Show simple item record

Design and planning of the early Bizantine city-Justiana Prima (Caričin grad?)

dc.contributor.advisorRadić, Radivoj
dc.contributor.otherStanković, Vlada
dc.contributor.otherStevović, Ivan
dc.contributor.otherIvanišević, Vujadin
dc.creatorZdravković, Vladan M.
dc.date.accessioned2021-06-11T09:35:01Z
dc.date.available2021-06-11T09:35:01Z
dc.date.issued2021-05-25
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=8168
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:23822/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=39374345
dc.identifier.urihttps://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/18364
dc.description.abstractОснивање Царичиног града на месту где пре тога није постојало насеље и на којем се након гашења живота у том рановизантијском граду насељеност није никада повратила, пружа нам могућност подробног испитивања урбаног планирања односно начина на који је град осмишљен с почетка VI века као и прилику да у планерски пројектованој урбаној агломерацији разазнамо поједине примењене архитектонске процедуре током његове изградње. Разматрање теме оснивања новог града у касној антици и рâној Византији неизоставно укључује шири методолошки приступ који се односи пре свега на постављање исправног историографског оквира у којем је град подигнут, који даје околности у којима је такво насеље организовано али и циљеве који су хтели да се постигну његовим оснивањем. Разнородност грађевинских програма остварених у више царских владавина пре Јустинијановог renovatio imperii као громогласног контекста урбаног и архитектонског препорода у време његове власти, омогућило је поређење не само обимности и карактера грађевинских кампања него и издвајање оног дела таквих владарских програма који су се односили на царске грађевинске програме у ужем смислу односно на архитектонске подухвате који су омогућавали остварење политичких циљева и доприносили снажењу империјалног култа. У том смислу посебна пажња је посвећена царским патронатима исказаним према родним провинцијама и градовима односно насељима која су изнедрила цареве као категорији царских грађевинских програма у оквиру којих је Јустинијан изградио и Царичин град (Јустинијану Приму ?) надомак родног села Таурисион у Средоземној Дакији. Циљ овог рада био је да се успостави исправније сагледавање империјалних програма у завичајној провинцији Јустина и Јустинијана где је у име првог цара краткотрајне династије спроведен патронат над градовима Средоземне Дакије док је Јустинијан осмислио свој програм урбане обнове и административне рестаурације дијецезе Дакије у целини, који је крунисан изградњом Јустинијане Приме као њене црквене и у извесном обиму цивилне престонице. Консолидација безбедносних прилика у дијецези и посебно на њеној дунавској граници утицала је на укупни фортификацијски програм Царичиног града који се није зауставио само на градском периволосу него је подразумевао и изградњу више нових тврђава и обнову већ постојећих, које су браниле прилазе новој престоници покрајине. Политички задатак који је Јустинијана Прима имала да оствари јесте учвршћење црквене номенклатуре у дијецези и њено потпуно одвајање од Солунског викаријата кроз оснивање сопственог архиепископата док је у питањима цивилне управе један мањи део административних капацитета који се односе на становништво Дакије можда био измештен из префектуре у Солуну. Напоредо разматрање процедура приликом оснивања неколико градова као империјалних задужбина рефлектовало се и на разумевање редоследа процедура и хронологије изградње Јустинијане Приме, које су се у највећој мери заснивале на Константиновским традицијама успостављеним приликом утемељења ‘Другог Рима’. Из свих тих разлога, протоколарних када је у питању оснивање града, политичко-административних када су у питању његови задаци и деловање у дијецези и на крају остварење ‘вечног сећања' кроз монументализацију места порекла његовог оснивача, проистекао је закључак да је осмишљавање архитектонског и грађевинског програма за Јустинијану Приму спроведено уз непосредан увид самог Јустинијана односно од високо образованих царских архитеката (mechanikoi) из престонице. Троделна организација града са епископеоном у бедемима акропоља, административним средиштем у Горњем граду и мартиријалним (ходочасничким) центром у Доњем граду одаје захтеве и избор цара за садржај урбса престонице дијецезе на које је уследио архитектонски одговор изабраног архитектонског тима mechanikoi. Садржај града у бедемима следио је од Константинових времена утемељен образац за унапређење постојећих насеља или оснивање нових градова који се сводио на грађевинско- архитектонску тријаду – фортификацијске и хидрауличне радове као и црквени програм. Градови који су тежили узвишенијем административном статусу по правилу су морали да остваре и основни урбанистички програм који се односио на уређење њиховог административног средишта и урбане опреме изградњом или обновом градских палата (магистрата) и градских тргова (форума и агора), главних трговачких авенија са колонадираним портицима (стоама) или зиданим тремницима (емволима). Код свих градова које су основали цареви посебна пажња је посвећена архитектонској поставци која манифестује империјални култ и која подразумева на различите начине уређене империјалне форуме са царевом ефигијом. У делу рада који се односи на организацију радова уочи и током изградње града предложена је пара-архитектонска односно геодетска и геометарска процедура преношења градског тезиса на терен употребом једноставног система грôма – геодетских станица за које су поједини грађевински задаци били везани. Тај систем је илустрован на примеру Громе 4 за коју је везано визирање и трасирање фортификације јужног бедема Доњег града и посебно градских врата на тој деоници периволоса. Да су геометрија и пратећа алгебра били присутни