Фрагментација међународног јавног права: са посебним освртом на Европску унију и њен однос према западном Балкану

Abstract

Овај рад, дефинишући прво међународно право и шта би чинила његова фрагментација као правног система, анализира ефекте материјалне фрагментације међународног права, ослањајући се у великој мери на закључке изнете у Извештају Комисије за међународно право. Осим фрагментације међународног права у материјалном смислу, рад обрађује и тему фрагментације међународног права у институционалном смислу, будући да је диверсификација грана, субјеката и извора међународног права уопштено посматрано допринела пролиферацији међународних органа који својим деловањем могу утицати и на фрагментацију у материјалном смислу. Како Европска унија као међународна организација са наднационалним надлежностима претендује да буде посебан режим права у смислу ,,самодовољног режима”, рад анализира утицај правног устројства Европске уније и њеног спољнополитичког деловања на фрагментацију међународног права, посебно кроз њен однос према западном Балкану током југословенске кризе, али и кроз однос Европске уније за државама западног Балкана посматран кроз призму политикe проширења. На основу постављених хипотеза, анализом релевантних института међународног права и права Европске уније, јуриспруденције међународних судских инстанци и релевентних доктринарних анализа, у овом раду се изводи закључак да је у циљу попуњавања правних празнина међународног јавног права, али и изналажења решења за новонастале ситуације, постоји тенденција фрагментације међународног права. Даље, због разноврсности међународних организација, као субјеката међународног права до фрагментације међународног права долази и због немогућности да се униформно установе надлежности и одговорности међународних организација, а тако и до неједнаке примене института међународног права, где илустартивни пример представља анализирани случај Европске уније. На крају, Европска унија, као међународна организација и политички ентитет, кроз своје спољнополитичко деловање, нарочито према земљама западног Балкана, подстиче феномен фрагментације међународног јавног права.

This study, after defining the notion of international law and what its fragmentation would be, analyzes the effects of material fragmentation of international law, by using in an important measure the conclusions of the International Law Commission’s Report. Besides material fragmentation of international law, this work analyses as well the institutional fragmentation of international law, given the fact that diversification of branches, subjects and sources of international law provoked inter alia the proliferation of international organs whose work can contribute to the material fragmentation of international law. By taking into consideration that the European Union, being an international organization with supranational competences, tends to be a particular law regime in the sense of “Self-Contained Regimes”, this work analyzes the influence of the acquis of the European Union and of its foreign policy’s activities to the fragmentation of international law. A particular attention is given to the relation of the European Union towards the Western Balkans during the crisis in Yugoslavia, but also to the relationship of the European Union with the Western Balkans throughout the European Union Enlargement Policy. Starting from established hypothesis of this doctoral dissertation, after the analysis of relevant institutes of international law and of the European Union’s law, of the cases brought before international judicial instances and of relevant doctrine analyzes, this work asserts the following conclusions: With an objective to fill the legal gaps in the public international law, as well as to innovate the solutions for new situations, the tendency to the fragmentation of international law is being practiced; Furthermore, as consequence of the diversity of international organizations, which are recognized the international personality, the fragmentation is supported by the fact that there is no possibility to assert the rules on competences and responsibilities of international organizations uniformly and the fact that international organizations apply the rules of international law in an ununiformed manner; Finally, the European Union, in its capacity of international organization and political entity, throughout its external activities, particularly in respect of the Western Balkans, contributes significantly to the fragmentation of international law.