĊenje inovacija u pedagošku praksu. Dodatno, istiĉe se i znaĉaj praktiĉnih implikacija treće misije univerziteta koje podrazumevaju vrednovanje doprinosa široj društvenoj zajednici prilikom izbora u zvanje kada je reĉ o univerzitetskim nastavnicima. Kada je reĉ o studentima vrednovanje se predlaţe prilikom upisa na više nivoe obrazovanja. Predstavljanjem rezultata prethodnih istraţivanja i projekata doprinosi se aktuelizaciji novog istraţivaĉkog polja u pedagogiji (na primer, treća misija moţe da se posmatra kao osnov akademske profesije i odgovornost univerzitetskih nastavnika u razvoju univerziteta, kao i znaĉaj povezivanja univerziteta sa lokalnom zajednicom). Prouĉavanje modela uĉenja zalaganjem u zajednici sve više dobija na znaĉaju, ali je istovremeno i pun kontroverzi, ne samo kao model iskustvenog uĉenja, već i u kontekstu jedne inovativne pedagogije. Uz to ekonomska dimenzija treće misije i (ne)potreba uvoĊenja preduzetniĉkog obrazovanja predstavljaju znaĉajno istraţivaĉko polje. Primeri realizovanih meĊunarodnih projekata koji se bave trećom misijom univerziteta pruţaju dobru polaznu osnovu za unapreĊenje prakse. Po uzoru na radove inostranih autora institucionalni okvir za razvoj treće misije u Republici Srbiji ukljuĉuje tri stuba razvoja: transfer tehnologija i inovacija, celoţivotno obrazovanje, kao i društveno angaţovanje ĉlanova akademske i nauĉne zajednice. Budućnost će pokazati smer perspektiva razvoja svakog od tri stuba razvoja treće misije univerziteta, a znaĉajnu ulogu u tom procesu imaju univerzitetski nastavnici i saradnici.