у поступку трасирања и пројектовања такође илуструје примена основних геометријских фигура – правилних полигона и ортогона, од којих неки одају вишу математичку образованост пројектанта као употреба правилног деветоугла (нонагона) у изградњи Водене куле и источне угаоне куле на јужном бедему Горњег града. У закључку тезе, сублимирано је приказан пут широког спектра политичких и историјских околности које су утицале на избор административне категорије града и његове улоге од царског оснивача и потом одговарајући урбанистички склоп и избор архитектонског садржаја као капацитета који су омогућавали испуњење тих задатака. Поливалентна улога Царичиног града (Јустинијане Приме?) се неминовно одразила и на његов трипартитни склоп и архитектурну појавност јер је град истовремено снажио империјални култ његовог оснивача, био седиште архиепископије Дакије (diocesis Illyriciana) и дела цивилне администрације као и центар ходочашћа (sedes martyria) ка моштима мартира чији нам идентитет још није познат. За прилике у дијецези Дакији пребогат програм који је Јустинијан спровео у Царичином граду остварен је у највећој мери али је очигледно и да су поједине градске четврти остале сасвим неурбанизоване што је за последицу имало изградњу густог стамбеног насеља мање репрезентативне и готово руралне архитектуре у залеђу главних урбанистичких потеза остварених у првој етапи изградње града. Aрхеолошки локалитет Царичин град располаже великим преимућствима у погледу могужности за разматрања сублимираних римско-хеленских искустава у урбаном планирању. Наравно, богато наслеђе архитектонске праксе и планирања класичног периода које се несметано развијало током више векова, уткано је у урбанистички и појавни концепт Царичиног града који нам, као сведено пројектована урбана агломерација рановизантијског периода даје могућност дубоког увида у садржај и форму једног ранохришћанског града, где је хришћански карактер насеља нарочито наглашен јер је окосница градског плана садржала црквено седиште – епископеон и посебно уређен ходочаснички центар. Као једнослојни локалитет, без оптерећења насеобинским слојевима из векова који су следили и нарочито услед велике очуваности и степена истражености, Царичин град представља споменичку агломерацију погодну за истраживање урбане историје и процеса планирања у рановизантијском периоду, без премца у нашој земљи.sr
dc.description.abstractThe founding of the Caričin Grad on a place where there was no settlement before and where after the end of life in that early Byzantine city the population never regained, gives us the opportunity to examine urban planning in detail, i.e. the way the city was designed in the early VI century. In the planned urban agglomeration, we can distinguish certain applied architectural procedures during its construction. Consideration of the topic of founding a new city in late antiquity and early Byzantium inevitably includes a broader methodological approach which refers primarily to setting the correct historiography framework within which the city was built, which gives the circumstances in which such a settlement was organized but also the goals they wanted to achieve through its establishment. The diversity of construction programs realized in several imperial mandates before Justinian's renovatio imperii as a gloriously proclaimed context of urban and architectural revival during his reign, made it possible to compare not only the scope and character of building campaigns but also to single out the part of such government programs related to imperial construction programs in a narrower sense, that is, to architectural endeavors that enabled the achievement of political goals and contributed to the strengthening of the imperial cult. In that sense, special attention is paid to the imperial patronages expressed towards the native provinces and cities, i.e. settlements that gave birth to emperors as a category of imperial building programs within which Justinian built the Caričin Grad (Justiniana Prima?), near his native village Taurisium in Dacia Mediterranea. The aim of this paper was to establish a more correct view of the imperial programs in the native province of Justin and Justinian, where patronage of the cities of Dacia Mediterranea was carried out on behalf of the first emperor of the short-lived dynasty, while Justinian devised his program of urban renewal and administrative restoration of the diocese of Dacia, crowned by the construction of Justiniana Prima as its ecclesiastical and to some extent civil capital. The consolidation of security conditions in the diocese and especially on its Danube border affected the overall fortification program of the Caričin Grad, which did not stop only at the city walls, but also included the construction of several new fortresses and the reconstruction of existing ones, which defended the approaches to new diocese metropolis. The political task that Justinian Prima had to accomplish was the aggregation of the ecclesiastical nomenclature in the diocese and its complete separation from the Vicariate of Thessaloniki through the establishment of an archbishopric, while in matters of civil administration not so significant part of the administrative capacities related to the population of Dacia was possibly dislocated out of Thessaloniki. The parallel consideration of the procedures during the founding of several cities as imperial endowments also reflected on the understanding of the sequence of procedures and chronology of the construction of Justiniana Prima, which were mostly based on the Constantine traditions established during the founding of the "Second Rome". For all these reasons, protocol when it comes to founding the city, political-administrative ones that refers to its tasks and activities in the diocese and finally the achieving