Тероризам као облик кршења људских права

Abstract

Савремени свет карактерише велика међузависност и повезаност држава и свих осталих актера који наступају на међународној сцени. То се огледа у свим сферама друштвено-политичког деловања појединаца, предузећа и држава. Тероризам представља један од најзначајнијих проблема са којима се савремено људско друштво суочава. Он има изузетно велики утицај на све сфере друштвеног и политичког живота већине држава, појединаца који у њима живе и предузећа која у њима послују. Савремени тероризам, са свим опасностима и негативним последицама које он са собом доноси, има изузетно велики утицај на људска права. Предмет истраживања може се видети из наслова. Утицај који тероризам има на друштвене заједнице и људска права у целини никада није био израженији. Тероризам, уз организовани криминал са којим је често уско повезан и путем ког се у великом броју случајева финансира, представља најдеструктивније облике људског понашања који се реализују у правцу остваривања одређених циљева. Поред реалних претњи које тероризам са собом доноси поједине земље су искористиле његову опасност као изговор за смањивање људских права својих грађана. У оквиру рада ће бити изнети бројни докази у корист тврдње да тероризам представља опасност по људска права, али и аргументи који указују на злоупотребе терористичких претњи и страха од ове појаве од стране појединих држава, које су управо тероризам искористиле као изговор за угрожавање приватности и ограничавање људских права својих грађана, али и становника других држава. Основни циљеви организовања терористичких група и спровођења терористичких активности могу имати верски, идеолошки, политички и материјални карактер. Као основни циљ чијој се реализацији тежи уз помоћ тероризма истиче се спровођење терористичких активности које су усмерене у правцу скретања пажње на специфичне идеје које одређени појединци или групе имају. Тероризам и терористичке активности представљају начин исказивања различитих мишљења и идеологија. Постоји велики број различитих мотива који покрећу терористе да врше терористичке нападе, од којих се као најзначајнији могу издвојити политички, војни, верски и економски. Управо у мотивима се огледа круцијална разлика на основу које је могуће разликовати тероризам од организованог криминала, који је увек заснован на економским мотивима. Под појмом људских права се подразумевају сва урођена права којима одређена особа располаже. Државе су обавезне да, у свим сегментима свог функционисања, поштују људска права својих држављана и странаца који се на њиховој територији налазе. Ова права су дефинисана одредбама међународног права и стандардима заштите људских права. Људска права се стичу чином рођења, при чему би она морала бити иста за све особе, без обзира на њихов пол, место рођења, услове живота, порекло, породицу, ниво образовања, старост и сл. Пракса примене људских права се у значајној мери разликује од теоријског концеpта на ком се она заснивају, тако да се у великом броју земаља могу сусрести различити, тежи или лакши облици њиховог кршења. Постоје случајеви у којима се кршење људских права од стране државе показује као оправдано, попут кршења људских права затвореника који су правоснажно осуђени за кривична дела, а којима држава ускраћује право слободе кретања. У пракси се све чешће можемо сусрести и са случајевима у којима државе користе тероризам за кршење људских права својих грађана и странаца, правдајући те активности заштитом од потенцијалних опасности које могу наступити као последица терористичких активности. Тероризам представља једну од најпогубнијих друштвених активности, која доводи до нарушавања безбедности и ограничавања нормалног животног деловања. Широк спектар деловања терористичких организација као организованих група за последицу има потешкоће у дефинисању и јединственом сагледавању термина тероризам као криминалне радње. У оквиру првог дела рада акценат jе стављен на обрађивање теме тероризма. Прво jе обрађен тероризам, кроз његово дефинисање и представљање његових појавних облика. Дефинисан је тероризам као кривично дело, његове везе са организованим криминалом, процес и начини финансирања терористичких активности. У оквиру првог дела рада је обрађена и глобализација, при чему је акценат стављен на свеопште повезивање између појединаца и група људи, до којих је она довела, како би се дефинисале везе које постоје између глобализације и тероризма. У оквиру овог дела рада је обављена и анализа најпознатијих терористичких организација, при чему је посебан акценат стављен на развој њиховог деловања током времена. На крају овог поглавља су дефинисане сличности и разлике између тероризма и организованог криминала. Други део рада се бави људским правима, њиховим значајем и механизмима њиховог обезбеђивања. Поред приказа најзначајнијих стандарда и конвенција