Природни хеџинг као стратегија заштите од робних и валутних ризика (примери компанија које се баве ископавањем и/или прерадом метала)

Abstract

Савремена информациона технологија и савремени начин извештања о пословању које обухвата и финансијско и нефинансијско извештавање, укључујући ту и одговорност према друштвеној заједници и одговорност за очување природе, и развијени модели управљања ризицима на нивоу организација, пружили су могућност за изучавањем начина на који велике мултинационалне компаније, које послују у глобалном окружењу, управљају ризицима. Ранија истраживања бавила су се само начином на који ове компаније управљају курсним ризиком, коме су по природи своје делатности непосредно изложене. Тема овог рада је начин управљања ризицима од стране мултинационалних компанија из области металске индустрије које послују у међународном, практично, глобалном окружењу и које су међу првима почеле да објављују свеобухватне извештаје о финансијском и нефинансијком пословању. На узорку од 37 највећих компанија из области металске индустрије испитано је који су то ризици које компаније сматрају материјално значајним, а затим су систематизовани начини на који компаније управљају тим ризицима по моделу „толерисати, ограничено изложити, пренети и избегавати“ ризик. Резултати истраживања показали су да компаније сматрају да су највише изложене робним и курсним ризицима. Зависно од рока на који су изложене, ризицима на дуги рок управљају путем природног хеџинга, а ризицима на кратак рок путем синтетичког хеџинга. Предмет истраживања су компаније из области металске индустрије. Основни циљ истраживања је утвдити које стратегије заштите од ризика примењују руковододства компанија. У фoкусу истрaживaњa бићe примeнa хeџингa кao стрaтeгиje зaштитe, ситуaциje кaдa сe кoмпaниje oпрeдeљуjу зa примeну прирoднoг хeџингa, a кaдa зa примeну дeривaтних инструмeнaтa.