of 'eternal memory' through monumentalization of the place of origin of its founder, point to the conclusion that the design of architectural and building program for Justiniana Prima was conducted with the direct insight of Justinian himself, that is, by highly educated imperial architects (mechanopoi) from the capital. The tripartite organization of the city with the episcopeion in the walls of the Acropolis, the administrative center in the Upper Town and the martyrial (pilgrimage) center in the Lower Town reveals demands and the choice of the emperor for the content of the urbs of the diocese capital. The content of the city core in the ramparts followed the established pattern from Constantine's time for the improvement of existing settlements or the establishment of new towns, which was reduced to a building-architectural triad: fortification and hydraulic works as well as the church program. Cities that aspired to a higher administrative status, as a rule, had to realize the basic urban program related to the arrangement of their administrative center and urban equipment by building or renovating city palaces (magistrates) and city squares (forums and agoras), main merchant avenues with colonized porticos (stoas) or masonry porches (emboloi). In all cities founded by the emperors, a special attention was paid to the architectural setting that manifests the imperial cult and which implies in various ways arranged imperial forums with the emperor's effigy. In the part of my work related to the organization of works before and during the construction of the city, a para-architectural or geodetic and geometric procedure of transferring the city thesis to the terrain was proposed using a simple system of gromae - geodetic stations to which certain construction tasks were related. This system is illustrated in the example of Groma IV, which is related to sighting and tracing down the fortifications of the Southern wall of the Lower Town and especially the city gate on that section of the enclosure. That geometry and accompanying algebra were present in the process of geodetic surveying and designing is also illustrated by the application of basic geometric figures – regular polygons and orthogons, some of which show higher mathematical education of the designer as the use of a regular nine-angle polygon (nonagon) in the construction of the Water Tower and the eastern corner tower on the same Southern wall of Upper Town. In a synthesized conclusion of the thesis, the path of a wide range of political and historical circumstances that influenced the choice of the administrative category of the city and its role by the imperial founder has been exposed. These influences also determined the appropriate urban structure and choice of architectural content as capacities that enabled the fulfillment of political tasks for the new metropolis defined by the Emperor. The polyvalent role of the Caričin Grad (Justiniana Prima?) inevitably reflected on its tripartite structure and architectural appearance because the city simultaneously strengthened the imperial cult of its founder, was the seat of the archbishopric of Dacia (diocesis Illyriciana) and to some extent its civil administration and finally, the center of pilgrimage to the relics of martyr(s) whose identity is not yet known to us. For the circumstances in the diocese of Dacia, the rich building program that Justinian commissioned for Caričin Grad was realized to the greatest extent, but it is obvious that some city districts remained completely unurbanized, which resulted in the construction of a dense housing cluster of less representative and almost rural architecture. The archeological site of Caričin Grad has great advantages in terms of considering sublimated Roman-Hellenic experiences in urban planning. Of course, the rich heritage of architectural practice and planning of the classical period, which developed unhindered over the centuries, is woven into the urban and appearance of the architectural concept of the Caričin Grad, which, as a rationally designed urban agglomeration of the early Byzantine period, gives us a deep insight into the content and form of an early Christian city, where the Christian character of the settlement is especially emphasized because the city contained an ecclesiastical center - the Archiepiscopal see and a specially arranged pilgrimage center. As a single-layered site, without the burden of settlement layers from the centuries that followed, and especially due to the great preservation and degree of research, Caričin Grad is a unspoiled agglomeration suitable for researching of urban history and planning process in the early Byzantine period, unparalleled in our country.en
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Филозофски факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectЈустинијан Isr
dc.subjectByzantologyen
dc.subjectHistory of Architectureen
dc.subjectArchaeologyen
dc.subjectUrban planningen
dc.subjectArchitectural Designen
dc.subjectGeometryen
dc.subjectЦаричин градsr
dc.subjectВизантологијаsr
dc.subjectИсторија архитектуреsr
dc.subjectАрхеологијаsr
dc.subjectУрбано планирањеsr
dc.subjectфорумsr
dc.subjectАрхитектонско пројектовањеsr
dc.subjectГеометријаsr
dc.titleПројектовање и планирање рановизантијског града: Јустинијана Прима (Царичин град?)sr
dc.title.alternativeDesign and planning of the early Bizantine city-Justiana Prima (Caričin grad?)en
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/71801/IzvestajKomisije28813.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/71800/Doktorat_28813.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_18364


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record

openAccess
Except where otherwise noted, this item's license is described as openAccess