које се баве овом тематиком у оквирима овог дела рада су дефинисани и начини кршења људских права. Посебан акценат је стављен на негативне утицаје које савремени тероризам има по људска права, као и на злоупотребе од стране појединих држава које борбу против тероризма користе као параван за угрожавање људских права. Трећи део рада се бави анализом утицаја тероризма на људска права. У оквиру овог дела рада је анализирана глобална стратегија спречавања негативних утицаја тероризма на све сегменте друштва, при чему је посебан акценат стављен на заштиту људских права. Обрађени је утицај и значај међународних докумената у области тероризма на људска права, на глобалном и на националним нивоима појединих земаља. Посебан акценат у оквиру овог поглавља је стављен на дефинисање начина на који тероризам негативно утиче на људска права. На крају овог поглавља је анализирана Европска стратегија безбедности, која има за циљ да дефинише механизме заштите од тероризма и организованог криминала. У четвртом, последњем делу рада биће представљени резултати истраживања о тероризму и организованом криминалу који је са њим уско повезан, при чему ће се посебан акценат ставити на финансирање терористичких активности кроз организовани криминал. Поштујући основна начела методологије научноистраживачког рада представиће се методолошки оквир неопходан за доношење закључка и препорука за будућност. На основу дефинисаног предмета истраживања и са њим повезаног садржаја дисертације, циљ рада се огледа у указивању утицаја тероризма на људска права. Поред овога, истраживање, у крајњој инстанци има за циљ и идентификовање нових облика спречавања негативних утицаја тероризма на људска права и давање препорука и смерница за будућу, потенцијалну борбу против тероризма и његове злоупотребе од стране појединих држава као изговора за нарушавање људских права. Примарни допринос овог рада ће се огледати у бољем сагледавању проблема тероризма, његове везе са организованим криминалом и утицаја који има на људска права. Реализацијом истраживања које ће бити спроведено у оквирима рада ће бити проширен фонд знања у вези са наведеним темама. Примарни значај истраживања се огледа у идентификацији нових облика тероризма, дефинисању његових негативних утицаја на људска права и начина спречавања ових утицаја и злоупотреба тероризма од стране појединих земаља које га користе као изговор за нарушавање и смањење људских права. Поред наведених елемената, значај рада се огледа и у дефинисању међузависности тероризма и људских права. Истраживање има за циљ да омогући, како научној тако и стручној јавности, отварање нових научно-стручних дискусија, давање примера и смера будућим истраживањима не само у области права, већ и економије, политике и безбедносно-техничке сфере. Проблематика која је разматрана и анализирана у овој дисертацији предмет је мултидисциплинарног проучавања. Истраживање се налази у граничној зони неколико научних дисциплина. Поред основне, кривично-правне сфере обухвата и друге области права, пре свих међународно-правну као и сферу економије и међународних односа. Истраживање је базирано на више различитих метода и поступака истраживања, а ради се о: • аналитичкој методи која подразумева поступак код којег се мисаоне творевине рашчлањују и деле на њихове елементе и саставне делове. За потребе планираног истраживања користиће се неколико врсте анализе: дескриптивна, експликативна, каузална, структурална и компаративна анализа, • синтези, која подразумева процес уопштавања и спајања једноставних мисаоних творевина у сложене појмове и системе тј. повезивање појединачних елемената добијених на бази анализе, • апстракцији, на основу које ће се извршити процес одвајања општег и посебног, битних од небитних особина одређене појаве и предмета истраживања, • индуктивној методи закључивања у чијој основи је процес закључивања у смеру посебног ка општем, и • дедукцији, као методи закључивања у којој се појединачни закључци изводе из општег. Током писања рада и реализације истраживања коришћена је анализа садржаја. Уз помоћ ове анализе се системски и квалитативно анализира садржај одређених докумената и предмета релевантних за доношење закључног мишљења. Историјском методом испитаће се историјски догађаји, а све у циљу креирања објашњења која важе за одређени период и простор. Ова метода омогућиће мисаоно креирање настанка развоја одређене појаве и даће могућност предвиђања за будући период. Узорком су обухваћени сви случајеви који се односе на тероризам, његов утицај на људска права, као и случајеви организованог криминала који су, директно или индиректно, повезани са терористичким активностима. Материјал за истраживање узорка је прикупљен из релевантних докумената државних институција и организација које се баве заштитом грађана. Истраживање је обављено на територији Републике Србије и путем анкета.

