Хеуристика Речника технологије и југословенска криза 1979-1982. у контексту успона постмодерне културе

Abstract

Докторска дисертација ,,Хеуристика Речника технологије и југословенска криза 1979–1982. у контексту успона постмодерне културе” обухвата петогодишње мултидисциплинарно истраживање историјске и тренутне мултикултуралне рецепције Речника технологије у контексту његовог хеуристичког потенцијала. Речник технологије објављен је 1981. као посебан тематски број часописа Видици. али је већ наредне године политички инкриминисан због идеолошког читања његове кодиране херменеутике технологије. Ово истраживање суочава нас са проблемом схватања интелектуалног склопа и разумевања духа времена у коме се Речник технологије појављује. Временски оквир у том смислу обухвата тренутак у коме је објављен, до сада врло оскудно истражен ужи период југословенске кризе (1979–1982), прве одзиве на садржину Речника, као и питање његовог антиципаторског потенцијала. Идеолошка осуда Речника технологије је била толико јака да се протегла и на период после окончања изградње социјализма тако да је провео тридесет и три године у забораву све до 2014. када је организован први научни скуп посвећен дијахронијском сагледавању овог списа што га је поставило у жижу обновљеног теоријског и академског интересовања. Српска хуманистичка мисао о технологији обликовала се још у делу Доситеја Обрадовића, али се та традиција у време друге Југославије скоро потпуно потискује. Зборник Технологија објављен 1980. као теоријска припрема Речника технологије представља обнову овог тока и први зборник филозофије технологије у српској култури. Речник технологије у томе има битно место јер мисли о технологији даје посебне теоријске и практичне одлике које се не могу наћи у списима тог времена. Он је исписан руком и илуминисан што одступа од продукције не само тог времена и парадоксално следи српски премодерни стваралачки канон бавећи се модерном мисли о технологији. Своје тумачење технолошке цивилизације Речник технологије даје кроз хипертекстуалну структуру сто шездесет и две речничке одреднице и разумевање преко сто педесет аутора које наводи. Он даје самосвојну антрополошку перспективу да се есхатологија технологије у неким својим тачкама не разликује од теолошких образаца који у много чему понављају своје премодерне изворе. У томе се огледа одважни постмодерни карактер овог дела који је снажно појачан чињеницом да овај рукопис у складу са средњовековним каноном и постмодерним концептом „смрти аутора” није потписан у отвореном коду. Циљ ове студије је да испита хеуристички потенцијал првог и за сада јединог речника посвећеног цивилизацијском разматрању технологије. Истраживање полази од идеје да сваки преломни историјски тренутак захтева речник који ће кроз разумевање промене парадигме покушати да пружи одговор на из тога произашлу кризу. Речник је у технологији коју не сматра само техничком већ и друштвеном појавом видео кризу личности и стога је разумевање проблема усмерио ка сагледавању језика, филозофије, уметности, теологије и технологије. Због тога га није лако одредити у формалном и значењском смислу и отуда је ово дело било неопходно промислити из перспективе укрштаја низа области и дисциплина. У дисертацији се указује на истовремено национални и универзални карактер Речника технологије што се потврђује у више равни истраживања и остварених научних резултата. Он је испитиван кроз рад на три научне конференције (две националне и једну међународну), кроз два зборника од националног и једног зборника (на енглеском језику) од истакнутог међународног значаја, ауторску изложбу с каталогом уз научну рецензију, документарном филму представљеном у више земаља, неколико научних радова објављених у земљи и иностранству, представљању Речника технологије на домаћим и међународним научним скуповима, као и предавањима у земљи и иностранству. Намера овог вишегодишњег истраживања је да на мултидисциплинарној равни понуди свеобухватно разумевање комплексности Речника технологије полазећи од друштвено-политичке историје до антропологије технологије, обухватајући у ширем смислу политичко, херитолошко-уметничко, социолингвистичко, премодерно- постмодерно, теолошко-технолошко читање овог дела. Рад у том смислу представља и актуелизацију садржаја које доноси Речником и покушај да се кроз његову оптику на крају сагледа матица догађаја који се јављају на обзору нових технологија у контексту успона постмодерне културе краја XX и почетка XXI века.

The doctoral dissertation “Heuristics of Dictionary of Technology and the Crisis of Yugoslavia1979–1982 in the context of the rise of postmodern culture” includes five years of multidisciplinary research and evaluation of historical and contemporary multicultural reception of Dictionary of Technology in the light of its heuristic potential. Dictionary of Technology was published in 1981 as a special thematic issue of the journal Vidici, but it was politically supressed the following year due to the ideological reading of its coded hermeneutics of technology. This research needs to address the intellectual context and the spirit of the time Dictionary emerged in. Therefore, the study of Dictionary includes the scarcely researched period of Yugoslav crisis (1979–82), the first responses to its content, as well as the question of its anticipatory potential. The ideological condemnation of Dictionary of Technology was so strong that it extended beyond the end of the construction of socialism. Thus, this document spent thirty-three years in oblivion until 2014 when the first scientific conference dedicated to the diachronic examination of the script happened, placing it in the focus of the renewed theoretical and academic interests. Serbian humanistic thought about technology was shaped initially in the work of Dositej Obradovic, but this tradition was almost completely suppressed during the time of the second Yugoslavia. The volume Technology published in 1980 as a theoretical preparation of Dictionary of Technology represents the renewal of this flow and the first volume of philosophy of technology in Serbian culture. Dictionary of Technology holds a special place in this stream of ideas because it renders technology through special theoretical and practical approaches that cannot be found in the writings of that time. It is handwritten and illuminated which deviates from the production of that time; while addressing the modern thought about technology it paradoxically follows the Serbian premodern creative canon. Interpretation of technological civilization given by Dictionary of Technology has the hypertextual structure of one hundred and sixty-two terms and it refers comprehensively to over one hundred and fifty authors. It gives a distinct anthropological perspective that the eschatology of technology is in some aspects indistinguishable from theological patterns that, in many respects, repeat their premodern sources. This reflects the bold postmodern character of this work, strongly reinforced by the fact that this manuscript was not signed in accordance with the medieval canon and the postmodern concept of “author’s death”. The aim of this study is to examine the heuristic potential of the first and until now the only dictionary dedicated to the civilizational comprehension of technology. The research starts with the idea that every critical historical moment requires a dictionary that tries to respond to the crisis of a paradigm shift by understanding it. By considering technology not only a technical but also a social phenomenon, Dictionary perceived a crisis of selfhood and therefore focused its understanding of the problem on the perception of language, philosophy, art, theology, and technology. Hence, it is not easy to define it in formal and meaning sense, and that is why it was necessary to rethink this work from the perspective of the intersection of a number of fields and disciplines. The dissertation points at the simultaneous national and universal character of Dictionary of Technology, which is confirmed at several levels of the research and scientific results. Dictionary was field tested through three scientific conferences (two national and one international), two national and one internationally recognized publications, an author’s exhibition with a catalogue with scientific review, a documentary presented in several countries, several scientific papers published in the country and abroad, presentation of Dictionary at national and international scientific conferences, as well as lectures at home and abroad. The purpose of this multi-year research is to offer, on a multidisciplinary level, a comprehensive understanding of the complexity of Dictionary of Technology, from socio-political history to anthropology of technology, including in a broad sense political, heritological-artistic, sociolinguistic, premodern-postmodern, theological-technological readings of this work. This work is in this sense also an actualization of the content brought by Dictionary and an attempt to finally look through its optics into the matrix of events occurring on the horizon of new technologies in the context of the rise of postmodern culture of the late 20th and the early 21st century.