Одржавање личних контаката родитеља и сродника са дететом

Abstract

Предмет докторске дисертацијe je анализа правa на одржавање личних контаката родитеља и сродника са дететом. Основни циљ који се жели постићи је евентуални допринос који ова докторска дисертација може дати у наредном периоду у циљу што ефикаснијег остваривања права на одржавање личних контаката родитеља и сродника са дететом. У уводу се наводе разлози за изучавање ове теме, затим методолошки приступ (употреба историјског метода, позитивноправног метода, упоредног метода, анализе садржаја, социолошког метода, статистичког метода, индуктивног метода), хипотезе од којих се полази и очекивани научни допринос докторске дисертације. У општем делу, у првој глави, применом историјске методе извршен је историјски приказ регулисања односа родитеља и деце у Србији од 1844. године до данас. Посматран је настанак и постојање права на контакт кроз различите историјске периоде. У другој глави општег дела извршена је анализа међународних аката и упоредно- правна анализа права на одржавање личних контаката родитеља и сродника са дететом у петнаест других земаља. У посебном делу прве главе извршена је анализа домаћих прописa којима се регулише право на контакт детета са родитељима, сродницима и блиским лицима (Устав, Породични закон, Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, Закон о извршењу и обезбеђењу, Закон о социјалној заштити, Правилник о организацији, нормативима и стандардима рада центра за социјални рад). У посебном делу друге главе извршен је приказ и анализа права детета (начело најбољег интереса детета, право детета да зна своје порекло, право детета на одржавање контаката са родитељем са којим не живи и са другим блиским лицима, право детета да не буде одвојено од својих родитеља, право детета на сопствено мишљење и право на уважавање његовог мишљења, право детета на заштиту од насиља, запостављања или немарног поступања) са аспекта права детета на одржавање личних контаката са родитељима, сродницима и блиским лицима. У трећој глави разматрају се неки од фактора који утичу на квалитет и квантитет контаката са дететом. Разматра се утицај синдрома „отуђења” и међусобни сукоби родитеља, географска удаљеност, материјална ситуација родитеља, плаћање, односно неплаћање алиментације, дискриминација родитеља по питању остваривања права на контакт, као фактори који утичу на квалитет и квантитет контаката. У четвртој глави извршена је анализа и истраживање права на контакт у случајевима одрастања детета са једним родитељем, и то у случају: развода родитеља, права на контакт невенчаних очева, права на контакт са родитељем који је у затвору, право на истину о очинству и право на контакт са биолошким оцем. У петој глави извршена је анализа и истраживање остваривања права на контакт у случајевима одвајања детета од биолошке породице. У овој глави извршена је подела на две целине, и то: први део који се односи на децу смештену у хранитељским породицама и домовима, док се други део односи на право на контакт деце која се налазе у васпитним, васпитно-поправним установама и у затвору за малолетнике. У шестој глави приказано је право детета на контакте са сродницима и блиским лицима. У овој глави анализирани су законски прописи права на контакт детета са братом и сестром, бабом и дедом и осталим сродницима и блиским лицима, анализирана је судска пракса остваривања права на контакт детета са братом и сестром, бабом и дедом и осталим сродницима и блиским лицима, као и подаци појединих центара за социјални рад о смештају браће и сестара у исте несродничке хранитељске породице, односно о проценту нераздвајања браће и сестара приликом смештаја у несродничке хранитељске породице. У седмој глави је извршен приказ неких посебних поступака у остваривању права на одржавање личних контаката родитеља и сродника са дететом, и то: лишавање родитељског права, модели контаката и међународне отмице детета са аспекта остваривања права на контакт. Глава осам анализира поступање центара за социјални рад у поступцима остваривања права на контакт, као и податке појединих центара за социјални рад и Дома за децу и младе „Душко Радовић” у Нишу. У овој глави врши се и анализа резултата анкетирања запослених у појединим центрима за социјални рад и Дома за децу и младе „Душко Радовић” у Нишу, њихови лични ставови о питањима битним за тему докторске дисертације. У деветој глави је извршена анализа и приказ примене медијације и саветовања као начина решавања спорова у вези са остваривањем права на контакт детета. Вансудско решавање ове врсте спорова је изузетно значајно, не само због растерећења судова, већ и због елиминисања могућих компликација у фази извршења, а до којих најчешће не долази када је решење постигнуто уз договор страна. У десетој глави је извршена анализа и приказ поступања судова у споровима у којима се одлучује о остваривању права на контакт, као и подаци за поједине општине и градове о томе у ком проценту су деца након развода додељена мајци, оцу, мајци и оцу или другим лицима, односно установи. У овој глави су анализирани и поједини критеријуми за доношење пресуде када се одлучује о томе са којим ће родитељем дете живети и како ће одржавати контакт са другим, и то: критеријум нераздвајања деце, споразум родитеља и мишљење детета, као и анализа изрицања привремених мера у парници. У једанаестој глави је извршена анализа поступања појединих судова у поступцима извршења права на контакт, анализирана је судска пракса и подаци појединих судова о броју поднетих предлога за извршење пресуда о праву на контакт, као и просечно трајање поступака извршења у појединим судовима. Саставни део свих глава у раду је и приказ судске праксе (домаће, стране и међународне), у споровима који се конкретно односе на питања која се анализирају у појединим главама, а која су битна са аспекта остваривања права на контакт са дететом. У закључку су сумирани резултати и дати предлози за евентуалне измене које би допринеле ефикаснијем остваривању права на контакт. До сада о овој теми није било озбиљнијих радова.