Savremeni svet karakteriše velika međuzavisnost i povezanost država i svih ostalih aktera koji nastupaju na međunarodnoj sceni. To se ogleda u svim sferama društveno-političkog delovanja pojedinaca, preduzeća i država. Terorizam predstavlja jedan od najznačajnijih problema sa kojima se savremeno ljudsko društvo suočava. On ima izuzetno veliki uticaj na sve sfere društvenog i političkog života većine država, pojedinaca koji u njima žive i preduzeća koja u njima posluju. Savremeni terorizam, sa svim opasnostima i negativnim posledicama koje on sa sobom donosi, ima izuzetno veliki uticaj na ljudska prava. Predmet istraživanja može se videti iz naslova. Uticaj koji terorizam ima na društvene zajednice i ljudska prava u celini nikada nije bio izraženiji. Terorizam, uz organizovani kriminal sa kojim je često usko povezan i putem kog se u velikom broju slučajeva finansira, predstavlja najdestruktivnije oblike ljudskog ponašanja koji se realizuju u pravcu ostvarivanja određenih ciljeva. Pored realnih pretnji koje terorizam sa sobom donosi pojedine zemlje su iskoristile njegovu opasnost kao izgovor za smanjivanje ljudskih prava svojih građana. U okviru rada će biti izneti brojni dokazi u korist tvrdnje da terorizam predstavlja opasnost po ljudska prava, ali i argumenti koji ukazuju na zloupotrebe terorističkih pretnji i straha od ove pojave od strane pojedinih država, koje su upravo terorizam iskoristile kao izgovor za ugrožavanje privatnosti i ograničavanje ljudskih prava svojih građana, ali i stanovnika drugih država. Osnovni ciljevi organizovanja terorističkih grupa i sprovođenja terorističkih aktivnosti mogu imati verski, ideološki, politički i materijalni karakter. Kao osnovni cilj čijoj se realizaciji teži uz pomoć terorizma ističe se sprovođenje terorističkih aktivnosti koje su usmerene u pravcu skretanja pažnje na specifične ideje koje određeni pojedinci ili grupe imaju. Terorizam i terorističke aktivnosti predstavljaju način iskazivanja različitih mišljenja i ideologija. Postoji veliki broj različitih motiva koji pokreću teroriste da vrše terorističke napade, od kojih se kao najznačajniji mogu izdvojiti politički, vojni, verski i ekonomski. Upravo u motivima se ogleda krucijalna razlika na osnovu koje je moguće razlikovati terorizam od organizovanog kriminala, koji je uvek zasnovan na ekonomskim motivima. Pod pojmom ljudskih prava se podrazumevaju sva urođena prava kojima određena osoba raspolaže. Države su obavezne da, u svim segmentima svog funkcionisanja, poštuju ljudska prava svojih državljana i stranaca koji se na njihovoj teritoriji nalaze. Ova prava su definisana odredbama međunarodnog prava i standardima zaštite ljudskih prava. LJudska prava se stiču činom rođenja, pri čemu bi ona morala biti ista za sve osobe, bez obzira na njihov pol, mesto rođenja, uslove života, poreklo, porodicu, nivo obrazovanja, starost i sl. Praksa primene ljudskih prava se u značajnoj meri razlikuje od teorijskog koncepta na kom se ona zasnivaju, tako da se u velikom broju zemalja mogu susresti različiti, teži ili lakši oblici njihovog kršenja. Postoje slučajevi u kojima se kršenje ljudskih prava od strane države pokazuje kao opravdano, poput kršenja ljudskih prava zatvorenika koji su pravosnažno osuđeni za krivična dela, a kojima država uskraćuje pravo slobode kretanja. U praksi se sve češće možemo susresti i sa slučajevima u kojima države koriste terorizam za kršenje ljudskih prava svojih građana i stranaca, pravdajući te aktivnosti zaštitom od potencijalnih opasnosti koje mogu nastupiti kao posledica terorističkih aktivnosti. Terorizam predstavlja jednu od najpogubnijih društvenih aktivnosti, koja dovodi do narušavanja bezbednosti i ograničavanja normalnog životnog delovanja. Širok spektar delovanja terorističkih organizacija kao organizovanih grupa za posledicu ima poteškoće u definisanju i jedinstvenom sagledavanju termina terorizam kao kriminalne radnje. U okviru prvog dela rada akcenat je stavljen na obrađivanje teme terorizma. Prvo je obrađen terorizam, kroz njegovo definisanje i predstavljanje njegovih pojavnih oblika. Definisan je terorizam kao krivično delo, njegove veze sa organizovanim kriminalom, proces i načini finansiranja terorističkih aktivnosti. U okviru prvog dela rada je obrađena i globalizacija, pri čemu je akcenat stavljen na sveopšte povezivanje između pojedinaca i grupa ljudi, do kojih je ona dovela, kako bi se definisale veze koje postoje između globalizacije i terorizma. U okviru ovog dela rada je obavljena i analiza najpoznatijih terorističkih organizacija, pri čemu je poseban akcenat stavljen na razvoj njihovog delovanja tokom vremena. Na kraju ovog poglavlja su definisane sličnosti i razlike između terorizma i organizovanog kriminala. Drugi deo rada se bavi ljudskim pravima, njihovim značajem i mehanizmima njihovog obezbeđivanja. Pored prikaza najznačajnijih standarda i konvencija koje se bave ovom tematikom u okvirima ovog dela rada su definisani i načini kršenja ljudskih prava. Poseban akcenat je stavljen na negativne uticaje koje savremeni