Добро у планирању : модел вредносног расуђивања у пракси развоја града

Abstract

Главни циљ истраживања односи се на преиспитивање појма доброг и поновно враћање његовој конститутивној улози у планирању. У раду се полази од тезе да је добро основ постојања планирања као етичке активности, односно да без веровања да планирање може допринети бољем развоју града нестаје и потреба за планирањем. Имајући у виду значај доброг за планирање, очекује се да оно заузима и централну позицију у научној дебати о суштини и улози планирања у савременом контексту. Из тог убеђења израста изразит значај анализе и систематизације теоријске мисли као упоришта за формирање модела кроз метод систематичног прегледа литературе. Верује се да диверзитет теоријских становишта може утицати на стварање нормативне основе за деловање у пракси и омогућити дефинисање аспеката који усмеравају вредносно расуђивање о добром у пракси развоја града. Наведени елементи чине логичку поставку модела која се проверава на анализи конкретних студија случаја у Београду, како би се модел тестирао и како би се разумели локално специфични услови. У складу са тим, главни очекивани резултати истраживања су допринос теоријском знању и креирање модела вредносног расуђивања који у садејству могу допринети успостављању оквира за легитимност у доношењу одлука о развоју града. Практична примена креираног модела је двојака. Са једне стране, концептуални модел треба да допринесе очувању легитимности планирања и преиспитивању основе за дефинисање регулаторног оквира, док са друге стране доприноси развоју нових метода у евалуацији процеса и продуката планирања. Истраживање треба да допринесе експертском расуђивању и да створи већу свест међу планерима и истраживачима о значају враћања добром, чиме би се дугорочно допринело бољој општој позицији планера у друштву, али и ширем друштвеном разумевању

The main research goal is to reassess the notion of the good and to re-establish its constituent role in planning. The starting hypothesis is that the good is the basis for the existence of planning as an ethical activity, hence that, without believing that planning can contribute to better city development, the need for planning will disappear. Given the value of the good for planning, it is expected that, as such, holds a central position in the scientific debate about the essence and the role of planning in the contemporary context. From this conviction, the significance is given to the analysis of theoretical thought as a foundation for model formation through a systematic literature review. It is believed that the diversity of theoretical standpoints could influence the creation of а normative basis for action in practice and enable the definition of aspects that guide value judgment about the good in city development practice. These elements form the logical setup of the model, which will be applied in the analysis of specific case studies in Belgrade to test the model and to define locally specific conditions. Accordingly, the main expected result of the research is the contribution to theoretical knowledge and the creation of a value-based judgment model, hence establishing a framework for legitimacy in decision-making on city development. The practical application of the created model is twofold. On one hand, the conceptual model should contribute to maintain the legitimacy of planning and question the basis for defining the regulatory framework, while on the other hand, it should contribute to the development of new evaluation methods of planning processes and products. Research should contribute to expert reasoning and greater awareness among planners and researchers about the importance of the good, thus contributing to a better overall position of planners in society and a broader social understanding.