Сразмерност узајамних давања у двострано обавезним уговорима представља суштину начела еквивалентности, које је једно од основних и најважнијих начела уговорног права. Очигледна несразмера међусобних давања странака је кључан елеменат када је реч о примени института којима се штити начело еквивалентности у двострано обавезујућим уговорима. Постоје различити методи утврђивања постојања таквог нарушавања еквиваленције у уговору које за последицу има његову ништавост. Историјски посматрано, старији је тзв. математички метод, који предвиђа конкретну, објективно и математички утврдиву границу изнад које несразмера узајамних давања постаје прекомерна. Касније је настао тзв. еластични метод, који није толико егзактан и једноставно примењив, али је знатно прилагодљивији и у појединим случајевима правичнији. Међутим, управо еластичност његове примене оставља већи простор за арбитрерност и злоупотребе. Критеријуми који се узимају у обзир за утврђивање постојања очигледне несразмере су равноправ...ност странака, природа и сврха уговора и висина несразмере између давања уговорних страна. Додатни критеријуми јесу висина вредности конкретног прекомерног оштећења, однос фактичког оштећења према вредности преостале имовине оштећене уговорне стране, имовно стање сауговарача, те специфичности друштвеног односа у питању које евентуално оправдавају прихватање мањег степена несразмере и његово подвођење под конкретни правни стандард. Генерална подела критеријума за утврђивање вредности узајамних давања јесте на субјективне (процена вредности престација се врши или према вољи странака или по уверењу суда, на основу његове слободне процене) и објективне (утврђивање тржишне вредности као јединственог стандарда процене). Потоњи су правичнији и егзактнији, те самим тим и шире прихваћени. Објективни критеријум прихваћен је и у нашем праву. Узима се у обзир тржишна цена престације, а у њеном недостатку реална, односно разумна цена. Такође, приликом процене вредности престација се води рачуна не само о узајамним обавезама уговарача у виду чинидбе и противчинидбе, већ и о споредним правима и обавезама. При томе значајну улогу у пракси имају судски вештаци. Суд у пресуди мора да објасни на основу којих чињеница је одлучио да у конкретном случају постоји очигледна несразмера узајамних престација. Циљ истраживања предметне проблематике је да се укаже на постојеће стање које се односи на изучавање очигледне несразмере у теорији, затим да се изврши анализа прописа из ове области те да се презентују законска решења из појединих држава која се односе на предметну проблематику. Крајњи циљ је да се укаже на значај очигледне несразмере у уговорном праву и да се дају конкретни предлози за што ефикаснију регулацију и примену овог правног стандарда и института.
Srazmernost uzajamnih davanja u dvostrano obaveznim ugovorima predstavlja suštinu načela ekvivalentnosti, koje je jedno od osnovnih i najvažnijih načela ugovornog prava. Očigledna nesrazmera međusobnih davanja stranaka je ključan elemenat kada je reč o primeni instituta kojima se štiti načelo ekvivalentnosti u dvostrano obavezujućim ugovorima. Postoje različiti metodi utvrđivanja postojanja takvog narušavanja ekvivalencije u ugovoru koje za posledicu ima njegovu ništavost. Istorijski posmatrano, stariji je tzv. matematički metod, koji predviđa konkretnu, objektivno i matematički utvrdivu granicu iznad koje nesrazmera uzajamnih davanja postaje prekomerna. Kasnije je nastao tzv. elastični metod, koji nije toliko egzaktan i jednostavno primenjiv, ali je znatno prilagodljiviji i u pojedinim slučajevima pravičniji. Međutim, upravo elastičnost njegove primene ostavlja veći prostor za arbitrernost i zloupotrebe. Kriterijumi koji se uzimaju u obzir za utvrđivanje postojanja očigledne nesrazme...re su ravnopravnost stranaka, priroda i svrha ugovora i visina nesrazmere između davanja ugovornih strana. Dodatni kriterijumi jesu visina vrednosti konkretnog prekomernog oštećenja, odnos faktičkog oštećenja prema vrednosti preostale imovine oštećene ugovorne strane, imovno stanje saugovarača, te specifičnosti društvenog odnosa u pitanju koje eventualno opravdavaju prihvatanje manjeg stepena nesrazmere i njegovo podvođenje pod konkretni pravni standard. Generalna podela kriterijuma za utvrđivanje vrednosti uzajamnih davanja jeste na subjektivne (procena vrednosti prestacija se vrši ili prema volji stranaka ili po uverenju suda, na osnovu njegove slobodne