terorizam ima po ljudska prava, kao i na zloupotrebe od strane pojedinih država koje borbu protiv terorizma koriste kao paravan za ugrožavanje ljudskih prava. Treći deo rada se bavi analizom uticaja terorizma na ljudska prava. U okviru ovog dela rada je analizirana globalna strategija sprečavanja negativnih uticaja terorizma na sve segmente društva, pri čemu je poseban akcenat stavljen na zaštitu ljudskih prava. Obrađeni je uticaj i značaj međunarodnih dokumenata u oblasti terorizma na ljudska prava, na globalnom i na nacionalnim nivoima pojedinih zemalja. Poseban akcenat u okviru ovog poglavlja je stavljen na definisanje načina na koji terorizam negativno utiče na ljudska prava. Na kraju ovog poglavlja je analizirana Evropska strategija bezbednosti, koja ima za cilj da definiše mehanizme zaštite od terorizma i organizovanog kriminala. U četvrtom, poslednjem delu rada biće predstavljeni rezultati istraživanja o terorizmu i organizovanom kriminalu koji je sa njim usko povezan, pri čemu će se poseban akcenat staviti na finansiranje terorističkih aktivnosti kroz organizovani kriminal. Poštujući osnovna načela metodologije naučnoistraživačkog rada predstaviće se metodološki okvir neophodan za donošenje zaključka i preporuka za budućnost. Na osnovu definisanog predmeta istraživanja i sa njim povezanog sadržaja disertacije, cilj rada se ogleda u ukazivanju uticaja terorizma na ljudska prava. Pored ovoga, istraživanje, u krajnjoj instanci ima za cilj i identifikovanje novih oblika sprečavanja negativnih uticaja terorizma na ljudska prava i davanje preporuka i smernica za buduću, potencijalnu borbu protiv terorizma i njegove zloupotrebe od strane pojedinih država kao izgovora za narušavanje ljudskih prava. Primarni doprinos ovog rada će se ogledati u boljem sagledavanju problema terorizma, njegove veze sa organizovanim kriminalom i uticaja koji ima na ljudska prava. Realizacijom istraživanja koje će biti sprovedeno u okvirima rada će biti proširen fond znanja u vezi sa navedenim temama. Primarni značaj istraživanja se ogleda u identifikaciji novih oblika terorizma, definisanju njegovih negativnih uticaja na ljudska prava i načina sprečavanja ovih uticaja i zloupotreba terorizma od strane pojedinih zemalja koje ga koriste kao izgovor za narušavanje i smanjenje ljudskih prava. Pored navedenih elemenata, značaj rada se ogleda i u definisanju međuzavisnosti terorizma i ljudskih prava. Istraživanje ima za cilj da omogući, kako naučnoj tako i stručnoj javnosti, otvaranje novih naučno-stručnih diskusija, davanje primera i smera budućim istraživanjima ne samo u oblasti prava, već i ekonomije, politike i bezbednosno-tehničke sfere. Problematika koja je razmatrana i analizirana u ovoj disertaciji predmet je multidisciplinarnog proučavanja. Istraživanje se nalazi u graničnoj zoni nekoliko naučnih disciplina. Pored osnovne, krivično-pravne sfere obuhvata i druge oblasti prava, pre svih međunarodno-pravnu kao i sferu ekonomije i međunarodnih odnosa. Istraživanje je bazirano na više različitih metoda i postupaka istraživanja, a radi se o: • analitičkoj metodi koja podrazumeva postupak kod kojeg se misaone tvorevine raščlanjuju i dele na njihove elemente i sastavne delove. Za potrebe planiranog istraživanja koristiće se nekoliko vrste analize: deskriptivna, eksplikativna, kauzalna, strukturalna i komparativna analiza, • sintezi, koja podrazumeva proces uopštavanja i spajanja jednostavnih misaonih tvorevina u složene pojmove i sisteme tj. povezivanje pojedinačnih elemenata dobijenih na bazi analize, • apstrakciji, na osnovu koje će se izvršiti proces odvajanja opšteg i posebnog, bitnih od nebitnih osobina određene pojave i predmeta istraživanja, • induktivnoj metodi zaključivanja u čijoj osnovi je proces zaključivanja u smeru posebnog ka opštem, i • dedukciji, kao metodi zaključivanja u kojoj se pojedinačni zaključci izvode iz opšteg. Tokom pisanja rada i realizacije istraživanja korišćena je analiza sadržaja. Uz pomoć ove analize se sistemski i kvalitativno analizira sadržaj određenih dokumenata i predmeta relevantnih za donošenje zaključnog mišljenja. Istorijskom metodom ispitaće se istorijski događaji, a sve u cilju kreiranja objašnjenja koja važe za određeni period i prostor. Ova metoda omogućiće misaono kreiranje nastanka razvoja određene pojave i daće mogućnost predviđanja za budući period. Uzorkom su obuhvaćeni svi slučajevi koji se odnose na terorizam, njegov uticaj na ljudska prava, kao i slučajevi organizovanog kriminala koji su, direktno ili indirektno, povezani sa terorističkim aktivnostima. Materijal za istraživanje uzorka je prikupljen iz relevantnih dokumenata državnih institucija i organizacija koje se bave zaštitom građana. Istraživanje je obavljeno na teritoriji Republike Srbije i putem anketa.

The modern world is characterized by great interdependence and connection of states and all other actors that perform on the international scene. This is reflected in all spheres of socio-political activity of individuals, companies and states. Terrorism is one of the most significant problems facing modern human society. It has an extremely large impact on all spheres of social and political life of most countries, individuals who live in them and companies that operate in them. Modern terrorism, with all the dangers and negative consequences it brings with it, has an extremely large impact on human rights. The subject of the research can be seen from the title. The impact that terrorism has on social communities and human rights as a whole has never been more pronounced. Terrorism, along with organized crime, with which it is often closely connected and through which it is financed in a large number of cases, is one of the most destructive forms of human behavior that is realized in the direction of achieving certain goals. In addition to the real threats that terrorism brings with it, some countries have used its danger as an excuse to reduce the human rights of their citizens. The paper will present numerous pieces of evidence in favor of the claim that terrorism is a danger to human rights, but also arguments that point to the abuse of terrorist threats and fear of this phenomenon by some countries, which have used terrorism as an excuse to endanger privacy and limit human rights of its citizens, but also residents of other states. The basic goals of organizing terrorist groups and carrying out terrorist activities can be religious, ideological, political and material. The main goal, the realization of which is pursued with the help of terrorism, is the implementation of terrorist activities that are aimed at drawing attention to specific ideas that certain individuals or groups have. Terrorism and terrorist activities are a way of expressing different opinions and ideologies. There are a large number of different motives that motivate terrorists to carry out terrorist attacks, of which the most important are political, military, religious and economic. It is in the motives that the crucial difference is reflected, on the basis of which it is possible to distinguish terrorism from organized crime, which is always based on economic motives. The term human rights mean all innate rights that a certain person has at his disposal. States are obliged to, in all segments of their functioning, respect the human rights of their citizens and foreigners who are on their territory. These rights are defined by the provisions of international law and human rights standards. Human rights are acquired by the act of birth, and it should be the same for all persons, regardless of their gender, place of birth, living conditions, origin, family, level of education, age, etc. The practice of applying human rights differs significantly from the theoretical concept on which they are based, so that in a large number of countries different, more severe or less severe forms of their violation can be encountered. There are cases in which the violation of human rights by the state proves to be justified, such as the violation of the human rights of prisoners who have been convicted of criminal offenses and in which the state denies them the right to freedom of movement. In practice, we can increasingly encounter cases in which states use terrorism to violate the human rights of their citizens and foreigners, justifying these activities with protection from potential dangers that may occur as a result of terrorist activities. Terrorism is one of the most destructive social activities, which leads to security breaches and restrictions on normal life activities. The wide range of activities of terrorist organizations as organized groups results in difficulties in defining and unifying the term terrorism as a criminal act. In the first part of the paper, the emphasis is placed on dealing with the topic of terrorism. Terrorism is treated first, through its definition and presentation of its manifestations. Terrorism is defined as a crime, its connections with organized crime, the process and ways of financing terrorist activities. The first part of the paper also deals with globalization, with an emphasis on the general connection between individuals and groups of people, which it led to, in order to define the connections that exist between globalization and terrorism. Within this part of the paper, an analysis of the most famous terrorist organizations was performed, with special emphasis on the development of their activities over time. At the end of this chapter, the similarities and differences between terrorism and organized crime are defined. The second part of the paper deals with human rights, their significance and mechanisms for their provision. In addition to the presentation of the most important standards and conventions that deal with this topic, this part of the paper also defines the ways of human rights violations. Special emphasis is placed on the negative effects that modern terrorism has on human rights, as well as on the abuses by certain countries that use the fight against terrorism as a cover for endangering human