procene) i objektivne (utvrđivanje tržišne vrednosti kao jedinstvenog standarda procene). Potonji su pravičniji i egzaktniji, te samim tim i šire prihvaćeni. Objektivni kriterijum prihvaćen je i u našem pravu. Uzima se u obzir tržišna cena prestacije, a u njenom nedostatku realna, odnosno razumna cena. Takođe, prilikom procene vrednosti prestacija se vodi računa ne samo o uzajamnim obavezama ugovarača u vidu činidbe i protivčinidbe, već i o sporednim pravima i obavezama. Pri tome značajnu ulogu u praksi imaju sudski veštaci. Sud u presudi mora da objasni na osnovu kojih činjenica je odlučio da u konkretnom slučaju postoji očigledna nesrazmera uzajamnih prestacija. Cilj istraživanja predmetne problematike je da se ukaže na postojeće stanje koje se odnosi na izučavanje očigledne nesrazmere u teoriji, zatim da se izvrši analiza propisa iz ove oblasti te da se prezentuju zakonska rešenja iz pojedinih država koja se odnose na predmetnu problematiku. Krajnji cilj je da se ukaže na značaj očigledne nesrazmere u ugovornom pravu i da se daju konkretni predlozi za što efikasniju regulaciju i primenu ovog pravnog standarda i instituta.
Proportionality of mutual considerations in bilaterally binding contracts is the essence of the principle of equal value of considerations, which is one of the basic and most important principles of contract law. The obvious disproportion of mutual considerations of parties is the key element when it comes to the application of institutes which protect the principle of equal considerations in bilateral contracts. There are various methods of determining the existence of such a breach of equity in a contract, which result in its nullity, absolute or relative. From a historical standpoint, the older of the two is the so-called mathematical method, which suggests a concrete, objectively and mathematically determinable limit above which the disproportion of mutual considerations becomes excessive. Latter is the so-called elastic method that is not as exact and easy to apply, but which is much more adaptable and, in some cases, more just. However, it is precisely the elasticity of its appli...cation that leaves more room for arbitrariness and abuse. The following criteria are taken into account when determining the existence of an obvious disproportion: the equality of the parties, the nature and purpose of the contract and the extent of the disproportion between the contracting parties' commitments. Additional criteria are the value of the specific excessive damage, the ratio of the actual damage to the value of the remaining property of the injured party, the property status of the contracting parties, and the specifics of the social relationship in question that could potentially justify accepting the smaller degree of disproportion as fitting the aforementioned legal standard. Criteria for determining the value of mutual considerations are generally divided into subjective (assessment of the value of parties’ considerations is performed either according to the will of the parties or according to the courts’ free assessment) and objective (determination of market value as a single assessment standard). The latter is more just and precise, and therefore more widely accepted. The objective criterion is also accepted in our law. The market price of the service is taken into account, and in its absence, the real, i.e. reasonable price. Moreover, when assessing the value of parties’ considerations, not only mutual obligations of the contractors in the form of performance and counter-performance are taken into account, but also secondary rights and obligations. In judicial practice, court experts have a significant role in this process. In the judgment, the court must explain which facts served as the basis for its decision that there is an obvious disproportion of mutual considerations in the specific case. The aim of our research was to contribute to the creation of a more comprehensive picture of the obvious disproportion in contract law through evolutionary, comparative law and theoretical approach, as well as in light of practical application. In addition, in this paper we have commented on the existing legislation regarding institutes in which obvious disproportion is an objective element and made suggestions on the possible ways to modify the existing legal solutions in Serbian law in order to make their application even more efficient.