rights. The third part of the paper deals with the analysis of the impact of terrorism on human rights. Within this part of the paper, the global strategy of preventing the negative effects of terrorism on all segments of society is analyzed, with special emphasis on the protection of human rights. The influence and importance of international documents in the field of terrorism on human rights, at the global and national levels of individual countries, are discussed. Particular emphasis in this chapter is placed on defining the ways in which terrorism negatively affects human rights. At the end of this chapter, the European Security Strategy is analyzed, which aims to define mechanisms for protection against terrorism and organized crime. The fourth and final part of the paper will present the results of research on terrorism and organized crime, which is closely related to it, with a special emphasis on the financing of terrorist activities through organized crime. Respecting the basic principles of the methodology of scientific research, the methodological framework necessary for making conclusions and recommendations for the future will be presented. Based on the defined subject of research and the related content of the dissertation, the aim of the paper is to indicate the impact of terrorism on human rights. In addition, the research ultimately aims to identify new forms of preventing the negative effects of terrorism on human rights and to provide recommendations and guidelines for the future, potential fight against terrorism and its abuse by individual states as an excuse for human rights violations. The primary contribution of this paper will be reflected in a better understanding of the problem of terrorism, its connection with organized crime and its impact on human rights. The realization of the research that will be conducted within the framework of the paper will expand the fund of knowledge related to the mentioned topics. The primary importance of the research is reflected in the identification of new forms of terrorism, defining its negative effects on human rights and ways to prevent these effects and abuse of terrorism by individual countries that use it as an excuse to violate and reduce human rights. In addition to the aforementioned elements, the importance of the work is reflected in the definition of the interdependence of terrorism and human rights. The research aims to enable both the scientific and professional public to open new scientific-professional discussions, to give examples and directions to future research not only in the field of law, but also in economics, politics and the security-technical sphere. Methodological framework The issues discussed and analyzed in this dissertation are the subject of multidisciplinary study. The research is located in the border zone of several scientific disciplines. In addition to the basic, criminal-legal sphere it includes other areas of law, above all international law, as well as the sphere of economics and international relations. The research is based on several different research methods and procedures, including: • analytical method which implies a procedure in which thought creations are broken down and divided into their elements and constituent parts. For the purposes of the planned research, several types of analysis will be used: descriptive, explicative, causal, structural and comparative analysis, • synthesis, which implies the process of generalization and merging of simple thought creations into complex concepts and systems, ie. connecting individual elements obtained on the basis of analysis, • abstraction, on the basis of which the process of separation of general and special, important from irrelevant features of a certain phenomenon and object of research will be performed, • inductive method of reasoning based on the process of reasoning in the direction of specific to general, and • deduction, as a method of inference in which individual conclusions are derived from the general. Content analysis was used during the writing of the paper and the realization of the research. With the help of this analysis, the content of certain documents and cases relevant for the conclusion is analyzed systematically and qualitatively. The historical method will be used to examine historical events, all with the aim of creating explanations that are valid for a certain period and space. This method will enable the mental creation of the occurrence of the development of a certain phenomenon and will give the possibility of predicting for the future period. The sample covers all cases related to terrorism, its impact on human rights, as well as cases of organized crime that are, directly or indirectly, related to terrorist activities. The material for the research of the sample was collected from the relevant documents of state institutions and organizations dealing with the protection of citizens. The research was conducted on the territory of the Republic of Serbia and through surveys